Gay-Serbia.com | Diskusije

Istorija ideja, još od najdavnijih vremena pa sve do našeg doba, obiluje mnogobrojnim pokušajima stvaralaca da što bolje definišu sre?u. Naravno, filozofi i književnici ?esto su u tome bili najoriginalniji.
Svideo mi se jedan citat Flobera:"Biti glup, egoista i imati dobro zdravlje, eto tri uslova potrebna za sre?u. No ako vam prvi uslov "glupost" nedostaje, sve je izgubljeno." Neki ce se naci u ovoj "kategoriji", a neki ce se upitati - da li sam srecan/na i sta je sreca uopste?

Originally posted by Myself
Biti glup, egoista i imati dobro zdravlje, eto tri uslova potrebna za sre?u. No ako vam prvi uslov "glupost" nedostaje, sve je izgubljeno.

Neki ce se naci u ovoj "kategoriji", a neki ce se upitati - da li sam srecan/na i sta je sreca uopste?

Ne znam sta je sreca. Mogu dati negativnu definiciju ali to ne bi bilo korisno. Ne verujem da je cilj zivota biti srecan, vec ispunjen. Da li biti ispunjen znaci biti srecan, to opet ne znam (jer ne znam sta je sreca).

Jedna od inace malobrojnih pametnih stvari koje je Jovan Ducic napisao je i to da je onaj ko misli o sreci, vec pomalo nesrecan.

Mislim da je Flober "lupio". Mislim da je za sre?u dovoljno voleti, biti voljen i biti zdrav. Sve ostalo ne donosi sre?u ve? nesre?u /naro?ito glupost i egoizam/.

Najpametniji i najinteligentniji i najproduktivniji ljudi u istoriji covecanstva kojima se ja divim - patili su od zestokih napada depresije i po sopstvenom priznanju bili jako nesrecni.


Deca vole krompirice i sladoled, a odrasli - Marsovo dupe!
http://men.style.com/

Aha, zato je ONAJ slikar sebi odsekao uvo? Sada mi je tek jasno-bio je u depresiji tj. sigurno nije bio sre?an kada je to uradio...

Originally posted by Mars
Najpametniji i najinteligentniji i najproduktivniji ljudi u istoriji covecanstva kojima se ja divim - patili su od zestokih napada depresije i po sopstvenom priznanju bili jako nesrecni.

Tacno. Posto sam danas u raspolozenju da citiram: Ezen Jonesko je kazao da u ovom svetu ljudi moraju biti ili nesrecni ili glupi. Drzim da je u pravu.

Šta da radimo mi koji nismo ni jedno ni drugo? Da poradimo na tome da postanemo nesre?ni i glupi ili da pustimo da naša država uradi to umesto nas?

Originally posted by gari
Aha, zato je ONAJ slikar sebi odsekao uvo? ...

Ne zajebavam se na temu dusevnih bolesnika.
A naravno da je bio nesrecan. Genijalan i neshvacen, sta ces gore.


Deca vole krompirice i sladoled, a odrasli - Marsovo dupe!
http://men.style.com/

Vinsent van Gog nije bio duševni bolesnik, on je bio samo neshva?eni genije, a da nema ništa gore od toga to samo ja znam...He, he...

Pravo na srecu je covekova duznost. Zato se traganje za sre?om neprestano odvija i u umetnosti i u životu. Naravno, ne postoje modeli postizanja srece. Mnogi su pokusali, ali...

Evo primer Vajlda...Vajld je svojim kjniževnim delom doživeo vrhunac socijalnog priznanja. No za njega, sre?a nije bila ni u priznanju ni u ljubavi. U svojim kratkotrajnim i ?estim homoseksualnim aferama, težio je da doživi sre?u kao jedan neuhvatljiv trenutak, kao"dobar sudar". Viktorijansko društvo nije bilo milostivo i slavni pisac je skupo platio svoju životnu ekscentri?nost. Zbog homoseksualnosti, na vrhuncu slave, 1895. godine, osuðen je na dve godine zatvora. Posle toga je živeo u Francuskoj, gde je i umro u sobi jednog alzaškog hotela, od loše le?ene upale uha koja se komplikovala meningitisom. Vajldova sre?a je nestala u traganju za trenucima uživanja koji su takoðe iš?ezli, pa je od pisca na kraju ostao junak izmu?en sopstvenim fantazmima.

Evo primer Žida....Židova ideja sre?e nudi jedan altruisti?ki model:"Moja sre?a je u tome da pove?am sre?u drugih. "... " Da bih bio sre?an, potrebna mi je sre?a svih." Žid veruje da je sre?a, koju ?esto meša sa zadovoljstvom, u ljudskoj prirodi. Ipak, profesionalna sre?a nije bila uspešna zamena za Židovu li?nu sre?u. Li?no je priznao:"Nekih dana, da sam to sebi dopustio, vrištao bih od o?aja."

Ali, kako Ulix rece, ni ja ne znam da definisem "svoju" srecu, a ni nacin da budem "srecna"...

Originally posted by gari
Vinsent van Gog nije bio duševni bolesnik...

VVG jeste bio dusevni bolesnik. I to one vrste da je i sam bio svestan toga.
Vise puta je sam dobrovoljno odlazio u dom za s' uma sisavsih. Koga nesto vise zanima, moze da nadje na sledecim mestima:

http://www.famousveggie.com/vangogh.cfm
http://mytherapy.com/discussion/topic.asp?TOPIC_ID=626



Jedna pesma, jedna zelja, Marsovo dupe
http://www.rts.co.yu/

Originally posted by Myself
Evo primer Vajlda...Vajld je svojim kjniževnim delom doživeo vrhunac socijalnog priznanja.

Da, ali posthumno. Za zivota je zatvaran i slat da tuca kamen. Da se ne mesam u nicije kriterijume, ali meni bi to recimo poprilicno uzdrmalo srecu...

Originally posted by Myself
Evo primer Žida....

Ja sam citao njegove Dnevnike... patnja, patnja i patnja. Jedino da je kvalitet ono malo opisane srece parirao silnom kvantitetu nesrece...

Ja sad ne znam da li je u diskusiji na temu srece neophodno ili pozeljno, ili mozda potpuno nebitno - pozivati se na homoseksualce. U smislu-imamo nesto zajednicko, iskustva nekih velikih ljudi itd.

Ja nekako uvek volim da se podsetim zivota Somerset Maughama, sta je on imao da kaze o sreci.



Jedna pesma, jedna zelja, Marsovo dupe
http://www.rts.co.yu/

Tja, ako ?emo za reper sre?e uzimati gay populaciju, tu ?emo je teško na?i. S obzirom na poznate društvene okolnosti u Srbiji, biti gay ovde zna?i postepeno postati paranoi?an. Stalno sakrivanje svojih sklonosti /da ih tako nazovem/ postepeno prelazi u anksioznost te dovodi do jedne vrste nesigurnosti u društvu ili ide u drugu krajnost-preterano i nametljivo isticanje svoje seksualne orijentacije /što dodatno iritira "normalne"/. Zato se ni za Vjlda ni za Žida, pa ni ostale gay pisce ne može re?i da su ikada bili sre?ni...Na žalost...

Originally posted by gari
Zato se ni za Vjlda ni za Žida, pa ni ostale gay pisce ne može re?i da su ikada bili sre?ni...Na žalost...

Ja i dalje drzim da u ovom svetu niko ne moze biti srecan, bez obzira da li je gej ili ne, a da nije bas ekstremni egoista.

Neko je rekao (bem mu lebac ne mogu da se setim ko): ''Kada si sre?an to ne shvataš, tek kada se to stanje promeni shvatiš da si bio sre?an.'' Otud sve one re?i toliko puta izgovorene: ''Jbg, nikad nisam bio sre?niji'' u javi zna?e ''Jbg, super mi je, ali mislim da mogu još da poradim na svojoj sre?i.'' ... Isti slu?aj kao kad ima struje, ni ne pomisliš koliko struje potrošiš, kako elektroni struje kroz kablove i na koji na?in se svetlost stvara u sijali?ici... ali kad ne stane.. odmah razmišljaš o tome kada ?e sti?i, šta ?eš prvo uraditi i sav si smoren dok ne doðe ... iznova joj se obraduješ kad kona?no stigne... tako je, jebemga, i sa sre?om.

Ja najviše volim onu:

"SRE?A JE DOSTIŽNA"

Sre?an sam jer znam da ELEKTRONI ne struje kroz žice /kako Kiwi misli/. Sre?an sam jer postojim, sre?an sam jer mislim, sre?an sam jer sam zaljubljen, sre?an sam jer imam kompjuter i "Forum" gde mogu da odgovaram do besvesti i da nerviram izvesne osobe. Sre?an sam...Ha, ha...

Mars, nije tacno da je Vajld posthumno doziveo vrhunac socijalnog priznanja. Bio je izuzetno cenjen (njegov rad) u doba kada je bio ziv. Zbog homoseksualizma je bio osudjen na dve godine zatvora. Ja sam pisala o nekom njegovom "modelu" srece, a to je po njemu bilo telesno uzivanje.

Kada je rec o Zidu (intelektualac i knjizevnik koji je bio obuzet dobrovoljnim radom), njegov model srece je bio baziran na - usreciti druge. Ako su drugi sretni, sretan sam i ja. Sam je opovrgao sopstvenu "filozofiju srece", jer njegov uspeh i dobrovoljni rad, njega kao coveka nije usrecio.

Vajlda sam spomenula jer je homoseksualac (valjda nam blize...), a Zida jer je njegov model suprotan Vajldovom i sto ne postoji model srece koji se moze primeniti za dostizanje iste (sreca - sta je to?).

Kaže jedna pri?ica:

"Pitala sam mnoge ljude šta je to sre?a i niko nije znao da mi odgovori. Pitala sam i vrlo u?ene ljude ali su svi odmahivali glavom.
A onda sam jednog dana, sasvim obi?nog, ispod jednog mosta na Seni videla grupu Maðara sa mnogo dece, ba?vom piva i usnom harmonikom."

Sa svakom novom godinom koja promine sve sam više sklona da joj verujem.

Jednom re?ju-sre?a je u onim malim sitnim zadovoljstvima, zar ne? Time treba da se zadovoljimo? To je san svake vlasti, kao ono u Rimskoj imperiji-dajte toj fukaru hleba, vina i igara i biže zadovoljni. I bili su, imperija je potrajala hiljadu i više godina. I sada važi isto, hleba, piva i stadiona /umesto arena sa gladijatorima/. Mada i ovi sportisti sada li?e na gladijatore, malo-malo pa neko umre na sred stadiona...

"Raduju se dugom radoš?u siromašnih i željnih..."
Isidora Sekuli?

Ala je lepo biti glup...Izgleda da su samo idioti sre?ni.../Ne odnosi se na tebe Marse/ nego uopšteno...

Originally posted by gari
Ala je lepo biti glup...Izgleda da su samo idioti sre?ni.../Ne odnosi se na tebe Marse/ nego uopšteno...

Znas kako bi me potreslo da se odnosi na mene... Ma neopisivo.


Jedna pesma, jedna zelja, Marsovo dupe
http://www.rts.co.yu/

Ma znam da ne bi...Ali, ipak malo kulture ?ak i ovde...

Neko je rekao da nasim zivotima upravlja sreca,a ne mudrost.Da li to znaci da ljudsku sudbinu ne vodi umna sposobnost,nego puka slucajnost?Ali da se nadovezem na temu citiracu Andrica:"Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni i jos cudnije kako cesto nam bas to malo nedostaje."

Sreca.... Hm.
Prvo, individualna stvar.

Sto se tice onoga ' nisam bio svestan koliko sam tada bio srecan', to u sustini samo znaci 'bio sam srecniji nego sada'.
Ne potpuno srecan.

Potpuna sreca je stanje extaze. Nemoguca je non stop.

Ja ne trazim srecu. Trazim spokoj. Ali, kazem, sreca je individualna stvar, tako da je spokoj za mene sreca.

Ali sam pojam posmatram u kotextu 'imati srece'.
Ne biti srecan. Biti zadovoljan je dovoljno.

mislim da je sreca roditi se sa zdravim genima, lep i pametan...
e da, i sa puno kesha!

quite simple

Sreca je precenjeno stanje. Moze se postici drugachijim pogledom na svet, iako bi svi mi zeleli da budemo srecni. Apsolutna sreca chitavog chocechanstva je nemoguca, jer se sreca i zahvalnost prema istoj moze uporediti prema nesreci drugih.

Originally posted by Myself
Svideo mi se jedan citat Flobera:"Biti glup, egoista i imati dobro zdravlje, eto tri uslova potrebna za sre?u. No ako vam prvi uslov "glupost" nedostaje, sve je izgubljeno."

Priglupasta- check!
Dobro zdravlje- check!
Egoista... oh zaboga. Ne! Meni je
to strano. Volela bih da znam kako ljudi
uopšte mogu da budu egoisti. Ili ?ak narcisi!!!

Kundera je jednom prilikom rekao :" Sreca ne postoji, postoji samo zadovoljstvo"
Ja bih rekla da je sreca tek trenutak i to me navodi da se setim filma The hours i fenomenalne Meril Strip ( Klarisa) koja u jednom momentu kaze :"Secam se, jednog jutra ustala sam u zoru. Osetila sam neslucene mogucnosti. I secam se da sam pomislila, ovo je, dakle, pocetak srece. Ovde pocinje. Naravno, bice je jos toliko. Nisam ni pomislila da to nije pocetak. To je bila sreca. Taj trenutak. Upravo tada."
Sreca je tek trenutak koji toliko brzo prodje, a da ga uopste i nismo bili svesni. Kasnije, imacemo bezbroj pokusaja da iskopamo mrvice proslosti, bezupesno na zalost..i citavu kolekciju tuge sto nismo umeli da je prepoznamo onda kada se desavala.