Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li biste radije doziveli trenutak potpune srece (sta god da je to za vas) pa onda to platili duzim vremenom boli, nezadovoljstva, frustracija ili bi radije proveli ceo zivot smireno ali nikad ne osetili ekstremnu srecu i ekstremnu bol? Ne mislim da se sve u zivotu moze odluciti ali biramo odredjene vrste zivota koje teze ili ka jednom ili ka drugom... Ali eto da bi odgovorili na ovo pitanje zamislite da ste Faust i eto imate izbor... (naravno u prenesenom znacenju, dakle ne radi se o paktu sa djavolom i kaznom nakon smrti, bol bi se odnosio na ovaj zivot)

spokoj, u svakom slucaju. uostalom, ko me cita, vidi da prosto vapim za njim... malo spokoja, malo vise, jos vise, zeljan sam spokoja...

odlucujem se za trenutak..pa i ceo zivot nije nista drugo nego ebeni trenutak..

volim da osecam to i radim, chak iako nisu "prijatna" osecanja, kao bol, tuga, nervoza, apatija - ovo najvishe, tako da sam srecan kada neshto osecam bila to radost ili tuga, still I am alive...

teško... nemam trenutno odgovor na to pitanje ... mada maaaaaalo više vu?m ka osrednjosti, koja zvu?i bezbolnije, ali ne i privla?nije

sve je u prirodi izbalansirano... pa tako svaki trenutak euforije platimo trenutkom tuge... ja volim sve emocije, ne bezim od suza... sve to treba osetiti i proci... ipak, mislim, kad naucim kako da smajnjim oscilacije izmedju extremnih situacija u zivotu da cu postici i nesto bar priblizno stabilnom stanju zadovoljstva... ako vec ne i nirvanu... to je moj cilj (sho bi reko onaj ciga iz Dijane)

mozda malo nespretno izabran termin "osrednjost", ali ipak radije biram to nego vrhove i ponore raja i pakla.

Both.

Volim i faze kad se nista ne desava, kad sve tece pravolinijski i bez velike srece i uzbudjenja, ali i bez stresova i problema.

A kad mi to dosadi, volim da onda neko vreme intenzivnije zivim, upustam se, rizikujem, uzimam, pa i placam za to sto sam uzela iako sam uvek svesna koja je cena onoga sto cu na kraju morati da sazvacem, pljunem i platim.

I jedno i drugo bi mi bilo previse iscrpljujuce da traje ceo zivot.
Mislim da je kombinacija savrseno resenje.

sve bih uradio za taj trenutak i definitivno (i uvek) biram opciju broj jedan. impulsivnost, spontanost, nepredvidivost - osobine koje obožavam! ?ovek sam crno-belih ekstrema, da...

Originally posted by mirth
Both.

Volim i faze kad se nista ne desava, kad sve tece pravolinijski i bez velike srece i uzbudjenja, ali i bez stresova i problema.

A kad mi to dosadi, volim da onda neko vreme intenzivnije zivim, upustam se, rizikujem, uzimam, pa i placam za to sto sam uzela iako sam uvek svesna koja je cena onoga sto cu na kraju morati da sazvacem, pljunem i platim.

I jedno i drugo bi mi bilo previse iscrpljujuce da traje ceo zivot.
Mislim da je kombinacija savrseno resenje.

Tako nekako, dull momenti su odmaranje i priprema za

Ja sam tu extremnu srecu vec odabrala... Sada sam u onom periodu sto je dosao posle... A za na dalje bih najvise volela da pronadjem duhovni mir. Ne verujem da njega mogu da nadjem u onome sto je za mene osrednjost, to bi mi vise licilo na duhovnu smrt... Ali opet mi ni neka drama ne bi bila odgovarajuca, toga mi je dosta za ovaj zivot...

Originally posted by Hipatija
Ja sam tu extremnu srecu vec odabrala... Sada sam u onom periodu sto je dosao posle... A za na dalje bih najvise volela da pronadjem duhovni mir. Ne verujem da njega mogu da nadjem u onome sto je za mene osrednjost, to bi mi vise licilo na duhovnu smrt... Ali opet mi ni neka drama ne bi bila odgovarajuca, toga mi je dosta za ovaj zivot...

Ja te (opet!) moram citirati... Kad bih odgovarala svojim re?ima, samo bih rekla isto na drugi na?in.

Ja sam oduvek zudeo za smirenim i svedenim tokom stvari, ali da to bude po mojim zamislima.
Kako to nije bilo moguce, cesto je dolazilo do ekstremno dramaticnih dogadjaja, pracenih bolom, lomovima....
U zivotu sam dozivljavao trenutke najvece srece, priznanja, pobede i trijumfa, ali i trenutke najgore tuge, odbacenosti i ponizenja.
No, to je uvek bila posledica mog izbora. Ne kajem se zbog svoje dosadasnje biografije i nastavicu sa takvim rezonom.

U najkra?em:

"Werd' ich beruhigt je mich auf ein Faulbett legen,
So sei es gleich um mich getan!"

Jako je nepravedno odluciti se za jednu opciju... Toliko se tezi tom momentu potpune srece, toliko pokusaja da se on dozivi, uhvati onaj prvi zracak sunca koji utiskuje nesto novo, nesto do tada nedozivljeno...Oluja... uragan... Opet, zelim da posle velike oluje uplovim u smiraj, u dugi san iz koga me niko nece buditi dok sama ne pozelim...

Ekstreman bol sto kratko traje, a posle toga stanje mir(ovanja)a koje duze traje. Mada posle ekstremnog bola kod mene se cesto javlja stanje ekstremne srece(mira), jer kada bol nestane-to je vec povod da budem ekstremno srecna.
Izabrati takav osrednji put koji generise najvise ekstremnih trenutaka.

Cak i tako "nesrecno" nazvana, ipak osrednjost, mir i stabilnost.
Trenutak je prolazan ma koliko ume da "napuni baterije" i regenerise energiju; nakon svega cesto ume da ostavi pustos u dusi.
Koliko god da oplemenjuje na prvi pogled, na duze staze me beskrajno osiromasuje.
Realan zivot ume da demantuje i iznenadi, ali ako mogu da biram, biram mirno more, harmonicnost i kontinuitet.
@Freya extreman bol? Bravo za tebe, ili si izuzetno jaka ili izuzetno mlada.
Kada problem nije koherentan i meni jasno artikulisan, ne mogu da ga smatram za poklon.

svaki problem je poklon... i svakim prevazidjenim bolom smo smo sve blize stabilnoj sreci (ne euforiji! vec prijatnom zadovoljstvu!)

u pitanju su reci, slike... ali ipak mislim da se slazem sa freyom... treba sto jaci bol u sto kracem periodu proziveti jer nemamo vremena za odlozeno placanje, zivot je kratak za sve sto zelimo, a roba na kredit je uvek skuplja nego kad platis sve odjednom, posebno sto u zivotu srecu ne mozes da osetis pre nego sto isplatis i poslednju ratu bola (a bol izaziva uvek i samo odricanje od iluzije)

Ja sam od onih sto se zalecu, pa sam stoga od onih sto cesto pate. Ima Mika Antic jednu pesmu u kojoj kaze (pisem po secanju): i ako sebe celog damo, tek tada i mozemo biti celi.
Naucicu se pameti jednog dana.

posto je trenutak sve sto imamo, biram njega, cak i kada je osrednji. odnosno, zivim ga takvim kakav je, a trudim se da puno ne mastam kakav bih zelela da bude. wake up, life is too short for this

u stvari ja, posmatram zivot kroz osecanja. sve ima neku afektivnu dimenziju i obojeno je impulsima koji se od centra slivaju ka periferiji i obrnuto. tako da onda ispada smelim principom indukcije (koji ostaje na nivou hipotetickog konstrukta dok se ne proveri u praxi ili u ovom slucaju introspekcijom) da u zivot sve posmatramo kroz osecanja, a da toga nekada/nikada nismo/jesmo svesni. a od nas samih i od toga koliko smo osetljivi biramo intenzitet osecanja koja su nam potrebna za ugodan zivot. fakat je nekim ljudima potrebiniji jaci intenzitet, od onih drugih koji uporno beze od istog intenziteta.
To sto je nekome potrebno vise akcije u zivotu, a nekome miran zivot, moze da zavisi i od ovoga:

- extrovertne osobe imaju jak centralni nervni sistem i jak proces kocenja impulsa tako da se impulsi sporije sire. tj. njima je potrebno vise nadrazaja iz spoljasnje sredine, jer su kocnice jake.
-introvertne osobe imaju slab centralni nervni sistem i slabe kocnice, impulsi se brzo sire, pa ih velika kolicina drazi iz spoljasnje sredine iritira i beze od njih (primer glasnih zurki, velike buke, puno ljudi)

by Ajzenk

hmmmm osecam da ima necega u ovome

Veoma sam strastvena, generalno gledano, i moj je zivot je sazdan od krakih potpunosti.

Citiracu Helen Keler ` Zivot je ili smela avantura, ili nista!`

Dakle, moj izbor je vec odavno napravila moja priroda.

'Povrsne ljubavi i povrsne tuge traju i dalje. Ali, velike ljubavi i velike tuge same se unistavaju svojom prekomernoscu.'


Citat iz knjige koju sam toliko davno procitala da se vise ni ne secam koja je, ali ova recenica mi je ostala urezana.

Sadašnjost traje 0,3 sekunde. To nisam ja izra?unao nego psiholozi. Dakle, to je vreme koje je potrebno da se nešto percepira. Sve ostalo je ili prošlo ili budu?e. Ako mene pitate ne želim nikakvu sre?u koju bih morao kasnije da platim nekim rakom, sidom itd. Više volim "tiho" življenje bez ve?ih potresa u vidu nekog zaljubljivanja, histerisanja, svaðe, razvoðenja itd. To ukoliko se radi o emocijama. Ina?e sam pristalica budisti?kog u?enja gde se kaže da velike želje dovode do velike patnje. Sre?ni su oni ljudi ?ija je biografija siromašna nekim sudbonosnim dogaðajima. Tako možemo mirno re?i:"Blago siromašnima duhom njihovo je carstvo nebesko."

Originally posted by tramp
Da li biste radije doziveli trenutak potpune srece (sta god da je to za vas) pa onda to platili duzim vremenom boli, nezadovoljstva, frustracija ili bi radije proveli ceo zivot smireno ali nikad ne osetili ekstremnu srecu i ekstremnu bol?

Ceo život smireno.
Ako ne znam za ekstremnu sreću, ne znam šta propuštam i samim tim sam nesvesna da išta propuštam.

Originally posted by tramp
Da li biste radije doziveli trenutak potpune srece (sta god da je to za vas) pa onda to platili duzim vremenom boli, nezadovoljstva, frustracija ili bi radije proveli ceo zivot smireno ali nikad ne osetili ekstremnu srecu i ekstremnu bol? Ne mislim da se sve u zivotu moze odluciti ali biramo odredjene vrste zivota koje teze ili ka jednom ili ka drugom... Ali eto da bi odgovorili na ovo pitanje zamislite da ste Faust i eto imate izbor... (naravno u prenesenom znacenju, dakle ne radi se o paktu sa djavolom i kaznom nakon smrti, bol bi se odnosio na ovaj zivot)

za mene je zivot ovakav kakav je, spokoj...
da zelim taj trenutak potpune srece pu pu pu ubrizgao bih heroin, ponavljam pu pu pu
pa posle ispastao je li
tako da izbor koji si navela je svakako ostvariv

nikad nisam bio ekstrem

Ima li lepsheg osecaja od ekstremno jakih emocija? Bolje rade nego bilo koja droga!

Dakle, biram ekstrem, naravno..

Ima li lepsheg osecaja od ekstremno jakih emocija? Bolje rade nego bilo koja droga!

Dakle, biram ekstrem, naravno..

Originally posted by Myto
Ima li lepsheg osecaja od ekstremno jakih emocija? Bolje rade nego bilo koja droga!

Dakle, biram ekstrem, naravno..

Ma, choveche, pusti me da odgovaram na ozbiljne teme, ne smej se. . ccc.. Stvarno si neozbiljan..

Originally posted by Dina
Ja sam tu extremnu srecu vec odabrala... Sada sam u onom periodu sto je dosao posle... A za na dalje bih najvise volela da pronadjem duhovni mir. Ne verujem da njega mogu da nadjem u onome sto je za mene osrednjost, to bi mi vise licilo na duhovnu smrt... Ali opet mi ni neka drama ne bi bila odgovarajuca, toga mi je dosta za ovaj zivot...

Eh da sam znala kakve me drame cekaju ne bih ovo pisala Zivot mi se pretvorio u dramu a duhovnom se miru vise i ne nadam...

Hm...o ovome sam razmisljala x puta..

I ne mogu da se opredelim ni za jedno ni za drugo. Kao sto mirth rece, kombinacija ta dva bi bila savrseno resenje.

U jednom momentu cu biti spremna da uzmem taj trenutak i platim koliko treba..ali onda sigurno duzi period cu birati smirenost.

Nekako jedno mi ide sa drugim..

Tesko pitanje... jos uvek ne mogu da smislim odgovor:zacepi: