Stranica 1 od 1
Koji princip prihvatanja?
Poslato: 22 Maj 2005, 00:00
od HARP
Koji princip shvatanja i prihvatanja imate sa višim silama,sa Bogom,ne želim da kažem religijom,jer postoji više njih.Jedina zajedni?ka stvar je da postoji Svevišnji,viša sila i verovanje u isto...
Kako vi doživljavate?Pridržavate se onome što su vam pri?ali roditelji,tj. nastavljate tradiciju ili jednostavno uspostavljate sami na svoj na?in kontakt po vašem principu,naravno u istu svrhu.
Mislim da je ?ista izre?ena re? na prirodan na?in iskreno vrednija od bilo koje rutinske navike poprimljene od društva ili uticaja porodice...
Poslato: 22 Maj 2005, 01:21
od Savitar
GOX
Mislim da je ?ista izre?ena re? na prirodan na?in iskreno vrednija od bilo koje rutinske navike poprimljene od društva ili uticaja porodice...
Ovo shto si rekao je apsolutno tachno... ja takodje smatram da je "lichni" dozivljaj, "vera u sebi i za sebe" ono shto je primarno.
Medjutim, razgovor o metafizichkom se ne moze svesti samo na odnos sa "vishim silama", shta bismo onda sa Nju Ejdzom, (Neo)Paganizmom, Panteizmom itd...
Poslato: 22 Maj 2005, 23:54
od 2Q2Bstr8
Originally posted by GOX
Koji princip shvatanja i prihvatanja imate sa višim silama,sa Bogom,ne želim da kažem religijom,jer postoji više njih.Jedina zajedni?ka stvar je da postoji Svevišnji,viša sila i verovanje u isto...
ne možeš re?i onda ni ovo potonje, jer npr. Budizam ne poznaje postojanje "Svevišnjeg". (i zašto velikim slovom uopšte?!)
izlažem sve ideje sopstvenom kriti?kom mišljenju, pa se tek onda odlu?ujem, opredeljujem, ili ostajem neopredeljen (baš kao svih ovih godina po pitanju religije).
Poslato: 24 Okt 2005, 08:52
od gari
Uspostavljam neku svoju direktnu vezu sa onim što smatram Bogom, a mnogo toga smatram Bogom. Nisu mi potrebni nikakvi posrednici u vidu crkve, sveštenika, gurua itd. Smatram da je neposredni doživljaj ono pravo. I svakim danom je sve ve?i /doživljaj/.
Poslato: 24 Okt 2005, 13:40
od Ulix
Ne, ne nastavljam tradiciju, posto dolazim iz religiozne porodice a ateista sam. Dakle, ne odnosim se sa bogom.
Ponekad pozelim da imam "gen" za religioznost, ali sta cu kad nemam. Ne mogu da se lazem.
Poslato: 24 Okt 2005, 13:57
od Myself
Mene niko nije pitao kada me je krstio...Bila sam mnogo mala i nisam imala izbora da se "priklonim" ovoj ili onoj religiji. Znaci, krstena sam pre napunjene godine dana u tradicionalnoj porodici (gde se postuje crkva i pravoslavlje). Moji su cak bili i donatori u igradnji hrama u dekinom rodnom mestu u pizdincima...Mislim da svi veruju u Boga (u porodici...ali bas, bas), a najjaca je bila baka u ucenju mene.
Ja sam se izgleda "umetnula" na ne znam koga. Sve tradicionalno me uzasava jer mislim da strasno ogranicava i u coveku gusi najbolje.
Verujem u Boga na neki svoj uvrnut nacin. Posto, kao sto rekoh, sam naucila od mojih dosta o samom pravoslavlju, crkvi i njenom ucenju, sama sam izabrala "delove", izbacila (po meni) glupavosti (ne gluposti), ubacila dozivljaje i dobila svastaru u glavi...
Sada odo' da kontaktiram.
Poslato: 24 Okt 2005, 13:59
od Tot
Mislim da je moj odnos sa Gospodinom li?an i o onome što takav odnos nosi pisao sam u temi o misticizmu. Naše doživljavanje Svevišnjeg ne može se preneti. Pretežito volim molitve zahvalniosti. Mogu sam sastavljati molitvu a i ne moram, mogu i ?utati uz odnos poklonjenja jer "Gospodin Vaš zna što vam je potrebno pre no što zatražite."
Volim da se oslonim na molitvenu tradiciju Svetih otaca isto?ne i zapadne Crkve, jer tu nalazim prikladan izraz za svoje obra?anje Bogu. Volim molitve na staroslovenskom i latinskom jeziku.
Evo jedne od molitvi koje upražnjavam(Anima Christi, Molitva Sv. Patrika)
ANIMA Christi, sanctifica me.
Corpus Christi, salva me.
Sanguis Christi, inebria me.
Aqua lateris Christi, lava me.
Passio Christi, conforta me.
O bone Iesu, exaudi me.
Intra tua vulnera absconde me.
Ne permittas me separari a te.
Ab hoste maligno defende me.
In hora mortis meae voca me.
Et iube me venire ad te,
Ut cum Sanctis tuis laudem te
in saecula saeculorum.
Amen.
Poslato: 24 Okt 2005, 14:03
od Ulix
Originally posted by Myself
Sve tradicionalno me uzasava jer mislim da strasno ogranicava i u coveku gusi najbolje.
Prema tradiciji treba imati kriticki odnos (kao prema svemu drugom uostalom) ali je ne treba zanemariti u potpunosti.
Poslato: 24 Okt 2005, 22:38
od gari
Ulixe, da prema tradiciji imamo tako kriti?ki odnos kao ti prema religioznim ose?anjima, tradicije više ne bi ni bilo. Srbi su tradicionalno hristijanizovani mnogobošci. No, izgleda malo više obi?aja je ostalo iz doba mnogoboštva a malo toga se primilo od hriš?anstva. Pogledaj samo sve te rituale kod sahrana, parastosa itd. Ne vredi kritikovati, ništa se ne menja /tvrde glave/.
