Gay-Serbia.com | Diskusije

Znate li O?e naš i koliko ?esto se molite Bogu?

Koliko verujete u molitve i na koji na?in ih izvodite?

ne

Da, na srpskom, crkvenoslovenskom, gr?kom i delimi?no na latinskom. Stvar opšte kulture (iju, sad ?e da me banuju, upotrebio sam tu mrsku re?). Ne molim se.

Btw "O?enaš" je jedna re?.

Ne. Imam direktnu vezu sa bogom, bez posrednika i bajalica Više verujem u nauku.

da, znam.

Da, znam. I Ocenas, i gomilu drugih molitvi. Cak i 10 crkvenih zapovesti...

Nikad se ne molim, niti su mi ta znanja nesto bas i potrebna, ali mi je ipak drago sto sam morala to sve da naucim (ucili me u skoli).

Stvar opste kulture, kako rece neko iznad. I pritom, da nisam imala veronauku kao obavezan predmet, verovatno nikad ne bih ni razmisljala i raspravljala o toj temi, pa ni uvidela koliko crkva i njeni propisi umeju da budu nelogicni i kontradiktorni sami sebi - po nekom mom shvatanju, da se odmah ogradim i da ne ispadne da nekog vredjam...

Originally posted by gox
Znate li O?e Naš i koliko ?esto se molite Bogu?
Koliko verujete u molitve i na koji na?in ih izvodite?

Znam ga u jednoj verziji (tj onoj koju zna moja mama) a mislim da ima više od jedne. Mislim da je simpati?an teksti? mada se ne slažem sasvim sa onim opraštanjem dužnicima svojim (od slu?aja do slu?aja).
Što se ti?e molitvi, ne praktikujem ih jer su me uvek u?ili da ne dosaðujem starijima od sebe i da ne moljakam stalno za nešto (tj ostaviš ih na miru i kada budu imali vremena sami ?e ti dati stvari koje ti trebaju - radiš nešto drugo za to vreme), a bog je stariji od mene.

Jok, ti znaš moga oca...

Aaaaaaa, molitve, he he he... Ma znam, kako nebi znao. I na latinski i na staroslavenski. Moja župa je glagoljaška...

Da...na latinskom...u toliko sam tekstova na to cudo naleteo dok sam bio primoran da se bakcem sa latinskim...te stoga
Pater Noster qui es in coelis, santificetur nomen tuum. Adveniat regnum tuum. Fiat voluntas tua, sicut in coelo, et in terra. Panem nostrum quotidianum da nobis hodie. etc...etc...

Ne, ne molim se bogu. Uglavnom koristim telefon.

Ne bih se složio da je to stvar opšte kulture,za tim treba da osetimo potrebu.
Da ste se kojim slu?ajem rodili kao musliman ili neka dr. vera,ne bih ni znali o?enaš,niti bi to bilo deo kultuire,a i dalje bi uspostavljeli kontakt sa Bogom.
Zna?i bitna je bliskost sa Bogom a ne rutina izgovaranja teksta O?e naš ili kultura kako kažete.

naravno da znam. i onu sa "ize jesi"...

naravno da je ne praktikujem. cisto sumnjam da ce svevisnji da se odazove na to. a verovatno mu se vec i smucilo od tolikog ponavljanja tolikog broja "vernika", uglavnom samo onda kad im nesto treba. pa nije bog na dugme. ima i on svoja pametnija posla nego da skace ko oparen svaki put kad mu neki smrdljivko trazi sedmicu na lotou sa sve sklopjenim rukama i guleci kolena.....

Bah, mrzi me da se sad obrazlazem, ali 'ajde... da sam rodjena kao Muslimanka, mislim da bi mi bila stvar opste kulture da znam neke islamske "najvaznije" molitve.

A verovatno ih ne bih praktikovala, kao sto ne praktikujem ni Ocenas.

To je neko moje tradicionalno-kulturno nasledje, i mislim da je ok sto to znam iako nisam vernik. E, to sam mislila.

Zasto ih vernici znaju i za sta ih primenjuju i kako, vec nije moj teren i u to necu da ulazim.

Stvar kulture je i El-Fatiha, prva sura Kur'ana ("Hvala i slava Bogu, gospodaru svetova, sveopštem dobro?initelju, milostivom itd."), koja mi baš lepo zvu?i.

Znam. takodjer vishe verzija, i onu na engleskom...
i koristim je s vremena na vreme & po potrebi....
shto e podseti, postoji tema "da li se molite" ili tako neshto

Originally posted by gox
Znate li O?enaš i koliko ?esto se molite Bogu?

znam tu molitvu, ali je ne koristim. ne molim se Bogu, bogu niti bilo kom tre?em.

Koliko verujete u molitve i na koji na?in ih izvodite?

ne verujem u molitve poodavno, verujem sebi, svojim ose?ajima, intuiciji, a postupam po nekim svojim (delimi?no karmi?kim) zakonima.

Originally posted by AngraMaina
Btw "O?enaš" je jedna re?.

ne, to su dve re?i, jer i molitva tako po?inje: O?e naš, koji si...

Originally posted by SUNNY GIRL
naravno da znam. i onu sa "ize jesi"...

naravno da je ne praktikujem. cisto sumnjam da ce svevisnji da se odazove na to. a verovatno mu se vec i smucilo od tolikog ponavljanja tolikog broja "vernika", uglavnom samo onda kad im nesto treba. pa nije bog na dugme. ima i on svoja pametnija posla nego da skace ko oparen svaki put kad mu neki smrdljivko trazi sedmicu na lotou sa sve sklopjenim rukama i guleci kolena.....

Pa normalno da se ne treba moliti za materijalne stvari.
Ali ne možete se moliti i samo kada vam je potrebna pomo?,ve? i ovako da se zahvalite Bogu što vam je podario neke stvari i situacije.
Jeste da naše duše putuju svojim karmi?kim putem,ali taj put i sama energija naše duše je udahnuta od strane.....

Originally posted by 2Q2Bstr8

Originally posted by AngraMaina
Btw "O?enaš" je jedna re?.

ne, to su dve re?i, jer i molitva tako po?inje: O?e naš, koji si...

Pa? Ne govorimo o istom. "Oce nas" jesu dve reci - radi se o obracanju (imenica + prisvojna zamenica). "Ocenas" je imenica. Jedna rec. Nek objasni ko bolje zna.

Inace znam Ocenas i slazem se da je stvar opste kulture za nas koji smo ateiste. Sta je za vernike iskreno me ne zanima, jer govorim u svoje ime. Voleo bih da cujem kako Ocenas zvuci na starogrckom jer (u nepoznavanju doticnog jezika) nisam imao prilike to da cujem.

Da, na srpskom samo (crkvenoslovenski i grcki izgovor mi nikako ne ide).

Znao sam nekadi i El Fatiha i molitvu koja potice sa Bessmilah i rahmani rahim... (cak i na arapskom), sto naravno nema veze sa temom, ima sa mojim odnosom sa tadasnjim skolskim drugovima, a i da se hvalim malo. Danas sam se samo jednom hvalisao.

Originally posted by mirth
Bah, mrzi me da se sad obrazlazem, ali 'ajde... da sam rodjena kao Muslimanka, mislim da bi mi bila stvar opste kulture da znam neke islamske "najvaznije" molitve.

Ja sam rodjena kao jedna sasvim malena devojcica i ne znam ocenas. Nikad mi ne bi ni palo na pamet da to ucim ili da uopste razmisljam o tome da nisam procitala goxovo pitanje.

Naravno, necu to ni procitati ni uciti.

Originally posted by MinaHarker

Originally posted by mirth
Bah, mrzi me da se sad obrazlazem, ali 'ajde... da sam rodjena kao Muslimanka, mislim da bi mi bila stvar opste kulture da znam neke islamske "najvaznije" molitve.

Ja sam rodjena kao jedna sasvim malena devojcica i ne znam ocenas. Nikad mi ne bi ni palo na pamet da to ucim ili da uopste razmisljam o tome da nisam procitala goxovo pitanje.

Naravno, necu to ni procitati ni uciti.

E, sad si mi rekla!

Pa ne znam, valjda treba prvo procitati nesto i razmisliti o tome, da bi mogao da imas svoj stav o datoj stvari, zar ne?

Ja ipak prethodno moram da "zavirim" u nesto da bih znala da li me to interesuje ili ne...

Originally posted by Franck Whitson
Znao sam nekadi i El Fatiha i molitvu koja potice sa Bessmilah i rahmani rahim... (cak i na arapskom)

e, tu znam i ja. na arapskom...

Originally posted by gox
Znate li O?e naš i koliko ?esto se molite Bogu?

Koliko verujete u molitve i na koji na?in ih izvodite?

Nešto sam sli?no rekao u temi Da li se molite. I ja smatram da je ?ovek homo religiosus i da je to jedna od njegovih bitnih i najdubljih dimenzija. Ona je povezana sa nekim iskonskim pitanjima koja samo ?ovek može da postavlja, a njegov odnos sa Infinitum Mens se izražava kroz molitvu.

Molitva pak je vrlo li?an ?in i njome izražavamo svoj odnos prema svedržitelju. Obi?no ne govorim kako i na koji na?in jer smatram da su obrasci spoljna ljuštura koja ti ništa zapravo ne može pomo?i.

U mnogo situacija ose?am zahvalnost prema Božanskoj milosti i zato u se trudim da u mojoj molitvi taj element zahvalnosti bude pretežit. Dakle to je jedan bitan duševni stav, zatim poniznost, kajanje, vera u Njegovu dobrotu.

I molitvu O?e naš doživljavam kao molitvu zahvalnosti.

I još nešto: Mens humana est immortalis.

Originally posted by gox
Ne bih se složio da je to stvar opšte kulture,za tim treba da osetimo potrebu.
Da ste se kojim slu?ajem rodili kao musliman ili neka dr. vera,ne bih ni znali o?enaš,niti bi to bilo deo kultuire,a i dalje bi uspostavljeli kontakt sa Bogom.
Zna?i bitna je bliskost sa Bogom a ne rutina izgovaranja teksta O?e naš ili kultura kako kažete.

Zaista si ovo odli?no rekao. Potpisujem.

Originally posted by 2Q2Bstr8

Originally posted by AngraMaina
Btw "O?enaš" je jedna re?.

ne, to su dve re?i, jer i molitva tako po?inje: O?e naš, koji si...

Ne, kao ime molitve to je jedna re?.

Samo kratko da opet ne preno?im pred monitorom...
Ime krš?anske molitve koja po?inje rije?ima: "O?e naš..." je O?enaš. :o?enašek:
A ime moje tipkovnice je Qwerty

Poznavanje texta te molitve stvar je op?e kulture ovog podneblja a njeno upražnjavanje iliti moljenje stvar je pojedinca i njegove religioznosti.

Znam molitvu Oce nas, kao i mnoge druge. U crkvu odlazim redovno, ali ne mogu reci da sam uvek raspolozen za molitvu. Nekada se, kada osetim potrebu, molim kod kuce. Imam Molitvenik i neke molitve koje su mi lepe citam iz njega, kao npr. Akatist Bogorodici, a nekada se molim onako kako mi dodje svojim recima. I uglavnom kada legnem dok ne zaspim citam Isusovu molitvu.

Znam 'O?enaš' (jedna rec, naravno), s tim sam odrastao ali se retko molim. Ponekad u sebi kad osetim potrebu. Krstim se cesto ali mi je zao sto sam, sticajem raznih okolnosti, prestao da redovno odlazim u crkvu. Nekad je to bila prva nedeljna radost.

Originally posted by 2kune
A ime moje tipkovnice je Qwerty

I tvoje? Meni su u radnji rekli da je moja jedina takva!:flaming:

Originally posted by Kupper
Znam 'O?enaš' (jedna rec, naravno), s tim sam odrastao ali se retko molim. Ponekad u sebi kad osetim potrebu. Krstim se cesto ali mi je zao sto sam, sticajem raznih okolnosti, prestao da redovno odlazim u crkvu. Nekad je to bila prva nedeljna radost.

Otprilike je sa mnom ista stvar išao sam redovno u crkvu, pa onda sporadi?no ali sam uvek sebe doživljavao kao vernika. Ve? neko možda i ne tako kratko vreme odlazim redovno u crkvu i to je zadovoljenje moje unutrašnje potrebe. Vrlo mi je bitno što sam shvatio tu potrebu jer sam uvek bio svestan da sam religiozan. U nekom procesu utvrdjivanja svog identiteta shvatio sam da to jeste deo mene koji ne mogu da ignorišem.

Što se ti?e redovnog odlaženja u crkvu još, kažem i to može biti spoljna ljuštura koja nije od najbitnijeg zna?aja. Zaista ne treba ici tamo iz nekog moranja, nego iz svoje unutrašnje potrebe. Mislim da bi sigurno potvrdio da s tim pobudama ideš tamo kad ideš.

I to je dovoljno.

Da bih dodatno približio svoj stav o molitvi i religioznosti naveo bih jednu misao o molitvi( mislim da je od Sv. Avgustina, ali nisam najsigurniji):

Molitva je susret dve ?ežnje, naše za Bogom i Božje za nama.