Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li sam ikada pomislio da se nista u mom zivotu ne odigrava slucajno, da sve ima svoj smisao i svrhu i da nisam prepusten besmislenom lutanju?

Da. A onda uzmem pa se napijem i citam Kavafija

"Tajna ?ove?ijeg života nije u tome da samo živi, ve? u tome zašto živi" - Dostojevski.... Moze i tako...samo sto mi ceo zivot protracimo trazeci smisao (kazem protracimo...zalud..jer ga ne nadjemo).

A moze i ovako...?ovek može proživeti svoj život bez dubokog razmišljanja pošto puko preživljavanje ne traži razmišljanje i dalekosežne umne kombinacije . Dovoljno je uklopiti se u postoje?e sisteme i prepustiti inertnoj sili da deluje u pravcu kretanja ve?ine. Sli?no je sa šahom. ?ovek može da igra šah, pa i da doði u završnu fazu igre bez kombinovanja, ali samo kao gubitnik...

I onda...kao Ulix... Napijes se i pocnes da citas, mozda ne Konstantina Kavafija, ali recimo... ne znam... Ma, moze i Kavafi.

I onda...kao Ulix... Napijes se i pocnes da citas, mozda ne Konstantina Kavafija, ali recimo... ne znam... Ma, moze i Kavafi.

Citiram po secanju: If everyone would do as I advise, world would be a better place (Gore Vidal)

Ali to samo ako ti se ucini da sve ima smisao i da ti sve ide od ruke
mora Kavafi, ko drugi? Mozda Ginsberg.

Ponekad pomislim... ali trenutno mi se cini da nema smisla, ni svrhe bar kad je o mom zivotu rec...

Svi mudraci su stari, ali nije svaki starac mudrac... Mislim da samo proživljavanje života njemu daje smisao i da smo toga svesni tek na kraju .. na žalost .. hebiga, kad se rodimo kao tabula raza... ?esto mi se dešava da pomislim da je ono što mi se dešava refleksija onoga što ja radim drugima ... ve? neko vreme se trudim da budem što korektniji prema svakom ko to zaslužuje .. možda nema te refleksije, ali od tad je moj život lakši (uslovno re?eno) ...

I evo jednog citata (ne se?am se ko je to rekao):

''Smisao života je u traženju smisla .. ''

ajmo prostije:"u se,na se,i poda se!"

kud ces boljeg smisla?:srbin:

Originally posted by Kiwi
''Smisao života je u traženju smisla .. ''

To je rekao Ducic cini mi se u Blagu cara Radovana. Ne slazem se, kao sto se ne slazem se vecinom stvari koje je Ducic napisao.

Dok ti tragas za smislom, na taj nacin dajuci svom zivotu smisao, ostaris i zivotu dodje kraj a ti shvatis da si ga protracio

Najbolje je pomiriti se sa tim da zivot uopste nema smisla.

hm... Ja smatram da, iz perspektive nekog ko bi nase zivote odnekud odozgo posmatrao, smisao samog zivljenja ne postoji. Brutalno receno, nasa dnk se usavrsava i pronalazi nove, bolje prilagodjene kapute radi nastavka sopstvenog postojanja. Medjutim, iz perspektive coveka koji zivi zivot, mislim da je smisao biti zadovoljan (posto je sreca stvar trenutka) i pronaci sopstvenu shemu kako to ostvariti.

Originally posted by waterlily
hm... Ja smatram da, iz perspektive nekog ko bi nase zivote odnekud odozgo posmatrao, smisao samog zivljenja ne postoji.

Slazem se.

Medjutim, iz perspektive coveka koji zivi zivot, mislim da je smisao biti zadovoljan (posto je sreca stvar trenutka) i pronaci sopstvenu shemu kako to ostvariti.

Cilj je biti zadovoljan, ali sve zajedno, to nema nikakav visi smisao.

Ma, smisao zivota je sam zivot.

Originally posted by Myself
"Tajna ?ove?ijeg života nije u tome da samo živi, ve? u tome zašto živi" - Dostojevski....

A moze i ovako...?ovek može proživeti svoj život bez dubokog razmišljanja...

Slažem se sa ovim što si rekao i još bih dodao:

"Non vescendi causa vivimus sed vivendi causa vescimur."(Terencije)

Ve? je negde bila sli?na tema, ?ini mi se. Sli?na tema a sli?ni i odgovori. ?ini se da niko od vas nije ?uo za hedonizam a tvrdo se zalažete za to tj. uživaj dok možeš i "posle mene potop". Smisao života ne treba mnogo tražiti, smisao je u pronalaženju izlaza iz karmi?kih krugova u koje smo ba?eni a to na na?in koji je vrlo jednostavan: dobrota, ljubav, milosrðe, opraštanje...

Tek sada videh ovu temu...
Citiracu Ducica:"Ko smisao zivota nije trazio,taj nije ziveo;ali ko ga je trazio,taj nikada nije bio dovoljno srecan.

Prekidanje kruga reinkarnacija vodi u zaborav, zivot je sretstvo ocuvanja duse pri njenom povratku kuci, ka jedinstvu...

smisao zivota za svakq osobu je drugachiji...onakav je kakva ta osoba sebi predoredi.
ali verujem da se sve deshava sa razlogom,sve je produkt neke radnje koje vrshimo,a na koju se kasnije ne osvrcjemo.
zakoni prirode.
nishta nije sluchajno niti "bog je tako hteo",za sve smo sami
zasluzni.

Originally posted by marijana
Da li ste ikada pomislili da se ništa u našim životima ne odigrava slu?ajno,da sve ima svoj smisao i svrhu i da nismo prepušteni besmislenom lutanju?

naravno. i zivim po tom principu ali nekako me zivot ponekad zajebe pa taj smisao prevrne u totalni besmisao.....ili sam ja tada bila samo previse pijana...?

a ako hoces detaljnije da ti odgovorim na ovu temu, mislim da pre toga moram da perlistam eshatologiju i ostale filozofske pravce, zasucem rukave, stavim pored tastature brdo pica i klope i kuckam do leta....(problem je sto nemam dovoljno sati na netu)

Sto bi rekla Lepa Lukic, kada otvorim svoj ormar i vidim sve te moje `aljine, znam zasto zivim.

Eto, nekome je smisao života u aljinama? Ima tu svačega. Život ima sigurno neki smisao i svrhu i cilj ali mi to još nismo dokučili i nećemo skoro. Dakle, smisao života jeste u življenju i ispunjavanju karmičke kazne i usavršavanja radi uzdizanja u sledećem životu ili pak dostizanja nirvane /prekidanje karmičkog kruga/. Ni biti ni ne biti.

Smisao zivota je, cini mi se da je to rekao Danilo Kis, " prepustiti se nistavilu, ili se u trenu pretvoriti u nistavilo..."

Tako nekako.

ljubav, pronalazak savrsene polovine, prizivanje chuda, svesnost vazduha koji ti ispunjava plutja, svesnost o tom trenutku, svesnost o energiji koja se tada akumulira u tvom telu, shirenje krila, poletanje, mogutjnost slusanja predivne melodije boja, pogleda harmonicne muzike, dodir slatkog ukusa... mogutjnost prekida svega, mogutjnost prepustiti se trenutku... mnogo toga.. ima smsila ovaj zivot .. samo ne znam... mozak je chudo i tesko je ponekada dokuchiti sve te znake i putokaze koji nam se prikauju svakim danom...

Ne znam.

Nekako mi se cini da smo malo razmisljali u ovoj temi. Sve se svodi na ono: zivi dok si ziv. A zbog cega, gde je tu svrha, ne samo covecanstva nego celokupnog svemira. Cemu sve to vodi, sta je krajnji cilj svega toga-niko se ne usudjuje da pomisli.

Pekar kad mesi testo zna da ce od njega napraviti hleb ili kifle. Mi ne znamo sta ce od naseg "testa" na kraju biti? Pretpostavljamo da samo TVORAC zna.

Zasto ga neko ne pita?

48?

Moraću da se složim sa Myself. Smisao života jeste da ga živiš. Nije bitno kako ga živiš. A što se tiče toga, ne volim da mislim da postoji kraj to jest ispunjenje cilja, jer se postavlja pitanje: šta posle? Hoćemo li nestati kada ispunimo svoju svrhu, ili samo životariti bez smisla? Tako da ja imam neko dvojno verovanje povodom smrti. Verujem u beskrajnost i u trenutak. Jer znam da kada umrem da nikada neću biti ovakav kakav sam sada (što mnoge religije propagiraju, a ljudi to glatko gutaju radi straha od smrti). Ali, ipak, iako nikada neće biti ovakav neko kao ja i izgubiću svoj identitet znam da će sve nastaviti da postoji večno.

Jao, ja okrenuh ovo na život posle smrti. Ali, hajde nema veze...

Da, ali pitanje smisla zivota ne odnosi se ovde samo na pojedinca nego na svrhu postojanja celog covecanstva, pa i svih zivih bica na planeti /ili u vasioni, posto se da pretpostaviti da jos negde postoje inteligentna bica/.

Dakle, sta je svrha naseg postojanja kao vrste? Sta je krajnji cilj celokupnog covecanstva? Stremljenje ka savrsenom? Zelja da dpstignemo naseg Tvorca /Boga/? Sta ako dostignemo taj cilj? Cemu sve to? Zivot radi zivota zvuci malo glupo. Tu se onda izjednacavamo sa amebama. I one zive samo da bi zivele /hrane se, razmnozavaju, verovatno imaju neku vrstu kolektivne inteligencije/.

Cemu sluzi ovih pet-sest milijardi ljudi na ovoj planeti i sa kojom svrhom su tu?

Smisao zivota: to sto postojim i to mi je dovoljno

Ne znam da li bi zivot imao smisao kada bi smo ga znali.

Originally posted by atheena
Smisao zivota: to sto postojim i to mi je dovoljno

Izgleda da nisam dovoljno jasno definisao pitanje. Ne radi se o pojedinacnom smislu postojanja nego o kolektivnom, dakle celog covecanstva. Sa kojom svrhom smo mi ovde i zasto se razmnozavamo neprestano i neprestano a ne znamo cemu sve to vodi?

Svakog trenutka moze da nas zbrise sa lica Zemlje neki asteroid, kao sto je zbrisao i dinosauruse. Sta trazimo mi ovde?

Doin' God's dirty work ili - (Sto bi rekao Morgan) obavljamo prljave poslove za Boga?

Hedozniam

Originally posted by svejedno
Doin' God's dirty work ili - (Sto bi rekao Morgan) obavljamo prljave poslove za Boga?

Pitanje je za koga obavljamo prljave poslove? Da li za Boga ili za njegovu suprotnost? Mozda su Bog i Lucifer jedna te ista osoba, samo sto je jedna sa ove strane ogledala a druga sa suprotne. Mozda je Bog materija a Lucifer antimaterija? Mozda oni ne mogu jedno bez drugog, kao sto ni svetlo i tama ne bi postojali kada bi se jedno od toga izgubilo. Da bi postojala svetlost mora postojati i tama. Da bi postojalo dobro mora postojati i zlo. Inace, kako bismo znali sta je sta? I da li uopste znamo sta je dobro? Ono sto nama godi?

Mozda su vrednosti okrenute naopako? Mozda je zlo=dobro a dobro=zlo. Mozda gresimo od pocetka saznanja o dobru i zlu?

Ko ce tu da se snadje?