Gay-Serbia.com | Diskusije

Ne znam da li ima slicna tema, zanima me koliko vas ovde zivi sa roditeljima, u vasim dvadesetim, tridesetim...? Ne osudjujem nikoga naravno jer ima dosta razloga, finansijska situacija, nemogucnost odseljenja itd. Mislite li da je u redu da se dete osamostali kada postane punoletno? Kakvi su vasi roditelji po tom pitanju, da li su vas "terali" da se borite za sebe ili su posesivni i tesko im pada odvajanje od vas? Ako se setim jos necega, dopisacu.

Kad sam završio fakultet, sa nepune 24 godine, zaposlio sam se i rešio da se odselim. Moji žive u Pančevu, posao je u Beogradu. Mogao sam da ostanem kod njih i putujem, ali sam rešio da se odselim, kad već mogu da plaćam stan. Moja majka nije htela da odem, ali je pod pritiskom oca popustila. Nije kao da su se oni mnogo tu pitali. Doduše, ona bilo koju promenu u vezi sa mnom doživljava vrlo lično i burno. Da se ona pita, ostao bih sa njima dok se ne oženim (drugim rečima, dok oni ne umru). Well, sreća pa se ne pita.

Rano sam se osamostalio i potpuno odvojio od njih, i prostorno i materijalno, po vlastitom nahođenju, čim mi se ukazala prva zadovoljavajuća prilika.

Nije im bilo svejedno.

ne živim s roditeljima od 18. godine.
ekonomska situacija je godinama grozna i ne mislim da je tako lako financirati samostalan život, ali jako je važno za mentalnu higijenu i osobni razvoj odseliti se od roditelja.

smatram da dobar roditelj zna kad se treba brinuti o djetetu i zastititi ga, kao i kad ga treba pustiti da se sam izbori za svoj put i mjesto. roditelji koji nakon 25. godina djetetova života inzistiraju na tome da ono ostane živjeti s njima (a ima uvjeta za drugacije) su losi roditelji.

Ili oni što kupe klincu stan i plaćaju mu sve troškove, majka redovno dolazi da posprema i kuva, a smatraju da im je dijete samostalno. E svašta.

Nakon što sam proveo ovih nekoliko dana praznika u Loznici s mojima, dobio sam još veću želju da se što ređe vraćam ovde, i da se što pre osamostalim. Majka mi je divna i volim da provodim vreme s njom, uvek vodimo kvalitetne razgovore. Ali otac mi je težak kao crna zemlja, i izbaci me iz takta 2-3 puta dnevno.

Ziveo s decaketom, po raskidu se vratio kuci... u medjuvremenu pala odluka sta cu u zivotu pa resio tu da ostanem i stekam kes za Aussie avanturu koja pocinje u junu ove godine.

E da... kad sam se odvojio, sto je bilo kasnije nego sto je trebalo, definitivno sam rekao sebi trebalo je ovo ranije uraditi.

ja osudjujem, jer mislim da to nesecenje pupcane vrpce uzrokuje odredjen tip psihopatologije

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2604005#p2604005]alexandermagic napisao:[/url]Ili oni što kupe klincu stan i plaćaju mu sve troškove, majka redovno dolazi da posprema i kuva, a smatraju da im je dijete samostalno. E svašta.

pa covjek u jednom trenutku treba naci posao. on his own, podrazumijeva se. tko bi normalan i sposoban htio zivjeti vjecno na racun roditelja?

no, sto se ciscenja tice, mene mama posjecuje oko dvaput godisnje. prije nego dodje provedem dva dana u ciscenju stana, sto ju ipak ne zaustavlja da ona sve jos jednom ocisti. i to mnogo bolje od mene.

Sa 14-15 sam se odselio, u poslednje dve godine sam finansijski zavistan u smislu da zivim u njihovom i dobijam 80e mesecno, ranije su mi skroz placali.

A, inace, jako jako jako su posesivni. Da je legalno napravili bi zatvor u kuci u kojoj zive i strpali me tamo i ne bi me pustali napolju, bukvalno.

moji roditelji i nakon 3 godine ne veruju da ja imam posao od kog zivim nezavisno od njih salju mi pare, ali ja to sklanjam na stranu za crne dane, neocekivane troskove i sl.

dosli su mi u Bg za skoro 10 godina mozda 3 puta i to bukvalno na kafu i rucak, na cemu sam im i jako zahvalna. Dok sam zivela kuci nisam umela sebi ni jaje da isprzim, i sad bi mi bio horor da se vratim i zivim sa njima. Ne bi bilo zdravo nikako.
Sada kako sam kuci, gledam volove koji su moje godiste, po citav dan bleje ispred prodavnica i kioska i ispijaju jednu ljutu za drugom, devojke od 16 godina ljuljaju decu, a kuci Hotel-Mama (sto bi rekli nemci).
Ne znam.. mene bi bilo sramota da kao kravetina od 28 god. kazem "Tata, daj mi 200 din. za tampone", ali u ovoj selendri me nazivaju budalom sto zivim u stanu od 30ak kvadrata, a ovde imam kucu na 2 sprata.
Jedino su mi takve situacije prihvatljive kao privremeno resenje, ali ovako jok.

tamponi 200 dinara! zar je dotle došlo?

i to na akciji! I TO NA AKCIJI!!!

bože, kakva vremena! nacija piša krv a tamponi 200 din na akciji...

rano sam se odvojila od roditelja, jer sam došla u BG da studiram i sve vreme trajanja studija sam govorila da mi ne pada na pamet da se vratim kod njih.
na kraju studija su shvatili, konačno, da sam ozbiljna, i pomirili se sa tim. šta će ljudi, nije im bilo druge

finansijski sam samostalna od kad sam završila fakultet, tako da oni nemaju ništa sa mojom odlukom. snalazila sam se, finansijski, dok sam bila i student, te mislim da im i nisam nikad nešto bila na teretu. moju slobodu volim najviše na svetu, i ne dam na nju

tema je u redu, sve ok Torry, samo da kažem da je bilo više varijacija iste teme već do sad po možda drugim potforumima više puta, tamo sam već postovao......

pa da rezimiram, počeo bivati samostalan s pre 18-e, potpuno i prostorno i materijalno od 21-e emigracijom, tako i toliko da sam među rekorderima u uopšte i neviđanju s dragim mi roditeljima, evo skoro 17 godina. kontaktiramo redovno fonom, internetom, poštom i volim svoju mamu najviše na svetu.

Potpuno sam finansijski samostalan od 19. godine (sam sam finansirao studije i sve ostalo, prosto mislim da je glupo da oni to rade), ne živim sa njima od 23. godine. Retko se viđamo i to mi odgovara.

Jako rano sam preuzeo odgovornosti za svoj zivot u svakom smislu, bio sam maloletan.
Stava sam da roditelj treba da pomogne detetu da se osamostali ali i u svakom momentu dok je ziv treba da utrci kada god je to potrebno.
Ta neka pupcana vrpca ne bi trebalo nikada da se prekine potpuno..
Mi smo ipak ljudi a ne zivotinje, velikim nas ne cini broj okota vec ono sto smo uradili za njega i sto radimo za njega.

ne zivim sa njima vec 7 godina