SRPSKI SATELIT 2015.
Poslato: 15 Mar 2012, 13:52
Stefan Vlajković za S media portal: NASA će lansirati srpski satelit
Zahvaljujući mladom naučniku iz Vrnjačke Banje, NASA će 2015. godine lansirati satelit koji bi trebalo da bude konstruisan u Srbiji. U intervjuu za S media portal Stefan Vlajković otkriva kakvu ćemo korist imati od satelita.
Stefan Vlajković
Američka agencija za istraživanje svemira NASA će 2015. lansirati 50 manjih satelita. Zahvaljujući inicijativi mladog naučnika Stefana Vlajkovića koji se povezao sa najprestižnijom agencijom na svetu, jedan od tih satelita mogao bi da bude konstruisan u Srbiji.
Stefan Vlajković, koji doktorira na Tehnološkom institutu u Cirihu, kaže da NASA finansira 80 odsto opreme i 80 odsto sredstava za lansiranje, i da je za učešće u ovom projektu potrebno da Srbija obezbedi između 20.000 i 100.000 evra.
Za 15 minuta obiđe zemlju
U okviru ovog projekta biće konstruisano 50 malih satelita veličine 20 puta 10 centimetara, ali i oni, bez obzira na veličinu, imaju istu funkciju kao i veliki sateliti.
- Period njihove rotacije je 10 do 15 minuta, za toliko obiđe Zemlju. U jednom trenutku pokriva tri-četiri susedne države, ali pošto brzo obiđe Zemlju, to nije problem. Nema potrebe da bude veliki i glomazan, jer se lansira u orbite koje su bliže - objašnjava Vlajković.
Vlajković je angažovao i kontaktirao sa ministrima odbrane, nauke i ekonomije, tražio je prijem i kod predsednika i premijera, ali niko mu nije odgovorio.
Da li ste upeli da obezbedite novac za projekat?
- U ovoj fazi nije najvažnije samo da nađemo sredstva za finansiranje, već da napravimo strategiju kako bi uključili naše kompanije i institucije. Najbitnije je da jedinstveno nastupamo u naučnim i privrednim krugovima, i mislim da će država to videti i razumeti. Potreban nam je samo mali progres u komunikaciji.
Šta ovaj projekat znači za Srbiju?
- Ovaj projekat će biti višestruko koristan za naučnike, ali i za kompanije. Kada učestvujete u mreži koja povezuje 50 najboljih univerziteta na svetu, to znači da ćete imati direktan kontakt sa najboljim istraživanjem. Za kompanije i preduzeća satelit je izuzetna prilika za tržište, za reklamu. Ovi sateliti mogu da se koriste u vojne svrhe, u telekomunikaciji, za analize štete u vanrednim situacijama, istraživanja orbite Zemlje, meteorološke projekte...
Ko će biti uključen u projekat?
-Želim da u ovom projektu učestvuju naši najbolji ljudi. Do sada su se uključili FTN, Institut “Mihajlo Pupin” i Elektronski fakultet u Nišu. Sledeća faza je da prepoznamo i kompanije koje mogu imati koristi od ovog projekta i da ih uključimo u izradu tehničke dokumentacije. Vreme ističe, jer je rok za podnošenje dokumentacije 1. april.
Kako ste odlučili da uključite Srbiju u taj projekat?
-Ja bih radije pitao nekog ko je u prilici da to uradi kako se nije setio da uključi ljude sa kojima je do juče sarađivao? U Srbiji imamo veliki potencijal. Ali, sticajem okolnosti, nemamo priliku da se na najbolji načim pokažemo i da nas ljudi u svetu prepoznaju kao velike u svetu nauke i istraživanja, što svakako jesmo.
Živite i radite u Cirihu. Kako izgleda biti genije u Švajcarskoj?
-Ne bih rekao da sam genije, to je mnogo jaka reč. Kako otići tamo, kako naći projekat, e to je malo pitanje sreće, a malo pitanje rada i iskustva. Ako imate imate inicijativu i ako prepoznate prave projekte, uspećete gde god da ste! Prave vrednosti se uvek prepoznaju.
Čini se da se te vrednosti češće prepoznaju u inostranstvu nego u Srbiji. Da li će Srbija jednog dana imati više para i vremena da ceni ljude kao što ste Vi?
-Najveći problem u Srbiji je komunikacija. Potreban je neki centar pomoću kog bismo mogli da znamo jedni za druge. Ako ne znate ko se čime bavi, ne možete uključiti institucije u neki projekat. Ukoliko se unapredi komunikacija, možemo mnogo da postignemo.
Trenutno je u pripremi tehnička dokumentacija koju bi trebalo predati do 1. aprila. Šta je sledeći korak?
-Početkom sledeće sedmice delegacija Srbije će otići u Belgiju i Holandiju, gde je sedište centra za lansiranje 50 satelita.Tu ćemo probati da napravimo zvanične kontakte i da ostvarimo saradnju. Već sredinom sledeće nedelje ćemo mnogo ozbiljnije ući u tu priču.
Jelena Kostić
Zahvaljujući mladom naučniku iz Vrnjačke Banje, NASA će 2015. godine lansirati satelit koji bi trebalo da bude konstruisan u Srbiji. U intervjuu za S media portal Stefan Vlajković otkriva kakvu ćemo korist imati od satelita.
Stefan Vlajković
Američka agencija za istraživanje svemira NASA će 2015. lansirati 50 manjih satelita. Zahvaljujući inicijativi mladog naučnika Stefana Vlajkovića koji se povezao sa najprestižnijom agencijom na svetu, jedan od tih satelita mogao bi da bude konstruisan u Srbiji.
Stefan Vlajković, koji doktorira na Tehnološkom institutu u Cirihu, kaže da NASA finansira 80 odsto opreme i 80 odsto sredstava za lansiranje, i da je za učešće u ovom projektu potrebno da Srbija obezbedi između 20.000 i 100.000 evra.
Za 15 minuta obiđe zemlju
U okviru ovog projekta biće konstruisano 50 malih satelita veličine 20 puta 10 centimetara, ali i oni, bez obzira na veličinu, imaju istu funkciju kao i veliki sateliti.
- Period njihove rotacije je 10 do 15 minuta, za toliko obiđe Zemlju. U jednom trenutku pokriva tri-četiri susedne države, ali pošto brzo obiđe Zemlju, to nije problem. Nema potrebe da bude veliki i glomazan, jer se lansira u orbite koje su bliže - objašnjava Vlajković.
Vlajković je angažovao i kontaktirao sa ministrima odbrane, nauke i ekonomije, tražio je prijem i kod predsednika i premijera, ali niko mu nije odgovorio.
Da li ste upeli da obezbedite novac za projekat?
- U ovoj fazi nije najvažnije samo da nađemo sredstva za finansiranje, već da napravimo strategiju kako bi uključili naše kompanije i institucije. Najbitnije je da jedinstveno nastupamo u naučnim i privrednim krugovima, i mislim da će država to videti i razumeti. Potreban nam je samo mali progres u komunikaciji.
Šta ovaj projekat znači za Srbiju?
- Ovaj projekat će biti višestruko koristan za naučnike, ali i za kompanije. Kada učestvujete u mreži koja povezuje 50 najboljih univerziteta na svetu, to znači da ćete imati direktan kontakt sa najboljim istraživanjem. Za kompanije i preduzeća satelit je izuzetna prilika za tržište, za reklamu. Ovi sateliti mogu da se koriste u vojne svrhe, u telekomunikaciji, za analize štete u vanrednim situacijama, istraživanja orbite Zemlje, meteorološke projekte...
Ko će biti uključen u projekat?
-Želim da u ovom projektu učestvuju naši najbolji ljudi. Do sada su se uključili FTN, Institut “Mihajlo Pupin” i Elektronski fakultet u Nišu. Sledeća faza je da prepoznamo i kompanije koje mogu imati koristi od ovog projekta i da ih uključimo u izradu tehničke dokumentacije. Vreme ističe, jer je rok za podnošenje dokumentacije 1. april.
Kako ste odlučili da uključite Srbiju u taj projekat?
-Ja bih radije pitao nekog ko je u prilici da to uradi kako se nije setio da uključi ljude sa kojima je do juče sarađivao? U Srbiji imamo veliki potencijal. Ali, sticajem okolnosti, nemamo priliku da se na najbolji načim pokažemo i da nas ljudi u svetu prepoznaju kao velike u svetu nauke i istraživanja, što svakako jesmo.
Živite i radite u Cirihu. Kako izgleda biti genije u Švajcarskoj?
-Ne bih rekao da sam genije, to je mnogo jaka reč. Kako otići tamo, kako naći projekat, e to je malo pitanje sreće, a malo pitanje rada i iskustva. Ako imate imate inicijativu i ako prepoznate prave projekte, uspećete gde god da ste! Prave vrednosti se uvek prepoznaju.
Čini se da se te vrednosti češće prepoznaju u inostranstvu nego u Srbiji. Da li će Srbija jednog dana imati više para i vremena da ceni ljude kao što ste Vi?
-Najveći problem u Srbiji je komunikacija. Potreban je neki centar pomoću kog bismo mogli da znamo jedni za druge. Ako ne znate ko se čime bavi, ne možete uključiti institucije u neki projekat. Ukoliko se unapredi komunikacija, možemo mnogo da postignemo.
Trenutno je u pripremi tehnička dokumentacija koju bi trebalo predati do 1. aprila. Šta je sledeći korak?
-Početkom sledeće sedmice delegacija Srbije će otići u Belgiju i Holandiju, gde je sedište centra za lansiranje 50 satelita.Tu ćemo probati da napravimo zvanične kontakte i da ostvarimo saradnju. Već sredinom sledeće nedelje ćemo mnogo ozbiljnije ući u tu priču.
Jelena Kostić
