Zvuči fantastično, ali nemam objašnjenje ovakvog fenomena
Poslato: 08 Maj 2011, 21:44
od Sixto
Malopre na oficijelnoj stranici novosadskog fotomaratona na fejsbuku skontam na zidu medju okacenim radovima s maratona od pre nedelju dana i fotke mrtvog Patrijarha Pavla fotkane idiotom sa sve datumom u uglu. Nesto tipa ove fotke ispod.
Pokazao bi vam original ali je brze bolje uklonjena kad napravih masan komentar na fotku!
Ja bi voleo da meni neko objasni taj fenomen u Srbalja da se fotografisu pokojnici u sanduku dok je okolo rodbina u ekstazi oko smrti. Poslednjih godina covek uoci stalne face na groblju koje cak kruzinguju medju kapelama i nude fotografske usluge ozaloscenim clanovima porodice.
Malo antropologije molicu... Poreklo, znacenje... Da li je vezano sa zdravim razumom ili sa kolektivnim ludilom zvanim Srbija!?
Poslato: 08 Maj 2011, 21:57
od haemoglobin
kao prvo, zasto to dete lize ruku mrtvog dede? tu majku treba nabiti na onaj krst u ruci mu
drugo: ne bih znao, ja sam bas iskopao skoro neke hevi stare fotografije kod babe u fijokama, na kojima su mrtve osobe u onako ful opremi sa propratnim crnim cipkama i maramama na okolnim ozaloscenim ljudima. Pitah je zasto to rade, ona rece:" ne znam, to se kadgod tako radilo, slikale se sa'rane, vise to ne rade cesto"
Poslato: 08 Maj 2011, 22:00
od Sixto
Riba je okacila dve fotke. Ja gledam, pa neverujem!
Kontam ono, mimohod, svi cmizdre, ljube tu ruku koja ima sve na sebi osim prion kravljeg ludila i ono, lampica se pali 'cek da okinem koju, da ima na stalazi sta da stoji, a i da djeca vide'!
Poslato: 08 Maj 2011, 22:03
od acid drop
jesu tita slikali?
Poslato: 08 Maj 2011, 22:05
od KiWi
Nije to običaj samo Srba. Čak mislim da su oni to preuzeli iz komšiluka.
Moja prababa (koja je poreklom iz Transilvanije, Rumunija) je imala punu torbu fotografija mrtvaca. Fotografije su bile uglavnom crno bele ili čak braon bele (ko zna u kom veku je to fotkano) ... A njena priča je bila kako su u to vreme fotografije bile takav luksuz da su samo bogataši slikali bebe, letovanja, nove godine ... A da je sirotinja iznajmljivala fotografe isključivo da snima mrtve kako bi buduće generacije mogle da "upoznaju" svog predka ... Najmorbidnije je kada su leševi na tim fotkama sa otvorenim očima (pošto u Rumuniji nema običaja da stavljaju novčiće na kapke pokojnika), kao i one sa leševima koji su našminkani skoro pa kao trandže ...
To za fotke još i da razumem (mada, je stvarno jako teško razumeti tako neku boleštinu), ali nema opravdanja kada ljudi kamerom snimaju sahrane ... Ja sam tokom svog kratkog života tokom poseta groblju bio svedok tri sahrane koje su snimane kamerama, a bar jedna od njih je imala više od jednog kamermana. E to je bolesno!
Poslato: 08 Maj 2011, 22:05
od Sixto
Nesto se ne secam fotki mrtvog Josipa u sanduku, al otvorenog. Bilo je fotki iz Ljubljane, al iz vjecne kuce nesto ne bih rekel!
Poslato: 08 Maj 2011, 22:07
od acid drop
ja sam se sad setila one priče iz filma The Others! samo ne znam kako tačno ide.
ali i oni su slikali mrtve!
Poslato: 08 Maj 2011, 22:09
od Anhedonie
jao kakvo je to pitanje? pa slika se za fejsbuk naravano
Poslato: 08 Maj 2011, 22:10
od Orlando the Lady
dno dna.
to raditi deci....
ja sam jednom, ali jednom bila na tom tipu sahrane sa izloženim pokojnikom na gotovs.
moja pokojna prababa. ali bas sam mala bila. i naravno da mi, ako nista, nije bilo dozvoljeno da pridjem kovcegu. ono cuvanje mrtvaca tokom noci mi je vise hevi. jedina vise hevi stvar.
Nije to običaj samo Srba. Čak mislim da su oni to preuzeli iz komšiluka.
Moja prababa (koja je poreklom iz Transilvanije, Rumunija) je imala punu torbu fotografija mrtvaca. Fotografije su bile uglavnom crno bele ili čak braon bele (ko zna u kom veku je to fotkano) ... A njena priča je bila kako su u to vreme fotografije bile takav luksuz da su samo bogataši slikali bebe, letovanja, nove godine ... A da je sirotinja iznajmljivala fotografe isključivo da snima mrtve kako bi buduće generacije mogle da "upoznaju" svog predka ... Najmorbidnije je kada su leševi na tim fotkama sa otvorenim očima (pošto u Rumuniji nema običaja da stavljaju novčiće na kapke pokojnika), kao i one sa leševima koji su našminkani skoro pa kao trandže ...
To za fotke još i da razumem (mada, je stvarno jako teško razumeti tako neku boleštinu), ali nema opravdanja kada ljudi kamerom snimaju sahrane ... Ja sam tokom svog kratkog života tokom poseta groblju bio svedok tri sahrane koje su snimane kamerama, a bar jedna od njih je imala više od jednog kamermana. E to je bolesno!
''
Ova budaletina je vec legendarna. Originalni klip traje malte ne sat vremena. Budala drzi slovo, a narod vec izlazi s groblja!
Poslato: 08 Maj 2011, 22:14
od acid drop
moja baba obožava čitulje. a vaša?
Poslato: 08 Maj 2011, 22:15
od Anhedonie
ma ajde baba sto obozava nego pocela i keva da ih redovno cita po banderama to je vec problem
Poslato: 08 Maj 2011, 22:15
od EYA
imam ja brdo fenomena za koje nemam objasnjenje, pa ne kukam po forumu
jao ja kad sam bio mali ja sam stalno docrtavao gluposti na tim slikama u novinama. najvise sam im crtao rogove, slao sam ih u pakao
Neverovatno. Ja sam radio isto to ... Kada matorci završe sa novinama krenem da docrtavam krila, brkove, mačeve po svim fotkama u novinama ... a svima u čituljama docrtam rogove (nekad samo rogove, nekad vikinške kape).
Kada to uradim nekom koga su poznavali moji moram da izdržim ceo minut u ćošku ... A kada ga ne poznaju mogu šta god hoću sa fotkom da radim. To je prvi put da se mali kiwi susreo sa duplim standardima ... ko bi rekao da će ih još toliko puta susresti u životu ...
Poslato: 09 Maj 2011, 00:48
od mitrandir
Slikanje ili još grđe-snimanje sa'rane-strašno. Ali ume da bude i urnebesno:
ma ajde baba sto obozava nego pocela i keva da ih redovno cita po banderama to je vec problem
hahahah mislim da jeste
Poslato: 09 Maj 2011, 11:53
od *deni*
Huh, jedan moj drug me je šokirao, prikazavši mi u svom kompjuteru folder sa galerijom slika njegove majke, koja je nedugo pre toga preminula od posledica saobraćajne nesreće.
U toj galeriji su hronološki poređane slike, od dana nesreće, do sahrane. Tu je prvo slika uništenih kola, pa slike njegove majke na intenzivnoj nezi i na kraju slike otvorenog kovčega sa njegovom majkom u njemu.
Razumem da neko ima potrebu da na taj način sačuva uspomenu na majku, ali ne razumem čemu potreba za prikazivanjem tih slika drugim ljudima.
to je vec problem
