Gay-Serbia.com | Diskusije

Ona je bila jedna od perjanica ratnohuškačkog novinarstva iz miloševićevskog vremena. Ali, ona je samo jedna u nizu. Lustracije nije bilo, tako da su svi oni prošli nekažnjeno.

Ona je dobila otkaz na Radioteleviziji Vojvodine, ali je, ipak, vraćena na isto radno mesto. Vraćena je na mesto s kog je širila mržnju prema svemu što nije srpsko.

Ona je ovih dana emitovala svoju novu „dokumentarnu emisiju“, kojom se RTV, smatra i Inicijativa nevladinih organizacija Građanska Vojvodina, ne samo narugala multietničkoj Vojvodini, novinarskoj profesiji i elementarnim moralnim nazorima, već i pljunula na žrtve genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti krvavih ratova iz devedesetih godina.
Umesto da se njoj i njenim ratnohuškačkim saborcima sudi zbog doprinosa masovnim ubistvima i
razaranjima, ona se pojavljuje na RTV sa gotovo jednakom retorikom kao devedesetih godina, vređajući susedne države i narode, saopštila je Građanska Vojvodina.

Ona je, recimo i to, veliki fan i dobra drugarica Smilje Avramov.

Ona je – Milijana Baletić.

glupa krava!
ali, da li te cudi ista, kad znamo da je onaj firerovac postao clan UO iste te televizije?

milijana ---------------------| |--------------------- baletic!

Milijana Baletić je meni uvek izgledala kao osoba koja je potpuno promašila zanimanje. Taj njen temparement, neukus u svemu od ponašanja do oblačenja, i oreol treš estetike (sa elementima sirovog kempa) koji isijava iz nje, preporučuju je za jednu sjajnu pevačicu koja peva na otvaranjima slaninijade i izbora za najlepšu kravu. Ali jebiga postala je novinar, i to ne samo novinar već i jedno govno koje je prouzrokovalo još više govana (a lako je mogla da nas uveseljava pesmom). Šteta, još jedan promašen život.

Osećam da će Simor nešto napisati u ovoj temi.

Jos da vrate i Komrakova i Lenardovu.

Drzava u rasulu.

Originally posted by Tungi

Jos da vrate i Komrakova i Lenardovu.

I Vučelić na RTS. Pa da opet ide Vesna Zmijanac na sredini Dnevnika. Čisto da narodu bude lakše.


Ovo što je napisao walt slatko me je nasmejalo.

Bese i Irfan Mensur u "Da pitamo zajedno" plakao uz nju:awesome:

dno

Originally posted by Nikodim
I Vučelić na RTS. Pa da opet ide Vesna Zmijanac na sredini Dnevnika. Čisto da narodu bude lakše.

Momenat Vesne Zmijanac je istinit?

Neko nije pustio vodu kad je srao!

A ko je uopšte u Upravnom odboru RTV, pa ju je postavio tu gde jeste?

fali nam još mila štula-brez nju ništa...

Originally posted by niotkuda

A ko je uopšte u Upravnom odboru RTV, pa ju je postavio tu gde jeste?

firerov promoter

Lepo ja kažem KOLAC, al mene niko ne sluša

Ćut bre pederi izlezbejisani; Mišur i njena frizura su čista avangarda!

Ako na HRTeu u Hrvatskoj može raditi Dijana Čuljak koja je obilazila koncentracijske logore Hrvatske u državi Bosni i Hercegovini, i govorila da je zarobljenicima koje ubijaju, muče, siluju, ugodno, zadnja snimala ljude koji su pola sata poslje nestali, onda, što ne bi i ta.
Ili joj treba dati da predaje na Sveučilištu ko Smiljku Šagolju.

Milijana objašnjena deci

teofil pančić

Retrospektivno gledano, Milijana Baletić je, ako ne prva, a ono najveća i najživopisnija zvezda zatajene predistorije reality show koncepta

Većina ljudi s kojima profesionalno sarađujem ili se privatno družim zašla je svojski u srednje godine, pa nam se ponekad dogodi da nismo više svesni koliko naša generacijska memorija više nije nužno opšta stvar, nešto što po defaultu "svi razumeju", ako već ne dele. Mislim, zar se ona, ta memorija, u osnovi ne sastoji od narativa o zlatnim osamdesetim i groznim devedesetim? Naravno. Samo, gle sad: evo su već u punoletne građane stasali oni koji osamdesetih nisu bili ni rođeni, a devedesete možda pamte tek s njihovog kraja, i to kao kroz maglu, ili kroz koprenu još dobrano beslovesne faze detinjstva. Svet u kojem oni žive gotovo da je lišen referenci iz XX veka, a i one koje su u njemu prisutne, propuštene su kroz novodobni filter, izmenivši se toliko u tom filtriranju da ih mi, zbunjeni zaostaci prethodnog veka, jedva prepoznajemo.

Šta li takvima, pitam se nešto ovih dana, može značiti sveopšte zgražavanje novinarskih udruženja i "nevladinog sektora" na, pazi sad, "povratak Milijane Baletić na program javnog TV servisa", onog vojvođanskog? Mislim, ko je njima uopšte Milijana Baletić i ko su oni njoj? Pretpostavljam da im to ime zvuči kao što je meni, recimo, sedamdeset i sedme ili osme moglo zvučati, šta znam, ime Nikole Kalabića ili Slobodana Penezića Krcuna, sasvim svejedno: kao imena ličnosti kojih nikada nije bilo, ili ih je bilo tako davno da ih zapravo nikada nije bilo.

Avaj, živ sam svedok da je Milijana Baletić ipak postojala u našim životima, nismo je izmislili, nažalost. E sad, kako uopšte objasniti, kamoli empirijski dokazati, mogućnost Milijane Baletić – kao konkretne medijske persone, ali i kao metafore, dakako – nekome ko zapravo i ne pamti i nema pravog uvida u bilo kakvu medijsku paradigmu iz nekog drevnog, njima skoro nepojamnog vremena pre Velikog Brata i sličnih reality show pomija, te pre najezde "interaktivnog" anonimnog internetskog smeća? Kako im dočarati beskrajne mogućnosti otrovnog i vrlo jasno usmerenog uticaja medija na "mase" u vreme postojanja samo jedne televizije, one državne jašta, s njena dva-tri kanala, te jednog radija (plus oni smešni lokalni za "želje, čestitke i pozdravi") i par novina (koje većina ni ne čita, manje iz nemaštine, više iz neiskorenjivog, uslovno-refleksnog analfabetizma)?

Pa zapravo, baš se o tome i radi, na pravom smo tragu. Svi sastojci potrebni za Milijanu objašnjenu deci – kao što je kadgod Žan-Fransoa Liotar napisao "Postmodernu objašnjenu deci" – već su nam tu, nadohvat ruke. Retrospektivno gledano, Milijana B. je, ako ne prva, a ono svakako najveća i najživopisnija zvezda rane, zatajene predistorije reality show koncepta. Kako to? Lepo.

Šta je suština ideje VB i sličnog đubreta? Pa, kad dobro pogledaš, samo to da ama baš svako može postati medijska zvezda, samo ako "proda svoju priču", ako "autentično isfura svoj fazon", ako se nekako nametne samom činjenicom da jeste na ovom svetu. Nije nužno posedovati bilo kakve izuzetne kvalitete, znanja i veštine, biti natprosečan i istaknut u bilo čemu; zapravo, čak ni do neke razumne prosečnosti i (ionako dosadne, medijski neatraktivne) osrednjosti ne mora se dobaciti; naprotiv, istorija reality show programa – lokalna koliko i globalna – govori nam da su i osobe na granici kliničkog imbecilizma umele da blistavo zasjaje na tom svakakvim prikazama prenapučenom sporednom nebu, štono bi rekao jedan predistorijski pesnik, da prostite. A šta je građanka Milijana ako ne ključna preteča (tj. pretetka) svega toga?! Ne postavljam joj, dakako, dijagnozu; govorim samo o medijskom konceptu koji ju je učinio mogućom, čak neizbežnom.

Razume se, tu je medijsku (nus)pojavu koja nam se (bar) jednom nedeljno ukazivala ispod kipuće crvenpuraste grive sa svojim savršeno zaumnim Smatranjima, omogućio i stvorio istorijski kontekst. Epoha kvazinacionalne histerije i organizovanog parapatriotskog ludila koje je imalo biti orkestriranom propagandnom pratnjom ratnim pohodima, naprosto je vapila za onima koji ništa ne znaju ali ih ničega nije sramota, za živopisnim šarlatanima svih sorata, od jurodivih zvezdoznanki i zvezdoudavača sa zvezde Regulus, preko mahnitih stihoklepaca i ostalih Mudrih Vračeva koji ni nakon intenzivnog trodnevnog razmišljanja ne bi umeli da pronađu gde se zakopčavaju (a kamoli gde zeka pije vodicu), pa sve do "ratnih reportera" i potonjih sedmičnih "političkih analitičara" tipa narečene Milijane. To jest, osobe koja je svakim damarom svog medijskog bića dokazivala ono što će u novom veku postati srž mašinerije VB, Farme i ostalog iz te industrijske branše: da je sve moguće i da svako sve može samo ako se usudi, ako dijalektički prevaziđe "malograđanske" obzire: može se bilo šta o bilo kome i čemu reći, i to ne mora imati ama baš nikakve veze sa pameću, istinom i ostalim prevaziđenim buržoaskim kategorijama, a ako se može bilo šta reći, onda to znači da je dozvoljeno i bilo šta učiniti. A ako se odvažite da odete tamo-gde-treba (recimo, u Konavle, u Vukovar, u Erdut...) i činite to bilo šta inovernom bilo kome, doći će vam Milijana – koja je i sama suštinski bilo ko, slučajan izbor jedne bizarne lutrije, što vas dodatno ohrabruje – i reći će ono svoje makar šta u vašu odbranu. Čuj, odbranu: u vašu slavu!

Šta je, naposletku, to što "nas" tako zgražava u povratku Milijane Baletić na ekrane televizije koju svi plaćamo? Nismo tako blesavi da ne znamo da su se vremena ipak promenila, sa Milijanom ili bez nje, i da iznovno isijavanje možda i nedozvoljenih doza Milijane u etar ipak ne znači da ćemo ponovo "na Vukovar" i "na Dubrovnik". Nećemo. Pre bih rekao da ono što one-koji-pamte ispunjava ledenim užasom jeste potvrda naših najgorih strahova: čak ni privilegovani prostor "javnog servisa" nije zaštićen od novodobnog infekta kombinacije beslovesnosti i besramnosti anonimnih internet-komentara i lumpenstva "velikobratskog" medijskog produciranja beznačajnih i nedostojnih. Ispada da je Milijana svojom pojavom najavila takav antiutopijski svet, i da je sad došla nazad, da pokupi dividende svoje, khm, avangardnosti.

Originally posted by ganjarolla

Ako na HRTeu u Hrvatskoj može raditi Dijana Čuljak koja je obilazila koncentracijske logore Hrvatske u državi Bosni i Hercegovini, i govorila da je zarobljenicima koje ubijaju, muče, siluju, ugodno, zadnja snimala ljude koji su pola sata poslje nestali, onda, što ne bi i ta.
Ili joj treba dati da predaje na Sveučilištu ko Smiljku Šagolju.

Obe treba zatuci za dobrobit covecanstva.
Nije bez razloga onomad Canak lomio tablu RTVa, nije, nije.

Originally posted by walt333

Milijana Baletić je meni uvek izgledala kao osoba koja je potpuno promašila zanimanje. Taj njen temparement, neukus u svemu od ponašanja do oblačenja, i oreol treš estetike (sa elementima sirovog kempa) koji isijava iz nje, preporučuju je za jednu sjajnu pevačicu koja peva na otvaranjima slaninijade i izbora za najlepšu kravu. Ali jebiga postala je novinar, i to ne samo novinar već i jedno govno koje je prouzrokovalo još više govana (a lako je mogla da nas uveseljava pesmom). Šteta, još jedan promašen život.

šta vam je slanina učinila da tako o njoj govorite, sve i živjela još 5x ovoliko, razumeti neću.

Neko je predložio nagodbu države s Milijanom Baletić... Pomenuta bi mogla, o trošku države, da letuje u Dubrovniku.
Ja bih joj platio mesec dana, samo ako sme da kroči na tlo Dubrovnika...

Originally posted by Nikodim

Neko je predložio nagodbu države s Milijanom Baletić... Pomenuta bi mogla, o trošku države, da letuje u Dubrovniku.
Ja bih joj platio mesec dana, samo ako sme da kroči na tlo Dubrovnika...

Ja sam pre za Split.

Ona je ostala upamćena po izveštajima iz Dubrovnika i Vukovara. Čuvena je njena tvrdnja da su "srpsku nejač žive bacali lavovima"...

Obradović: Navešću neka pisma čitalaca, na primer 5. januar 1991. godine – „krvave ruke i masovne grobnice i prag trpljenja koji je pređen”, „niko nas više neće voditi na klanje”, „zar čekati golgotu i strašni sud koji se desio 1941.”, „Krasnići je pričao da je video ustaše kako ubijaju Srbe i kako kolju žene, decu i starce”...

Baletić: Pa ko to priča? Ja?

Obradović: Vaše kolege u ovom poslu.

Baletić: Ne možete ovako da me dezavuišete i da trošite vreme. Znojite se i ruke Vam se tresu. Hoćete da napravimo pauzu? Gospodine, izgubili ste zdravlje, izgleda da nije lako baviti se vašim poslom. Otvorite dušu i kažite mi za koga Vi radite sve ovo?

Obradović: Mislio sam da ste smislili nešto novo i originalnije. Ta teorija o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima je potrošena.

Baletić: Ja Vas pitam ko Vas plaća? Za koga radite? Gde to ima da novinari podižu krivične prijave protiv novinara? Znate ono „druže Tito i Đilase, kose su vam na talase”. Je l’ Vama neko javio da je Tito umro?

Obradović: A je l’ Vama neko rekao da je Milošević umro? Vas je Milošević upotrebio, potrošio i bacio, nije mene.

Baletić: Niko me nije upotrebio. Svaku reč koju sam izgovorila, ja sam videla i prenela gledaocima. I danas bih.

Obradović: A kako biste se osećali da je gospodin Skenderović ubijen na ulici posle Vašeg priloga?

Baletić: A kako biste se Vi osećali da Milijanu Baletić neko ubije posle ovoga?

Obradović: Bilo bi mi jako žao.

Baletić: Toliko ljudi je stradalo u ovoj zemlji, i danas strada, zbog stravičnih laži. Ali, zbog Milijane Baletić niko nije ubijen, i gospodin Skenderović je živ. I verujte mi, strašno bih se osećala bilo ko da bude ubijen.

Obradović: Pa zašto ste onda to radili? Jeste li Vi dokazali da je gospodin Skenderović prebacivao „zenge”? Je l’ on završio u zatvoru?

Baletić: Ne, niste ni Vi ni on! Problem je u tome što Vama smeta istina od koje ja ne odustajem, a Vi biste hteli da je prekrijete lažima. Prikrivanje zločina na prostorima bivše Jugoslavije, ili nad srpskim narodom, što ste Vi radili i time saučestvovali u zločinu, jeste teško krivično delo.

Politika: O kakvom prikrivanju zločina govorite?

Baletić: Prikrivanje istine o zločinima u Vukovaru, Sarajevu, Mostaru, Dubrovniku, Medačkom džepu, logoru Lora... Po principu „drž’te lopova”, Vi biste hteli da ubijete svaki nukleus istine u ovoj zemlji. Ko Vam je dao zadatak da isleđujete, prijavljujete?

Obradović: To je moj stav prema onome što Vi radite. Zašto smo mi podneli krivičnu prijavu? Sećate se kada je u „Večernjim novostima” objavljena slika Uroša Predića „Siroče na majčinom grobu”, kao ilustracija stradanja Srba u Bratuncu. Zbog takvih stvari smo podneli krivičnu prijavu protiv NN lica u medijima.

Baletić: Vi ste preki sud ovde.

Obradović: A Vi, dok ste se bavili novinarstvom, da li ste bili novinar ili oficir? Jer, način na koji ste se vi bavili novinarstvom naziva se ratna propaganda. Ja samo govorim sa stanovišta profesije, a da li postoje elementi krivičnog dela, o tome će reći sud.

Baletić: Da li ste me još negde prijavili? Da li ću moći bezbedno da se vratim do Novog Sada?

Obradović: Ne brinite, gospođo Baletić, kako se stvari odvijaju u srpskom društvu, Vi ćete se vratiti na velika vrata i to je ono najtužnije.

Baletić: Vama će biti tužno ako se Srbija oslobodi okupacije i onih koji odrađuju za pare sve što im se kaže.

Obradović: Vi, gospođo Baletić, možete da se pojavljujete na privatnim televizijama, gde će da Vas plaća neko drugi, ali ne građani Srbije kojima ste svojim izveštavanjem naneli toliko štete.

Baletić: A Vi ovde predstavljate građane Srbije? Hajde da se pojavimo na nekom skupu i da vidimo koliko građana Srbije će stati uz Vas, a koliko uz mene.

Obradović: Nisam političar pa da idem na mitinge.

Baletić: Ja znam kako građani reaguju na mene. Kad prelazim ulicu mašu mi iz autobusa.

Originally posted by Nikodim

Obradović: Navešću neka pisma čitalaca, na primer 5. januar 1991. godine – „krvave ruke i masovne grobnice i prag trpljenja koji je pređen”, „niko nas više neće voditi na klanje”, „zar čekati golgotu i strašni sud koji se desio 1941.”, „Krasnići je pričao da je video ustaše kako ubijaju Srbe i kako kolju žene, decu i starce”...

Baletić: Pa ko to priča? Ja?

Obradović: Vaše kolege u ovom poslu.

Baletić: Ne možete ovako da me dezavuišete i da trošite vreme. Znojite se i ruke Vam se tresu. Hoćete da napravimo pauzu? Gospodine, izgubili ste zdravlje, izgleda da nije lako baviti se vašim poslom. Otvorite dušu i kažite mi za koga Vi radite sve ovo?

Obradović: Mislio sam da ste smislili nešto novo i originalnije. Ta teorija o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima je potrošena.

Baletić: Ja Vas pitam ko Vas plaća? Za koga radite? Gde to ima da novinari podižu krivične prijave protiv novinara? Znate ono „druže Tito i Đilase, kose su vam na talase”. Je l’ Vama neko javio da je Tito umro?

Obradović: A je l’ Vama neko rekao da je Milošević umro? Vas je Milošević upotrebio, potrošio i bacio, nije mene.

Baletić: Niko me nije upotrebio. Svaku reč koju sam izgovorila, ja sam videla i prenela gledaocima. I danas bih.

Obradović: A kako biste se osećali da je gospodin Skenderović ubijen na ulici posle Vašeg priloga?

Baletić: A kako biste se Vi osećali da Milijanu Baletić neko ubije posle ovoga?

Obradović: Bilo bi mi jako žao.

Baletić: Toliko ljudi je stradalo u ovoj zemlji, i danas strada, zbog stravičnih laži. Ali, zbog Milijane Baletić niko nije ubijen, i gospodin Skenderović je živ. I verujte mi, strašno bih se osećala bilo ko da bude ubijen.

Obradović: Pa zašto ste onda to radili? Jeste li Vi dokazali da je gospodin Skenderović prebacivao „zenge”? Je l’ on završio u zatvoru?

Baletić: Ne, niste ni Vi ni on! Problem je u tome što Vama smeta istina od koje ja ne odustajem, a Vi biste hteli da je prekrijete lažima. Prikrivanje zločina na prostorima bivše Jugoslavije, ili nad srpskim narodom, što ste Vi radili i time saučestvovali u zločinu, jeste teško krivično delo.

Politika: O kakvom prikrivanju zločina govorite?

Baletić: Prikrivanje istine o zločinima u Vukovaru, Sarajevu, Mostaru, Dubrovniku, Medačkom džepu, logoru Lora... Po principu „drž’te lopova”, Vi biste hteli da ubijete svaki nukleus istine u ovoj zemlji. Ko Vam je dao zadatak da isleđujete, prijavljujete?

Obradović: To je moj stav prema onome što Vi radite. Zašto smo mi podneli krivičnu prijavu? Sećate se kada je u „Večernjim novostima” objavljena slika Uroša Predića „Siroče na majčinom grobu”, kao ilustracija stradanja Srba u Bratuncu. Zbog takvih stvari smo podneli krivičnu prijavu protiv NN lica u medijima.

Baletić: Vi ste preki sud ovde.

Obradović: A Vi, dok ste se bavili novinarstvom, da li ste bili novinar ili oficir? Jer, način na koji ste se vi bavili novinarstvom naziva se ratna propaganda. Ja samo govorim sa stanovišta profesije, a da li postoje elementi krivičnog dela, o tome će reći sud.

Baletić: Da li ste me još negde prijavili? Da li ću moći bezbedno da se vratim do Novog Sada?

Obradović: Ne brinite, gospođo Baletić, kako se stvari odvijaju u srpskom društvu, Vi ćete se vratiti na velika vrata i to je ono najtužnije.

Baletić: Vama će biti tužno ako se Srbija oslobodi okupacije i onih koji odrađuju za pare sve što im se kaže.

Obradović: Vi, gospođo Baletić, možete da se pojavljujete na privatnim televizijama, gde će da Vas plaća neko drugi, ali ne građani Srbije kojima ste svojim izveštavanjem naneli toliko štete.

Baletić: A Vi ovde predstavljate građane Srbije? Hajde da se pojavimo na nekom skupu i da vidimo koliko građana Srbije će stati uz Vas, a koliko uz mene.

Obradović: Nisam političar pa da idem na mitinge.

Baletić: Ja znam kako građani reaguju na mene. Kad prelazim ulicu mašu mi iz autobusa.

Pa dobro ,realno je i bilo ocekivati da se pocnu vracati na televiziju neki likovi iz periooda devedesetih ,ulaskom SPS-a u vladu .Eto prva je Milijana Baletić, ko je sledeci pitanje je .

rekoh ja mila štula...

Ona nije novinar, ali ja bih vratio Miru Marković. Bila je kolumnista i po. Dok su padale bombe, ona pisala o cveću.
Vratiti je i dati joj redovnu kolumnu u jednom dnevnom i jednom nedeljnom listu.
A živi u Rusiji, to bi bio pun pogodak. Mogla bi nam pisati o mogim stvarima...

Originally posted by Nikodim


Baletić: Ja znam kako građani reaguju na mene. Kad prelazim ulicu mašu mi iz autobusa.

Znaci, ipak nije cula kada joj je moj kolega maltene u lice rekao 'evo one Mladiceve kurve'. Morace glasnije sledeci put.

Evo je, čitam upravo, truća kako je borac za istinu, kako, dok je pri svesti, ne mogu da je kupe, jer „mene pare ne interesuju, već samo istina“, „mogu samo da mi ne daju da radim, ili me možda likvidiraju“.

„Ja sam pravdoljubiv čovek i vrhunski profesionalac u novinarstvu“, nastavlja Milijana.

„Komadali“ su je, kaže, svi, posebno izvesni Teofil Pančić koji je rekao da „nama definitivno neće biti bolje dok Milijanu Baletić ne strpamo iza haških rešetaka“

Mrzelo me da brojim koliko je pita upotrebila reči „novac“, „pare“ i „istina“, ali to je uglavnom vrtela...