Gay-Serbia.com | Diskusije

POLITIČKI IDENTITETI
Da bismo se opredelili za određen politički identitet, najpre se treba opredeliti za koji smo ekonomski a za koji društveni koncept.
Spajanjem tih opredeljenja dobijamo politički identitet.



EKONOMSKO ODREĐENJE

SOCIJALIZAM
je ekonomski koncept, koji forsira javni sektor i javnu svojinu.
Socijalisti se dele na meke socijaliste i tvrde socijaliste-komuniste.

MEKI SOCIJALISTI (umereni levičari) smatraju da društvo bolje funkcioniše kad se bazira na javnom sektoru. Država je ta, koja treba da kontroliše svu ekonomiju.
Socijalisti smatraju da solidna primanja ne zaslužuju samo uspešni i zaposleni već i penzioneri, nezaposleni i socijalno ugroženi. Da bi se to postiglo, potrebni su veliki porezi, koji su sastavni deo socijalizma. Od para prikupljenih preko njih, novac se preliva u fondove ugroženih i tako dolazi do određenog izjednačavanja. Po socijalističkom ekonomskom konceptu školstvo i zdravstvo treba da su što jeftiniji, a po mogućstvu i besplatni.

KOMUNISTI predstavljaju krajnje krilo socijalista. Za razliku od mekih socijalista, kojima ne smetaju privatnici ako zapošljavaju i hrane mnoge i plaćaju velike poreze, komunisti nisu ni za kakav kompromis. Zalažu se za potpuno ukidanje privatne svojine osim najličnijih stvari: kuće, nameštaja, dvorišta i bašte.

Ključna razlika:
UMERENA LEVICA – uvažava samo tekovine francuske revolucije. (sekularna država, radnička prava, republikanizam)
KRAJNJA LEVICA – uvažava tekovine i francuske i oktobarske revolucije. (sve od francuske revolucije + potpuno ukidanje privatne svojine i višestranačke demokratije)

NEOLIBERALIZAM
je ekonomski koncept, koji forsira privatni sektor i slobodno tržište.

NEOLIBERALI su za što manje mešanje države u ekonomska pitanja. Smatraju da država svojim intervencijama i velikim porezima veoma usporava i guši razvoj privrede, a time i sveopšti napredak.
Polaze od tog da je za uspeh jednog društva najbolje forsirati rad i one, koji uspešno privređuju, dok nerad (nezaposlenost) ne treba nagrađivati velikim primanjima jer u takvom društvu na duže staze niko neće želeti da radi.
Smatraju da se nezaposlenost najbolje rešava razvojem i grananjem nesputane privrede, čime u praksi dolazi do novih i novih radnih mesta.
Po neoliberalima u poštenom otvorenom tržištu, privreda cveta i razvija se pa građani mogu da biraju gde će raditi, čime su isključene mogućnosti lošeg ponašanja šefa, malih plata i maltretiranju radnika.
Po njima u društvu razvijene i konkurentne privrede, radnici lako mogu da nađu drugo dobro radno mesto, čime se poslodavcima ne isplati da budu loši prema njima ili ih malo plaćaju.
Neuspešnim privrednicima država ne treba veštački da pomaže (ograničavanjem uvoza stranih proizvoda da bi se domaći proizvod na silu prodavao). Umesto tog neuspešan privrednik treba da se preorijentiše na drugu delatnost.

Nisu za besplatno školstvo jer smatraju da škole treba da plaćaju samo oni, koji žele da se školuju, a ne da država porezima uzima novac od svih, da bi iz istog budžeta plaćala školovanje samo nekih. Međutim mogu biti za vrlo jeftino i školstvo i zdravstvo.

Prefiks ,,neo’’ dodat je terminu ,,liberalizam’’ da bi se napravila razlika između ekonomskih liberala i liberala po pitanju ljudskih prava, koji ne moraju biti za ovaj ekonomski koncept.

Ekstremno krilo neoliberala bio je FEUDALIZAM.
FEUDALIZAM je bilo društvo u kome je sve zasnovano na privatnom sektoru. Država nije imala uticaja ni na sudstvo i policiju. Ovaj koncept je prevaziđen jer su savremeni neoliberali postigli konsezus da bar sudstvo, policija i parlement, a često i još neke stvari moraju biti pod upravom države jer se jedino tako postiže da nijedan pojedinac, ma koliko bogat, ne može biti iznad zakona.

EKONOMSKI CENTRIZAM
predstavlja koncept kompromisa javne i privatne sfere.

CENTRISTI ne forsiraju samo javni ili samo privatni sektor jer smatraju da su red, rad, stručnost i poštenje daleko bitniji za ekonomski uspeh od toga da li je neka fabrika/firma javna ili privatna.

Oni su za kompromis.
Ukoliko je sve više onih, koji ne žele rade jer im država obezbeđuje dobar život od socijalne pomoći, okrenuće se neoliberalnim zakonima i smanjiti poreze, koji bi se izdvajali nezaposlenima da bi podstakli rad.
Ukoliko su penzije ili socijalna pomoć mali, centristi će se okrenuti socijalističkim zakonima.

Isto važi za školarine. Ako su prevelike i nedostupne, centristi će se okrenuće socijalističkom konceptu i gledati da ih smanje. Ako su premale da bi prosvetarima omogućile pristojan život, zalagaće se za povećanje školarina.

Ukoliko su penzioneri najugroženiji, izabraće socijalistički koncept.
Ukoliko su najugroženiji mladi, koji ne mogu da nađu posao jer država porezima guši firme i kompanije, koje time onemogućava da se šire i zaposle više ljudi, centristi će se okrenuti neoliberalizmu.

Svrstavanje srpskih stranaka i pokreta prema ekonomskom konceptu


U Srbiji su dominanti ekonomski centristi.
Dve najveće partije su centrističke, kao i DSS a na istoj su poziciji i svi klerikalni pokreti. Često se čuje da OBRAZ iskazuje jednak prezir i prema komunistima i prema neoliberalima.

Socijalističke partije su manje, ali imaju uticaja. Čak 4 su u vladi (SPS, PUPS, SDP i LSV) jedna je parlemantana opozicija (SDU), dok Vulinov Pokret Socijalista nije prešao cenzus.

Od neoliberala u vladi je G17+, zaslužna za privatizaciju velikih preduzeća.
Neoliberalna perjanica predhodne, Koštuničine vlada, bila je Nova Srbija Velje Ilića, takođe zaslužna za privatizaciju mnogih preduzeća ali i za razvoj malih privatnih preduzeća u Čačku, dok je u večitoj opoziciji.
LDP je formalno više za neoliberalni koncept, ali je u praksi bio jedini koji kritikuje monopol tajkuna. Njihova pozicija je — privatizacija da, ali poštena i bez monopolisanja. Ipak ovoj stranci ekonomija nije prioritet već društvo, tako da je u tesnoj koaliciji i sa socijalističkom SDU.


DRUŠTVENO ODREĐENJE

FAŠIZAM
je društveni koncept po kome je većinski kolektiv (nacija, država, religija)
iznad svega. Prema fašistima kolektiv (narod) je jači ukoliko su njegovi pripadnici što jedinstveniji i u najbitnijim crtama što sličniji jedni drugima.
Smatraju da će bez tog jedinstva čitav kolektiv (narod) u praksi oslabiti i tako slab biti lak plen susednim kolektivima (narodima).
Manjinama bilo koje vrste (nacionalna, verska, seksualna, ideološka) ne treba dati prostora za javno delovanje već ih naterati da se asimiluju s većinom. Diskriminacije su dopuštene.

Bez obzira da li je ponikao u sredini, koja je hrišćanska, muslimanska, budistička, jevrejska ili pak ateističko-boljševička, fašista će po pravilu podržiti ideološko jedinstvo i sveopštu dominaciju većine, kojoj pripada.

KONZERVATIVIZAM
je društveni koncept, po kome su većinski kolektiv (narod, država, religija) i interesi većinskog kolektiva bitniji od ljudskih i manjinskih prava, ali ne znači da ta prava ne postoje, niti da je diskriminacija manjina legitimna.
Konzervativci smatraju da je jedinstvo nacije vrlo bitno i zato navijaju za dominaciju jedinstvene ideologije, religije i moralnog sistema u svom narodu iako nisu za sankcionisanje drugačijih. Konzervativci su specifični po tome da žele da zadrže (konzerviraju) stari sistem vrednosti i nacionalnu autentičnost nasuprot uticajima sa strane.

KLASIČNA DEMOKRATIJA (ili DRUŠTVENI CENTAR) podrazumeva kompromisnu struju između konzervativizma i liberalizma. To je koncept, koji u podjednakoj meri uvažava i interese kolektiva (države, nacije) i ljudska i manjinska prava. U praksi svake klasične demokratije dolazi do toga da većina odlučuje, po čemu su slični konzervativcima. Međutim ovaj, centristički koncept ipak obezbeđuje i demokratiju, koja konzervativcima nije prioritet. Manjine nisu forsirane, ali uživaju zaštitu, ljduska prava, pravo na nesmetano delovanje.

LIBERALIZAM
je društveni koncept, po kome su ljudska i manjinska prava prioritetne vrednosti, a država svoje interese treba da usaglasi s tim, a ne obrnuto.
Umesto insistiranja na jedinstvu nacije, monopolu nad etikom ili konceptom života i smrti, koje propisuju velike religije, liberali su za individualizam i forsiranje specifičnosti.
Po liberalima svako može da radi šta želi sve dok ne ugrožava bezbednost drugog.
Za razliku od konzervativaca, koji forsiraju većinu i većinski sistem vrednosti ili klasične demokratije, koja bi svima da da proporcionalni prostor, liberali često forsiraju upravo manjinska ljudska prava (feminizam, lgbt, nacionalne i verske manjine) jer smatraju da u praksi nema drugog načina da slabiji dođu na istu ravan s jačima sem ako se ne forsira njihova borba.

ANARHIZAM je koncept, po kome je država ne samo nevažna u poređenju s ljudskim pravima već je i u svakom smislu nepotrebna i prevaziđena. Zato je treba ukinuti kao i sve vojske i monopol nad etikom, koje drže velike religije. Umesto država, koje po anarhistima predstavljaju represiju za slobodnog čoveka, treba da postoje komune, kojima će se ljudi priključivati na dobrovoljnoj bazi. U okviru komuna će živeti i privređivati.

PRIMER
Dok fašisti kao obavezu propisuju odlazak u vojsku radi odbrane zemlje, visok natalitet i dominaciju većinske religije, konzervativci to takođe podržavaju, ali ništa ne propisuju pod moranje. Klasične demokrate su za dijalog za i protiv. Liberali su otvoreno protiv obavezne vojske i monopola jedne religije, ali to ne spore onima koji bi da idu u vojsku i budu patriote da to budu ako žele, dok su anarhisti protivi obavezne i neobavezne vojske, kao i protiv zvaničnih religija i postojanja država.

Svrstavanje srpskih partije i pokreta prema društvenom kontekstu:


Srbija je uglavnom konzervativna.
Najviše je i konzervativnih partija (SNS, DSS, SRS, JS, NS, SPO, G17+) a najveće im je i biračko telo. Od njih najumereniji je G17+, koji su članovi evropske konzervativne internacionale. Oni su dakle konzervativni na evropski način, što je mnogo blaža varijanta u odnosu na konzervativizam na balkanski način (Velja Ilić, Palma), koji često forsira patrijarhat i ruralnost u odnosu na urbanost i ravnopravnost polova.

U odnosu na tu grupu konzervativnih partija, vladajuća Demokratska Stranka je za nijansu modernija.Kao i u ekonomiji, oni su i ovde na poziciji centra — dakle klasična demokratija,što znači da je DS sveukupno gledano ekstremni centar svega.

Najliberalnije partije u Srbiji su LDP, SDU i LSV i u novije vreme SPS.
Za razliku od prve 3 partije, koje od svojih osnivanja ljudska i manjinska prava postavljaju iznad svega,SPS im se u tome pridružio relativno skoro, kad je lgbt aktivisti ponudio funkciju u glavnom odboru stranke.

SPAJANJE
Ako ste se odlučili za jedan ekonomski i jedan društveni koncept sledi spajanje, ali ne može se spojiti sve sa svim.
Komunizam se u teoriji ne može spojiti s fašizmom (mada je u praksi bilo primera), a anarhizam ide samo uz krajnje ekonomske koncepte jer centristički i umereno levi/desni podrazumevaju postojanje države, protiv koje se anarhisti zalažu.

Ovo sam pastovao jer mi se čini da se ljudi često prvo opredele za nešto, a da nemaju osnovno znanje.
Ne mora se znati bog zna koliko da bi se odredio svoj politički identitet. Dovoljne su ove kratke smernice.

Najbitnije je da ljudi ne budu kontraditktorni sami sebi.

Ovde se dešavalo da neki, koji sebe smatraju socijalistima glavso negoduju što moraju da plaćaju pretplatu RTS-u ili poreze.
Žao mi je, ali to može.
Ako si socijalista, porezi i forsiranje javnog sektora - pa i javne televizije su deo upravo TVOG KONCEPTA i ne možeš da budeš kontradiktoran samom sebi.
Možeš da si protiv konkretnog šefa javne televizije, ali nikako protiv pretplate.

Isto važi i suprotno. Ko je za neoliberalizam nema toliko prava da osuđuje kič i šund na privatnim televizijama jer su ti kanali upravo deo neoliberalnog koncepta. Da svako proizvodi program, koji mu je isplativ.

Dešavalo se i da je neko komunista po definiciji, a živi od svoje privatne firme, koje se ne bi odrekao. I to je nonsens.

Dakle nisam ovo pastovao da bih popovao već samo da se svako odredi tako da ne bude kontradiktoran sebi.

Lepe tabele, Loni.

politologija za ljude s posebnim potrebama.

Reci to online enciklopedijama.
Nijedna od ovih rečenica nije moja.

Popaj bi naravno najviše voleo da se umesto sofisticirane podele npostoje samo 2 grupacije ljudi:

1) Anarhokomunisti (kojima on pripada)
2) fašisti (svi ostali)

Znači ovako se to radi! Evo odma ću da spajam ekonomski i društveni koncept pa da znam za koga da glasam. Jeeej.Koncept

Ja sam anarho-kapitalista

ja sam mrkvasti marcipan.

Pravo je pitanje da je većina u Srbija po društvenom konceptu konzervativna kakvom se predstavlja ili je u stvari ona stepenica pored?

Konzervativizam ZVANIČNO ne daje legitimitet diskriminaciji manjina. U tome se razlikuje od fašizma.
Međutim šta se nezvanično dešava?

Bojim se da većinska Srbija još uvek nije čak ni konzervativna. Tek preleće od fašizma ka običnom konzervativizmu.

Originally posted by pochi

Znači ovako se to radi! Evo odma ću da spajam ekonomski i društveni koncept pa da znam za koga da glasam. Jeeej.Koncept

A šta si dosad ček'o?

Mnogi ljudi forsiraju samo ekonomski ili samo društvnei koncept jer greše.
Jedan od njih je moj prijatelj komunista, koji je potpuno prevideo da se društveno opredeli.

Ekonomski je znao - KOMUNISTA sam i TITOVAC i odem u kuću cveće na proslavu Titovog rođendana.

A onda je od Titovog unuka doživeo da čuje ovakav govor...


Joška Broz homofobičan, a svi komunisti oko njega mu za to i aplaudirali.
Toliko o tvrdoj. levici.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vest ... leli!.html

No fala bogu, pored te Joškine komunističke partije, postoji i SKOJ, koji se po pitanju gej prava još nije oglasio.

Sta li vel boy sprema za ova dva-tri meseca odsustva.

lol

Naravucenije, nama trebaju dve stranke koje imaju slicne programe jer mi se cini ovako da nikuda ne idemo i vecina vremena je takva.

Originally posted by Loni


Ekstremno krilo neoliberala bio je FEUDALIZAM.
FEUDALIZAM je bilo društvo u kome je sve zasnovano na privatnom sektoru. Država nije imala uticaja ni na sudstvo i policiju. Ovaj koncept je prevaziđen jer su savremeni neoliberali postigli konsezus da bar sudstvo, policija i parlement, a često i još neke stvari moraju biti pod upravom države jer se jedino tako postiže da nijedan pojedinac, ma koliko bogat, ne može biti iznad zakona.

Fuck you Friedman, fuck you Hayek. Karlo Veliki ftw.

Skokom sa visoke litice na stenje. Manje stresa.

Tabele nemaju smisla.


Mekani kurac sam videla, lebac takodje, ali socijalizam samo kod Lonija.

Originally posted by Wilhelmina

Tabele nemaju smisla.


Mekani kurac sam videla, lebac takodje, ali socijalizam samo kod Lonija.

^HahAhaHm, oVde - kapitalizam. A sto bi se i pominjao kad je vec unisten namrtvo.

Echo, kapitalizam se ne pominje zato što je taj termin vrlo neprecizan i može obuhvatiti šta sve ne.

Ta reč u stvari znači VLASNIŠTVO.
Postoji i državni kapitalizam, odnosno državno vlasništvo, čak i Marksovo delo zvalo se ,,Kapital''.
Ipak danas se pod kapitalizmom podrazumeva društvo u kome dominira privatno vlasništvo.
Zato je taj termin vrlo nezahvalan van nekonvencijalnog govora.

Ono što naši podrazumevaju pod kapitalizmom je na neki način obuhvaćeno terminom NEOLIBERALIZAM.

KAPITALISTA = čovek, koji poseduje veliki kapital.
NEOLIBERAL = čovek, koji se zalaže za neoliberalizam, odnosno kapitalističko društvo.

Dakle same pristalice kapitalizma nisu kapitalsiti već neoliberali,
a samo tajkun ima pravo da se nazove kapitalistom.

A sa ovima što su neozbiljni pa bi da miniraju temu bolje da ne polemišem.

Originally posted by Wilhelmina

Tabele nemaju smisla.


Mekani kurac sam videla, lebac takodje, ali socijalizam samo kod Lonija.

A ti uzmi pa napravi nove.

Originally posted by *deni*

Originally posted by Wilhelmina

Tabele nemaju smisla.


Mekani kurac sam videla, lebac takodje, ali socijalizam samo kod Lonija.

zagrcnuh se

Originally posted by Popeye

ja sam mrkvasti marcipan.

Ti si budala. Still.

Dobre tabele i objasnjenja, posebno za neupucene i slabo upucene.

Ali ne vidim kako bi ovo pomoglo nekome da se identifikuje sa nekom partijom, jer ovih krajnjih politickih koncepata ima mnogo vise nego partija. Misim sad zvucim ko moron, ali bilo bi idealno da svaki koncept ima po jednu partiju, pa koji pobedi na izborima, svaka cast.

Ovako vise od pola partija nam je u 1-2 politicka koncepta, a neki koncepti nisu cak ni partijski zastupljeni jer se smatraju ili esktremnima ili prevazidjenima. A i kao da su partije u praksi i po krajnjim rezultatima pa mnogo dosledne tom konceptu koji kao zastupaju. I posle kazu ne valja biti apolitican.

No planiram da na sledecim izbora zapravo glasam za nekoga, a ovo je svakako od pomoci

Originally posted by str00ja

Ovako vise od pola partija nam je u 1-2 politicka koncepta, a neki koncepti nisu cak ni partijski zastupljeni jer se smatraju ili esktremnima ili prevazidjenima. A i kao da su partije u praksi i po krajnjim rezultatima pa mnogo dosledne tom konceptu koji kao zastupaju. I posle kazu ne valja biti apolitican.

No planiram da na sledecim izbora zapravo glasam za nekoga, a ovo je svakako od pomoci

Problem je u nepostojecim ideologijama politickih partija u Srba.
Recimo, Vuk Jeremic ima ideju (sa kojom je lose prosao na izbornoj skupstini) da bi DS trebalo da bude 'desnija' ali da ne odstupa od leve strane politickog kompasa. U jednoj ruci zastava EU, u drugoj Srbije, nesto tako. Ali koja je poenta biti toliko sveobuhvatna stranka i imati prefiks demokratska? Onda si samo Stranka. Ili Partija. Zna se koja.
Ali je i to bolje od DSSa, koji sa levicom ima 0 dodirnih tacaka i potpuno je konzervativna, tradicionalisticka i desnicarska.
SPO je nekoliko puta menjao strane, vise ni oni ne znju gde ce i kuda ce.
LSV su posebne mustre, sebe zovu socijal-demokratama (stranka centra) u praksi su jedna od najliberalnijih ako ne i najliberalnija opcija politicke scene Srbije. Optuzivani za autonomastvo i separatizam, iz nekog meni nepoznatog razloga, medju clanstvom je izrazito popularna jugonostalgija i titofilnost.

I onda glasamo

A Čeda?

Originally posted by Mars

A Čeda?

To vec ne znam kako da tumacim i komentarisem :s
U nekim momentima se pokaze dosledan, po cenu gubljenja i simpatija biraca i mesta u Skupstini, sto je pozitivno,a ponekad mu se na konferenciji pojave cuvari sa Golog Otoka.
Ali prelazna ocena za program stranke, koji je liberalan, kao sto i ime kaze.

Sigurno je prelEpo iskustvo konverzirat i sučeljavat stavove sa Lonekom i uživo. Za popizdit od sreće.

Tema je postavljena kao "kako izabrati boju zidova", ili "kako izabrati rasu pasa za vašeg ljubimca". Zar se politički identitet "bira"? Više mi se čini da se stiče.

Problem domacih partija i politicara jeste da nisu dovoljno sposobni da realizuju svoje planove i programe koje obecavaju.

A to kome cu se carstvu prikloniti , tj. kako cu odabrati svoj tzv. politicki identitet mi dodje kao neka prirodna stvar. To se jednostavno ne bira, vec postaje u zivotu usled raznih okolnosti sazrevanja i takvo uverenje , verujem, ostaje do kraja zivota.

Pripadnost nekoj partiji uopste ne mora imati veze sa nasim politickim uverenjima.
Eto onaj lik je u LDP, a priznaje da je homofob... ima primera raznih.