Gay-Serbia.com | Diskusije

U poslednje vreme se ne desi dan da ne sretnem nekog od poznanika ili prijatelja ko ne pomene da planira da pali iz zemlje. Mnogi su vec otisli u poslednjih par godina, troje ih je otislo u poslednjih mesec dana, drugi jure mastere i stipendije, posao i papire. Zapravo u mom okruzenju su retki koji ne planiraju da odu.

Ja sam takodje pocela da ozbiljnije razmisljam o bezanju iz ove crne rupe, uglavnom zato sto kao arhitekta nemam priliku da radim i zaradim sebi dovoljno za iole pristojan zivot, iako radim u ok firmi koja ima dobre poslove. Prosto sa onim sto zaradjujem moram da zivim sa kevom, a vec sam matora za to. Inace vecina arhitekata koje znam ili ne dobija platu redovno, ili je izgubila posao. Biroi se gase jedan po jedan, retki opstaju. Stanje je katastrofalno.

Elem, zanima me da li vi imate osecaj da u Srbiji mozete da imate karijere, ostvarite neke od svojih snova, zadovoljite svoje potrebe. Da li imate razloga da zivite ovde i da li mislite da se ovde moze ziveti kvalitetan zivot. I kakva su vasa razmisljanja o emigriranju.

razmishljao sam o odlasku dok sam bio mladji
sada vishe ne

Ja dok sam bila mladja nisam htela da idem ni kad sam imala prilike... A sad mi se desi da mi ovde zivot dozlogrdi, zbog stavova ljudi, cele atmosfere, ali opet sad je kasno. Ja ne pocinjem nikakvu karijeru pa da imam takvih razloga da idem (sem ako eventualno ne pozelim da nesto menjam). Meni su dve bliske drugarice otisle. Pisala sam za jednu skoro da se u Nemackoj navikla i kaze da se nikad ne bi vratila iako nije otisla u mladim godinama. Druga je tek otisla, pa jos ne znam kako ce da joj bude. Loni i ja ponekad pricamo - a zasto ne bismo sve ovde prodali i otisli? Ali to mi je sve u domenu fantastike, ne verujem da ce ikad preci u realnost... No i te moje prijateljice odose nenadano, vec puno puta sam u shvatila da se u zivotu nikad ne zna, pa sam glasala za opciju "tu i tamo razmisljam da odem"...

Originally posted by m..

Elem, zanima me da li vi imate osecaj da u Srbiji mozete da imate karijere, ostvarite neke od svojih snova, zadovoljite svoje potrebe. Da li imate razloga da zivite ovde i da li mislite da se ovde moze ziveti kvalitetan zivot. I kakva su vasa razmisljanja o emigriranju.

U Srbiji kakva je sada nemam osećaj da mogu da imam karijeru kakvu bih želeo da imam, zapravo, teško da ću imati i posao, a ne karijeru u smislu usavršavanja, učenja, napredovanja, istraživačkog rada itd. A izgubio sam i nadu da će se Srbija promeniti - ne uskoro, nego uopšte ikada. Medicina meni nije sve u životu, ali to će biti moja profesija i ne želim da radim u bilo kakvim uslovima, sa bilo kakvim ljudima; a ne pada mi na pamet ni da se ubijam od posla, a da od plate ne mogu da priuštim sebi normalan život.

A i pitanje je, čak i da ne odem odavde, koliko mogu imati normalan život kao neko ko ne želi da ga živi u blindiranom ormaru, opterećen time hoće li me neko neiživljeno debilče iznožati jedno jutro zato što shvati da je čika komšija peder.

Jedna, uslovno rečeno, otežavajuća okolnost je to što imam dečka i to što mi ne pada na pamet da odlazim bilo gde bez njega, a zajednički odlazak nije baš tako lako izvodljiv, budući da je njegov faks dosta drugačiji od mog, pa nije lako naći postdiplomske ili posao u istom gradu. U svakom slučaju, radimo na tome, vremena još ima, videćemo šta će od toga ispasti.

@m.. - a bi li ti dosla kod nas u CG? Imam neke prijatelje u arhitekturi, mozda ovamo moze da se nadje neki poslic? Uz to, ima gomila ljudi iz BG koji ovdje rade, imamo gomilu svjezih lezbi, i upoznaces napokon?

Ja uskoro sa svojom malobrojnom porodicom podnosim zahtev za imigraciju u Australiju. Ovde jednostavno ne postoji daljnji uslovi za zivot, niti osobe sa velikim ambicijama mogu nesto da ostvare... Tako da...

Odlazim čim završim osnovne studije .

Originally posted by CokoladnaBananica

@m.. - a bi li ti dosla kod nas u CG? Imam neke prijatelje u arhitekturi, mozda ovamo moze da se nadje neki poslic? Uz to, ima gomila ljudi iz BG koji ovdje rade, imamo gomilu svjezih lezbi, i upoznaces napokon?

otisao mi je jedan kolega u CG, on tamo kontam da radi na vilama za bogatu klijentelu, medjutim nazalost nisam usmerena u tom pravcu, tj ne da mi se.

moj pogled je za sad uprt u veliku britaniju i nemacku. no videcu sta cu i kako cu, al ovde leba za mene nema (dok se ne rasproda univerzitetsko naselje svakako)

Originally posted by Ulix

Originally posted by m..

Elem, zanima me da li vi imate osecaj da u Srbiji mozete da imate karijere, ostvarite neke od svojih snova, zadovoljite svoje potrebe. Da li imate razloga da zivite ovde i da li mislite da se ovde moze ziveti kvalitetan zivot. I kakva su vasa razmisljanja o emigriranju.

U Srbiji kakva je sada nemam osećaj da mogu da imam karijeru kakvu bih želeo da imam, zapravo, teško da ću imati i posao, a ne karijeru u smislu usavršavanja, učenja, napredovanja, istraživačkog rada itd. A izgubio sam i nadu da će se Srbija promeniti - ne uskoro, nego uopšte ikada. Medicina meni nije sve u životu, ali to će biti moja profesija i ne želim da radim u bilo kakvim uslovima, sa bilo kakvim ljudima; a ne pada mi na pamet ni da se ubijam od posla, a da od plate ne mogu da priuštim sebi normalan život.

A i pitanje je, čak i da ne odem odavde, koliko mogu imati normalan život kao neko ko ne želi da ga živi u blindiranom ormaru, opterećen time hoće li me neko neiživljeno debilče iznožati jedno jutro zato što shvati da je čika komšija peder.

Jedna, uslovno rečeno, otežavajuća okolnost je to što imam dečka i to što mi ne pada na pamet da odlazim bilo gde bez njega, a zajednički odlazak nije baš tako lako izvodljiv, budući da je njegov faks dosta drugačiji od mog, pa nije lako naći postdiplomske ili posao u istom gradu. U svakom slučaju, radimo na tome, vremena još ima, videćemo šta će od toga ispasti.

ja sam do pre neki mesec imala taj problem, tacnije devojku koja nije ni pri kraju studija, studira nesto sto nema nikave veze s ovim mojim, s njenim faksom nema sta da radi tamo gde meni odgovara, a povrh svega ona nije ni pokazivala tendencije ka odlasku. medjutim nismo vise zajedno, pa mogu da odleprsam, sad me apsolutno nista ne drzi tu (osim sto mi treba vreme da se informisem o mogucnostima i razradim plan, posto nisam ozbiljno razmisljala dok smo bile zajedno).

za sada idem misijim koracima, i ne ocekujem da cu otici bar 5-6 meseci, a mozda mi bude trebalo i duze.

Planiram već posle ove godine studija da odem negde, makar na godinu dana i okusim život van ove dosade.
Posle toga ne planiram ništa, ali se nadam uzbudljivim stvarima...

Originally posted by m..

osim sto mi treba vreme da se informisem o mogucnostima i razradim plan

Ne znam da li si pogledala sajt: http://www.migrantservicecentres.org/index.php?lang=4

U pitanju je Migracioni servisni centar koji nudi informacije vezane za zapošljavanje i za privremeni ili trajni boravak u inostranstvu, a pretpostavljam ako se čovek odluči na takav korak da su mu potrebne i pouzdane informacije.

Originally posted by m..
Elem, zanima me da li vi imate osecaj da u Srbiji mozete da imate karijere, ostvarite neke od svojih snova, zadovoljite svoje potrebe. Da li imate razloga da zivite ovde i da li mislite da se ovde moze ziveti kvalitetan zivot. I kakva su vasa razmisljanja o emigriranju.

Tesko da mogu imati neku karijeru u Srbiji. Nije nemoguce, ali da cu toliko srece imati... Kako ona tema kaze: preko mrtvih i zivih necu da se probijam, pa ako budem u onih 1% koji svojim radom nesto postignu, super.
Ako tako ne uspe-

Moje potrebe su malko cudne, tako da bi ih mogla zadovoljiti gotovo gde god da se nalazim.
Hmm.. Da zivim u najuredjenijoj zemlji ne bi smatrala svoj zivot kvalitetnim, ako sam ukopana u jednom mestu.
Moj moto je: odakle god- kuda god. Migracija rulz. :gipsy:

Vec sam u pripremama..Odlazim,koliko vec do kraja godine.

Otisao bih kad mi bi se pruzila prilika.

Ja vec otisla. I to sa nekih 18 godina.

Nisam nostalgicna, nisam ni nacionalista, ali bih ipak volela da se vratim kada se zasitim belog sveta.

Hm, ja sam metafizički Ciganin i ne drži me mesto.
Volim da idem i lutam i kada sam predugo na jednom mestu ludim.
Svakako ću otići negde, za koju godinu, ali nisam siguran gde.

Otisao
s vremena na vreme nostalgican ali nikada jos nisam doveo u pitanje odluku da odem

secam se svoga posla u Srbiji i cinjenice da sam svaki put morao da otrcim do ormarica sa lekovima da vidim cega ima pre nego sto propisem terapiju, dezurstava sa stetoskopom, EKG aparatom koji ne radi i tri ampule lekova , gorih od mene koji mi drze slovo itd itd itd
i sadasnje pozicije u kojoj besno zovem radiologiju jer pacijent vec pola sata ceka a skener jos nije gotov
i nije sve u poslu , osecaj slobode , osecaj pravde , gvozdenog sistema koji te stiti i koji vrednije tvoje kvalitete uspehe i rad , bezbroj mogucnosti , osecaj svetle buducnosti

Mislim da nikada ne bi imao priliku da ovoliko porastem uznapredujem i naucim da sam ostao u Srbiji
uprkos tome postoji jedna nota patriotizma zbog koje zelim da jednoga dana dodjem nazad u istu tu Srbiju i nadam se budem u prilici da uradim nesto lepo za zemlju koju volim.

I evo citam u stampi u Sriji opet nema mleka i tako bi zeleo da se nesto promeni tako bi zeleo da ja mogu nesto da uradim da u Srbiji bude bolje .

hmm
ukoliko za 2 godine ne nadjem neki pristojan posao, u to uzimam u obzir jednu godinu koliko mi treba vremena da zavrshim 5u + godinu dana aktivnog trazenja posla u nekoj ozbiljnijoj firmi, planiram da odem preko.
e sad, gde, pojma nemam. Jedina konstanta je to sto me zena podrzava u tome i sto cemo ici zajedno, sto mi je donekle i najvaznije.

I ja planiram da odem. Na zalost ovde nema buducnosti. Otezavajuca okolnost je sto ja studiram pravo, al valjda u nekoj gay friendly zamlji postoji mogucnost da mi se prizna diploma... Mada vezan sam za Srbiju, ipak sam u njoj proveo celo detinjstvo, tu su mi porodica i priljatelji.

Jako me boli kada chitam da josh uvek u Srbiji nema zivota za sve ili vecinu vas/nas, i to josh skoro punih trinaest godina nakon npr. mog konachnog (za mene, konachnog) iseljenja iz zemalja ex-Yu. sasvim, sasvim vas shvatam. tako sam se i ja osecao dok sam bio tamo, josh s mojim tek napunjenim punoletstvom. ochajno sam zeleo da napustim zemlje ex-Yu i to i uradih. no, u takvim okolnostima, i beli svet zna biti slabo shta bolji.
zato je vazno jako mudro planirati sve, pa odajem najvece priznanje Simorovom malom ali najvishem od pomoci postu na ovu temu, do sad.

p.s. pravo da vam kazem, ja, kada sam se prvi put i prikljuchio ovom forumu (pre jedno vec shest godina), sam i mislio da ste svi vi ili bar vecina vas vec takodje napustili zemlje ex-Yu (uklj. Srbiju). smrz'o sam se i josh se smrzavam kada sam video/vidim koliko vas je nazalost ostalo da pr(o)ezivljavate u nesrecnim zemljama ex-Yu (uklj. Srbiju). takodje, teshko je to i meni, jer sam kontao ovim forumom naci shto vishe gej Srba/gej Srpkinja (i gejeva iz ostalih ex-Yu naroda) koji su kao i ja izbegli na zapad, preferrably, Ameriku (ne zato shto preferiram shto sam u Americi, jer sam zapravo bio pokushavao pre toga imigrirati u Shvedsku, Kanadu, Norveshku, Holandiju....., vec kazem "preferrably" jedino zato shto se nalazim u Americi). kad tamo tj. ovde, skoro niko s ovog foruma, sem mene. teshko mi je to shto ste svi koji ste mi dragi, tako daleko josh uvek. ja, da imam moci, kao shto rekoh vec vishe puta, bih vas tako rado doveo ovamo meni. samo da mogu.
shta da kazem, do- kukajte stalno po ambasadama stranih zemalja kako je neizdrzljivo u Srbiji, valjda ce se neki od stranaca malo smilovati.
u Americi, k'o shto i pre rekoh, postoji neka, mislim volonterska, organizacija za GLBTIQA imigrante- LGIRTF (Lesbian and Gay immigration rights task force). to nije postojalo kada sam ja useljavao ovde, pa sam josh morao i kriti pred imigracionim strukturama da sam gej! e, sad, LGIRTF se bavi najvishe pomaganjem binacionalnih gej parova (dakle, izgleda, manje gej samaca, ukoliko ne traze azil) od kojih je jedan/na Amerikanac/ka. da li i koiko pomazu obostrano neamerichkim gej parovima imigrantima, ne znam. te organizacije nema u ovom gradu u kom sam, headquarter im je u NYC-ju. ukucajte LGIRTF u pretragu search engine-a (odnosno, ne morate, evo linka- http://www.immigrationequality.org/ ), pa vidite.
najiskrenije, srecno!

Ja glasao pod 1 sa jednom malom ispravkom. Ostajem u Srbiji ali mi nije ok ovde.

Sta znam, mozda sam malo mazohista, a mozda i volim ovu zemlju i potajno uzivam u njenom haosu ili sam samo previse mlad da izgubim ideale o menjanju zemlje Ko ce ga znati

Otisao krajem 1992 pocetkom 1993 godine iz BiH. Emigrirao za USA. Od tada zivio u Americi. Tako da sam imao svega 6 godina kada sam otisao sa tog podrucja.
Imam americko drzavljanstvo, ali trenutno (1 godinu) zivim u Njemackoj. Tu sam dobio poziciju kao engleski nastavnik, za sad traje ugovor 2 godine. Jos do juna iduce godine... poslije toga mozda nazad u Ameriku.

Ko moze, neka ide ali ne cvijetaju ruze ni u svijetu, sto se kaze.

Meni je bzv sto ljudi odu tamo pa zale za ovim ovde i zive ovaj zivot koji ustvari ne zive... Mozda je to neminovno donekle, to vi bolje znate koji ste otisli. Ja zato nekad nisam ni razmisljala o odlasku jer sam u inostranstvu mogla da izdrzim 11 dana, taj broj mi je iz nekog razloga maksimum, posle toga samo hocu kuci, kuci, kuci... i vec sam napisala da mi je najlepsi trenutak povratak kuci. Tek sad se malo menjam, bas cu da vidim kad odem uskoro u Spaniju da li ce me uhvatiti kriza jedanaestog dana Elem, ali kad bi prelomila da odem, onda bih otisla da budem Amerikanka ako bih zivela u Americi npr a ne stalno da zalim za Srbijom. Stoga mi se svidja stav te moje drugarice, koja samo hvali Nemacku, otisla je gde joj je bilo bolje i sta ima da kuka? Kad je otisla ni rec nije znala nemacki a sad posle pet godina govori super cini mi se... Cesto se desi da ne moze u prvom trenutku da se seti nase reci sto je meni znak da je pocela da misli na nemackom sto po meni i treba da bude ako je odlucila tamo da zivi. I ne zanimaju je uopste ni nasi forumi, facebook kao kontakt sa vecim brojem ljudi odavde, ni bilo sta ovde, samo eto kontakt sa bliskim osobama ali mi bismo joj bili bliski gde god da smo.

E da ne napisah da bi moj motiv da prelomim bilo dete, zelja da ono odraste sa vise mogucnosti i slobodnije bila bi pretpostavljam jaca od mog jedanaestog dana Sem toga opterecenje mi je sto moram da mislim kako da mu objasnjavam da zivi u poliamoriji ali da u skoli ili na nekom drugom mestu mora da pazi bla bla... Umanjujem njegovu slobodu zbog nekih zaostalih umova a i svoju sto moram da mislim na to. S te strane lgbt roditeljstvo na nekom drugom mestu bi bilo mnogo lakse.

begam cim prije sto bi rekao drug Tito

Originally posted by boy89

I ja planiram da odem. Na zalost ovde nema buducnosti. Otezavajuca okolnost je sto ja studiram pravo, al valjda u nekoj gay friendly zamlji postoji mogucnost da mi se prizna diploma... Mada vezan sam za Srbiju, ipak sam u njoj proveo celo detinjstvo, tu su mi porodica i priljatelji.

Nego jel neko zna gde se u inostranstvu priznaje diploma pravnog?

Odgovorih pod 3, mada realno stvarno se time ne opterecujem, to mi je jako niska stavka na listi prioriteta.
Ne svidjaju mi se mnoge stvari ovde, ali sam tu rođen i navikao. A zaista sam operisan od nacionalizma i suvišnog patriotizma.

Mišljenja sam da čovek može da bude srećan bilo gde na ovom svetu i pod bilo kojim okolnostima, ako to zaista želi.
Ako mi se tokom studija ukaže prilika za nekim usavršavanjem ili kasnije poslom u nekoj drugoj zemlji, vrlo verovatno da ću je iskoristiti, ali s obzirom da takve prilike ne padaju s neba, mislim da mi ne bi predstavljalo frustraciju da ostanem ovde. Odlazak mi ponekad padne na pamet čisto onako, nimalo ozbiljno i definitivno, i zaista mi to, bar sada, nije uopšte bitno.

Nikada nisam bio previše ambiciozan (ne kažem ovo kao ironiju ili uvredu onima koji jesu), i verujem da bih mogao da se ostvarim u sasvim dovoljnoj meri i bez menjanja geografskih koordinata.
(Na stranu što me fascinira skoro sve što je multikulturalnog i internacionalnog karaktera)
Možda grešim, ili promenim mišljenje, videćemo.

Originally posted by boy89

Originally posted by boy89

I ja planiram da odem. Na zalost ovde nema buducnosti. Otezavajuca okolnost je sto ja studiram pravo, al valjda u nekoj gay friendly zamlji postoji mogucnost da mi se prizna diploma... Mada vezan sam za Srbiju, ipak sam u njoj proveo celo detinjstvo, tu su mi porodica i priljatelji.

Nego jel neko zna gde se u inostranstvu priznaje diploma pravnog?

I mene ovo interesuje?
Ako se ne priznaje,onda diploma iz gimnazije?
Ako ni to onda iz osnovne skole?

Iako sam se nadala da cu ovde uspeti da nadjem svoj mir... Iako imam dobar posao, predivan krov nad glavom...

poslednjih pola godine intezivno planiram i bushim da odem... i to gadjam Australiju....


Ocigledno je da je ovde vec toliko djubreta naokolo, da se sve samo na sebe urushava... Budala sam sto
sam ovoliko cekala, ali opet... uvek je pravi trenutak...


to the South...

Kada u pochele promene vlasti 2000te godine, bio sam ubedjen da ce se Srbija nekako oporaviti i da ce biti moguce ostvariti karijeru u Srbiji, pa nisam imao zhelju da odem, a u medjuvremenu sam odbio par fenomenalnih ponuda za studiranje i posao u inostranstvu.

Posle vojske, 2003god. konachno sam ukapirao u kakvom brlogu zhivimo i od tad sam ochajnichki pocheo da pokushavam da odem, ali najveca ironija, nije bilo nikakvih ponuda niti opcija za samoinicijativni odlazak. Onda sam ukapirao da samo treba da se strpim i da ce se prilika ukazati ponovo, jer nisam jedan od onih koji su spremni da daju dupe pod kiriju i pristanu da se venchaju/vezhu za prvu priliku koja im se ukazhe preko neta, vec da odem sam i pod svojim uslovima.

I dochekao sam, shto je josh bolje sa nekim ko je zaista spreman da radi na tome i da zajedno i pod nashim uslovima odemo. Drzhava u zadnjih deset godina koliko posmatram situaciju samo ide nazad, nema apsolutno nikakvih uslova za prosperitet i zaista nemam zhelju da ostajem duzhe nego shto je neophodno.

O detaljima necu, ne bih da izbaxuziram, samo znam da mi je u zadnjih 6 meseci mnogo lakshe, jer se napokon ukazao jasan smer u kome treba da idem.

Bezim cim se steknu uslovi. Zato sam i upisao molekularnu biologiju a ne biohemiju. Molekularna traje 3 godine osnovne studije ove, a biohemija 4. A posle : Svajcarska, master na ETH i doktorat u USA.