Srpska truba iz Guče se čuje - 50-ti put!
Poslato: 13 Avg 2010, 22:16
U Guči je počeo jubilarni, 50. Dragačevski sabor trubača, najveća trubačka predstava na svetu. Dragačevski sabor trajaće do 22. avgusta, uz učešće 2.000 izvođača, od kojih 400 iz inostranstva.
Tačno u 10 časova, kod spomenika trubaču u centru varošice, uz zvuke saborske himne Sa Ovčara i Kablara i pucnjavu prangija sa okolnih brda, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić podigao je saborsku zastavu.
"Danas je Guča centar sveta, a Sabor je jedan od najvećih razvojnih brendova Srbije. Vlada zato i podržava ovu jedinstvenu manifestaviju, koja opstaje i razvija se već pola veka'', rekao je Mrkonjić, čestitajući organizatorima i domaćinima veliki jubilej.
Na samom ulazu u Guču, otkriven je spomenik Desimiru Perišiću, zemljoradniku iz obližnjeg sela Goračići, pobedniku prvog sabora, održanog 14. oktobra 1961. godine, dar beogradskog vajara Velimira Karavelića.
U hronikama Sabora, zabeleženo je da je Perišić, inače poljoprivrednik iz obližnjeg sela Goračići, "svirao izvorno čistu muziku sa širokim spektrom folklornih boja" i da je odmah proglašen za dragačevskog Harija Džejmsa.
Potom je svečano otvoren i Muzej trube, sa mnoštvom eksponata koji svedoče o životu i običajima naroda Dragačeva i poluvekovnom trubačkom nadmetanju, po kome je malena Guča postala poznata širom sveta.
Povodom velikog jubileja, u Domu kulture, održana svečana akademija, a biće otvorena izložba radova samoukih vajara i slikara i održaće se promocija monografije Guča - 50 godina trube.
Prvi posetioci Sabora, koji je organizovala opština Lučani, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, već su se smestili u Guči i okolnim mestima, od Ivanjice, Arilja i Požege do Čačka. Za dolazak gostiju dobro su se pripremili i ugostitelji, uz običajenu ponudu čuvenog svadbarskog kupusa iz zemljanog lonca.
Predsednik opštine Lučani i domaćin jubilarnog sabora Slobodan Jolović rekao je da se očekuju učesnici i gosti sa skoro svih kontinenata i biće ih više nego ikada.
"Računamo da će Guču, tokom 10 saborskih dana, posetiti oko milion ljubitelja izvornog narodnog stvaralaštva i zabave", rekao je Jolović.
Kako su najavili organizatori, trubački orkestri, plesne grupe i kulturno-umetnička društva dolaze sa svih pet kontinenata.
Direktor Centra za kulturu u Guči Adam Tadić rekao je da će posebno zanimljivo biti međunarodno takmičenje trubačkih sastava, koji dolaze iz Rusije, SAD, Francuske, Rumunije, Turske, Makedonije, BiH, Izraela, Nemačke, Poljske i Slovenije.
"Među gostima je i jedan profesionalni duvački orkestar iz Londona, a sa posebnim zanimanjem očekujemo nastupe sastava iz Poljske i Turske, koji su se posebno uvežbavali u izvođenju srpske etnomuzike", rekao je Tadić.
Za posetioce su spremni kamp i parking, koji će za automobile koštati 1.000, a za autobuse 3.000 dinara, s tim što će karta važiti svih 10 dana, sa neograničenim brojem ulazaka i izlazaka.
Trube su u Dragačevo počele da dolaze kao isluženi muzički istrumenti iz vojnih kasarni i bojeva za slobodu, krajem XIX veka i početkom XX veka. Donosili su ih vojni trubači "značari" više kao uspomenu na dane provedene u vojsci i na ratištima.
O tome nam svedoče brojni nadgrobni spomenici i krajputaši. Najstari među njima je onaj Urošu Rakićeviću iz Guberevaca, koji je, kao vojni trubač, učestvovao u Srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878. godine.
Trubači su primetili da narod trube rado sluša, pa su na njima počeli svirati kola i pesme. U početku su svirali sa postojećim muzičkim sastavima, a onda su se udružili i počeli praviti posebne orkestre.
Tako su se vojne trube primirile, pripitomile, ušle u srce i dušu naroda. Bez njih nije više bilo ni pesme. Dragačevci su ih tako zavoleli da bez njih nisu oglašavali ni rođenja, ni krštenja, ni mobe, ni komišanja, ni polaske ni dolaske iz vojske, ni svadbe, ni podizanje krovova na novim kućama, ni druge značajne godete - pa ni sahrane.
Prvi Sabor trubača je održan 14. oktobra 1961. godine, a orkestri su svirali zadato i slobodno. Zadate su bile melodije Sa Ovčara i Kablara i Bledi mesec zagrlio zvezdu Danicu. Posle toga su svirali po dva kola, ili "kolo i marš - po svom ćefu".
Tačno u 10 časova, kod spomenika trubaču u centru varošice, uz zvuke saborske himne Sa Ovčara i Kablara i pucnjavu prangija sa okolnih brda, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić podigao je saborsku zastavu.
"Danas je Guča centar sveta, a Sabor je jedan od najvećih razvojnih brendova Srbije. Vlada zato i podržava ovu jedinstvenu manifestaviju, koja opstaje i razvija se već pola veka'', rekao je Mrkonjić, čestitajući organizatorima i domaćinima veliki jubilej.
Na samom ulazu u Guču, otkriven je spomenik Desimiru Perišiću, zemljoradniku iz obližnjeg sela Goračići, pobedniku prvog sabora, održanog 14. oktobra 1961. godine, dar beogradskog vajara Velimira Karavelića.
U hronikama Sabora, zabeleženo je da je Perišić, inače poljoprivrednik iz obližnjeg sela Goračići, "svirao izvorno čistu muziku sa širokim spektrom folklornih boja" i da je odmah proglašen za dragačevskog Harija Džejmsa.
Potom je svečano otvoren i Muzej trube, sa mnoštvom eksponata koji svedoče o životu i običajima naroda Dragačeva i poluvekovnom trubačkom nadmetanju, po kome je malena Guča postala poznata širom sveta.
Povodom velikog jubileja, u Domu kulture, održana svečana akademija, a biće otvorena izložba radova samoukih vajara i slikara i održaće se promocija monografije Guča - 50 godina trube.
Prvi posetioci Sabora, koji je organizovala opština Lučani, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, već su se smestili u Guči i okolnim mestima, od Ivanjice, Arilja i Požege do Čačka. Za dolazak gostiju dobro su se pripremili i ugostitelji, uz običajenu ponudu čuvenog svadbarskog kupusa iz zemljanog lonca.
Predsednik opštine Lučani i domaćin jubilarnog sabora Slobodan Jolović rekao je da se očekuju učesnici i gosti sa skoro svih kontinenata i biće ih više nego ikada.
"Računamo da će Guču, tokom 10 saborskih dana, posetiti oko milion ljubitelja izvornog narodnog stvaralaštva i zabave", rekao je Jolović.
Kako su najavili organizatori, trubački orkestri, plesne grupe i kulturno-umetnička društva dolaze sa svih pet kontinenata.
Direktor Centra za kulturu u Guči Adam Tadić rekao je da će posebno zanimljivo biti međunarodno takmičenje trubačkih sastava, koji dolaze iz Rusije, SAD, Francuske, Rumunije, Turske, Makedonije, BiH, Izraela, Nemačke, Poljske i Slovenije.
"Među gostima je i jedan profesionalni duvački orkestar iz Londona, a sa posebnim zanimanjem očekujemo nastupe sastava iz Poljske i Turske, koji su se posebno uvežbavali u izvođenju srpske etnomuzike", rekao je Tadić.
Za posetioce su spremni kamp i parking, koji će za automobile koštati 1.000, a za autobuse 3.000 dinara, s tim što će karta važiti svih 10 dana, sa neograničenim brojem ulazaka i izlazaka.
Trube su u Dragačevo počele da dolaze kao isluženi muzički istrumenti iz vojnih kasarni i bojeva za slobodu, krajem XIX veka i početkom XX veka. Donosili su ih vojni trubači "značari" više kao uspomenu na dane provedene u vojsci i na ratištima.
O tome nam svedoče brojni nadgrobni spomenici i krajputaši. Najstari među njima je onaj Urošu Rakićeviću iz Guberevaca, koji je, kao vojni trubač, učestvovao u Srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878. godine.
Trubači su primetili da narod trube rado sluša, pa su na njima počeli svirati kola i pesme. U početku su svirali sa postojećim muzičkim sastavima, a onda su se udružili i počeli praviti posebne orkestre.
Tako su se vojne trube primirile, pripitomile, ušle u srce i dušu naroda. Bez njih nije više bilo ni pesme. Dragačevci su ih tako zavoleli da bez njih nisu oglašavali ni rođenja, ni krštenja, ni mobe, ni komišanja, ni polaske ni dolaske iz vojske, ni svadbe, ni podizanje krovova na novim kućama, ni druge značajne godete - pa ni sahrane.
Prvi Sabor trubača je održan 14. oktobra 1961. godine, a orkestri su svirali zadato i slobodno. Zadate su bile melodije Sa Ovčara i Kablara i Bledi mesec zagrlio zvezdu Danicu. Posle toga su svirali po dva kola, ili "kolo i marš - po svom ćefu".
