Gay-Serbia.com | Diskusije

Jedan manje od ionako malog broja...

Nedostajaće.

Njena sposobnost da uvek vidi najširu moguću sliku i u njoj nepogrešivo locira problem i zlo.

I onda krene u obračun protiv njega.

Borac za dostojanstvo i ljudska prava čoveka, do kraja, čak i onda kada oni nisu bili svesni da su im oduzeti.

Baš se sjebano osećam. Mislim da će tek budućnost na pravilan način evaluirati značaj Biljaninog rada.

Biljana, počivaj u miru.

rip

Originally posted by Simor
Mislim da će tek budućnost na pravilan način evaluirati značaj Biljaninog rada.

Al ste vi optimisti.

Ko će to radi? Vesna Pešić, dok može da priča i dve Svetlane...i tolko.

...neko svež Marse, neko svež. Od pobrojanih ni ne očekujem

Šteta i nenadoknadiv gubitak za Srbiju pošto joj očajnički fale takvi ljudi. Zato što je bila neophodna da se taj korpus osnaži a osipanjem iz te plejade stvarno ne vidim dostojne zamenike.

Bila je skromna i nenametljiva a oštra i precizna u onome što govori i što radi. Devedesetih godina je bila svojim pravnim angažmanom najkonkretnija podrška svima koji su bežali od bratstvo-jedinstvenih ratova. Oslonac cele jedne antiratne generacije i pedagog kojim nove generacije gube pre svega veliki izvor ideala i vere.

Zato što je bila jedna od malobrojnih čija reč nešto znači mnogo smo izgubili.

Originally posted by Mars

Ko će to radi? Vesna Pešić, dok može da priča i dve Svetlane...i tolko.

Potpuno si u pravu! Slažem se. Ljudi se ne dele na mlade i stare nego na sposobne i nesposobne. O tome da se mora u nešto i verovati, da ne govorim.

Imao sam priliku da je slušam uživo. Srbija takvu snagu, energiju i odlučnost ima u retkima, a njih je sve manje. Biljana, laka vam zemlja

ale, nije smak sveta, koga njega bez njega se mora i moze - ovo bi rekao da sam kojim slucajem fan te Biljane Vuco.

A posto nisam njen fan samo cu reci da su moja osecanja ista kao i osecanja dobrog dela forumasa povodom pogibije Predsednika Poljske Leha Kaczinskog, dakle potpuno isti. A tzv. "napredni" i "moderni" neka najpre osude one neukusne reakcije u tom topicu (pogibija Predsednika Poljske), pre nego sto krenu meni da zvocaju.

Nisam je gotivio zbog njenih političkih stavova, ali opet mi je sada nekako žao...
Nek počiva u miru.

velika zena

Mars je sve rekao u uvodnom postu, ja cu u svoje ime reci da mi je jako zao

Milićević: Vučo među najvećim borcima za ljudska prava

http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php ... &Itemid=61

baš bedak

tuzna vest

Nigde nema info o tome od cega i kako je umrla?
Jel patila od neke bolesti ili sta?

RIP Biljana. Ostali smo bez još jednog velikog borca za ljudska prava

Originally posted by Tot

Šteta i nenadoknadiv gubitak za Srbiju pošto joj očajnički fale takvi ljudi. Zato što je bila neophodna da se taj korpus osnaži a osipanjem iz te plejade stvarno ne vidim dostojne zamenike.

Bila je skromna i nenametljiva a oštra i precizna u onome što govori i što radi. Devedesetih godina je bila svojim pravnim angažmanom najkonkretnija podrška svima koji su bežali od bratstvo-jedinstvenih ratova. Oslonac cele jedne antiratne generacije i pedagog kojim nove generacije gube pre svega veliki izvor ideala i vere.

Zato što je bila jedna od malobrojnih čija reč nešto znači mnogo smo izgubili.

E jebiga...e ovo me je sad skroz utuklo.
Neka pociva u miru.

In memoriam: Biljana Kovačević-Vučo
Žarko Korać

Ponekada nas smrt jedne osobe suoči sa svim istinama vremena u kome živimo. Natera nas da se ozbiljno zapitamo koliko smo ljudskosti sačuvali u vremenima ratova, zločina i neopisivih laži, koje su postale zvaničan govor velikog dela Srbije. I tek onda da shvatimo, koliko malo ljudi na javnoj sceni Srbije su poslednjih dvadeset godina, ostali dosledni sebi i svojim ljudskim načelima onda, kada su ona bila podvrgnuta najtežim proverama.

Biljana Kovačević-Vučo, bila je jedan od malobrojnih beskompromisnih boraca za istinu u Miloševićevoj Srbiji, koja tu istinu nije želela. Ona je svoju veru u princip ljudskosti branila po svaku cenu, čak i onda, kada je bilo više nego očigledno da je u toj borbi prilično usamljena. Sa nepokolebivom strašću, ona je u svim javnim nastupima želela da pokaže, da su ljudska prava važnija od pseudoistorijskih argumenata kojima se ona ograničavaju, a da nacionalisti kriju svoju bezobzirnost prema ljudskom životu, iza velikih političkih fraza bez smisla. Kao odličan pravnik, ona je prihvatala sve prilike da brani ugrožena ljudska prava, na sudu ili van njega, javno ili privatno. Nikada nije odustajala. Bilo joj je potpuno jasno da je poštovanje ljudskih prava, a pre svega osnovnog, prava na život, srž borbe protiv nacionalističke politike.

Nije bilo ozbiljnije kritičke javne rasprave u Srbiji ili na prostoru bivše Jugoslavije o ratu i ratnoj politici Srbije, da je nisu pozivali da učestvuje. Ona bi uvek, sa karakterističnom žestinom, iznosila svoja uverenja, koja će jednom biti osnova nekoj budućoj generaciji pravnika u Srbiji, da je bilo i ozbiljnih pokušaja da se demaskira nacionalistički populizam pravnim argumentima. Njena lična hrabrost bila je egzemplarna. Nikada nije pravila ustupke. U vremenima kada se tako mnogo njenih kolega čudovišno angažovalo da stvori jednu pseudo pravnu nauku, da bi opravdali zločine, ona je branila ne samo pravnu nauku, već i samu mogućnost da se ospori ta pseudo nauka.

Platila je visoku cenu te borbe. Postala je omiljena meta tabloida, za koje je ubica Ulemek Legija bio heroj a laž istina. Neprekidno je napadana, da bi sve što učini ili kaže, bilo unapred diskreditovano. Oni koji su se doslovno obogatili na krvi svoga naroda, napadali su ženu koja ništa nije stekla materijalno. Bila je siromašna u doslovnom smislu te reči i svojim sinovima, ostavila je samo svoj častan život. Ali to nije sprečilo svakog pretencioznog kolumnistu, da je kritikuje kao „ekstremnu“. Nikada nisu ni mogli da slute, da je njena svakodnevna borba za svoja uverenja, iscrpla njene biološke snage.

Umrla je u bolnici, zbog teške infekcije posle operacije. Kada sam je poslednji put video u bolnici, bila je utučena i svesna da joj se smrt približava. Ali još uvek je bilo vatre u njenim očima. Da sam mogao ili želeo tada da razgovaram o politici, siguran sam da bi sa jednakom žestinom kao i ranije, branila sve u šta je verovala. Ona je bila jedan od najvećih boraca koje sam upoznao u životu. Nedostajaće mi njena žestina i istinoljubivost. Svađala se, ponekada vikala na sve nas, ali nije odstupala. U vremenu smrti i laži, ona je bila princip života. I zato će najviše nedostajati onima na koje su se njene reči i odnosile. Ova visoka, mršava žena, bila je prirodni zaštitnik žrtava rata i obespravljenih. Nije uspela da zaštiti sebe, ali mnoge jeste. I previše za jedan život.

Zbogom žestoka Biljo, najzad si našla spokoj, koji si svojom borbom toliko zaslužila.

Peščanik.net, 20.10.2010.

pricao par puta in vivo sa njom
izuzetno fina i odmerena
veliki sok

Mnogo ljudi je pokoseno u par dana.

..

Neka joj je laka crna zemlja.

RIP

lepo je napisao žarko korać. hvala ti ulix-e što si postovao.

RIP

Otišla je zastupnica onih koji nisu imali šanse
Piše: Bojan Tončić

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-l ... -anse.html

Nije više među nama Biljana Kovačević - Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, utihnuo je jedan od najsnažnijih glasova srbijanske društvene i političke scene koji je, koliko je mogao, remetio sve namere establišmenta da autoritarno odlučuje o ljudskim sudbinama. A videla ih je i razotkrila još u prvim pojavnim oblicima.

Biljana se pobunila i podsticala je sve koji su je poznavali na pobunu; tu je pobunu u privatnom životu, u društvu prijatelja, ispoljavala kao bes, na momente kao naivnu nevericu („Pa, zaboga, da li su oni normalni!"), a u angažmanu Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava, docnije Komiteta, u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, kao stručnu odbranu temeljnih ljudskih prava do poslednjeg zareza u Ustavu i zakonima, do poslednjeg pravnog leka, krivičnih prijava protiv sudija koje krše zakone, do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Bila je neuspešni advokat u državi bezakonja. Časni i odvažni zastupnik onih koji nisu imali nikakvu šansu. Tužbe, protivtužbe, žalbe, podnesci, vanredni pravni lekovi: kakvo naizgled besmisleno suprotstavljanje besmislu. Mnoge je ohrabrilo.

Njen život obeležili su represija i nasilje kojima se suprotstavila, a neki od prvih „klijenata“ Jukoma bile su žrtve policijske torture i šešelj - vučićevih zakona o informisanju i univerzitetu. Branila je ljude tamo gde takozvani advokati nisu smeli da priđu ni sudskoj pisarnici.

U sumrak vladavine Slobodana Miloševića, neobuzdanog državnog terora, kada je režim afektivno zlostavljao na hiljade ljudi koji su mu pružali otpor, stvorila je, sa kolegama iz Jukoma, mrežu pravnika koji su zastupali žrtve torture i pokrenula kampanju za amnestiju dezertera iz poslednjeg rata i oslobađanje političkih zatvorenika, uglavnom Albanaca, koji su bili osuđeni bez osnovnih uslova da se brane. Jukom i Biljana vadili su ljude iz policijskog pritvora, gubili su presude, baštine stotine presuđenih godina robije, ali nisu odustajali, dokumentovali su sva flagrantna kršenja prava na pošteno suđenje.

Nije bilo lako nijednom režimskom sudiji da se suprotstavi Jukomu. Režim je pao, dezerteri su amnestirani, Albanci iz srbijanskih zatvora oslobođeni.

To Biljani nikad nije zaboravljeno.

Nisu joj ništa zaboravili ni oprostili državni službenici čije je biografije Jukom obznanio, rasvetljavajući pozadinu ubistva Zorana Đinđića. Bilo je mučno tih dana napada na nju, stekli smo utisak, više nama koji smo je poznavali.

Gotovo da nema bitange iz ovdašnje politike i javnog života koja Biljani nije pretila, ili pokušala da je uvredi. Bila je jedna od veštica Srbije koja je konstantno izazivala mizoginiju primitivaca. Privatno, bilo je zadovoljstvo videti je kako se nosi sa svojim mestom u srbijanskom društvu, njen karakteristični osmeh i sve o čemu je posle najžešćih uvreda, napada i pretnji bio je pobedonosan, značio je - „Koliko li je tek njima teško kad mogu to da izgovore“.

Želela je da uradi mnogo više. Biće teško bez Biljane.