Danas je svetski dan Roma. Čuh da ih u Srbiji ima nešto manje od milion. Velika je to cifra da bi bili ovako marginalizovani.
Družite li se sa Romima, imate li prijatelje Rome, koliko ste diskriminatorni prema njima..?
ne druzim se sa ciganima, nikada nisam imao kontakata sa njima (osim kada su me zaustavljali na ulici i trazili ili pare ili "da ti gatam sine"). To je tako, a ako se nekome moj stav ne svidja njegov probleem. Moze me slobodno nazvati "nacoshem", "fashistom" i slicnim kvalifikacijama, ne pogadja me to nimalo. Tacka.
Poslato: 08 Apr 2010, 18:08
od Marvin
Al si nam svima odbrusio!
Da tu tačku nisu izrekao, možda bismo ti nešto i zamerili... ovako...
joj! ja sam kao klinka bila zaljubljena u ovu devojku! i sad mije prelepa bas onako bas...
Poslato: 08 Apr 2010, 18:57
od blabla54380
Originally posted by mitrandir
Družite li se sa Romima, imate li prijatelje Rome, koliko ste diskriminatorni prema njima..?
druzio sam se sa romima kao klinac. bila je velika porodica roma u nasoj zgradi sa osmoro dece razlicitih godista i svi su oni bili u nasem drustvu.
nisam diskriminatoran prema romima, samo mi je odvratna njihova kultura pa ih drzim na udaljenosti od 100m zajedno sa tamburicama i garavim sokakom, zdravkom colicem, legendama i svemu ostalome sto mi se ne svidza.
Upravo radim sa momkom koji je Rom. Istina, svako ima i odvise posla da bi se zblizavali, ali nijedno nema nikakav problem. Stavise, lepo se ispricamo u pauzama i pre pocetka radnog vremena.
Isla sam u skolu sa vise Roma. Mislim da danasnje obrazovne ustanove nemaju dovoljno sluha za tu decu.
Diskriminatorna sam prema budalama svih boja, velicina i polova, pa tako i prema budalama koji su igrom sudbine Romi.
Poslato: 08 Apr 2010, 20:56
od _LuKa_
Imam prijatna i neprijatna iskustva s Romima. Isto tako i sa Srbima, Hrvatima, Mađarima, Bunjevcima... Ničim ih ne izdvajam od drugih naroda osim kao žrtve vekovne diskriminacije, toliko duge, da nam se čini sasvim prirodnom i olako je opravdavamo kastinskom svirepošću. Što bi rekao Srećni Princ - najveće od svih čuda je ljudska beda.
Poslato: 08 Apr 2010, 20:59
od BellyButton
Poznajem par divnih Roma... Jako su mi dragi...
Poslato: 08 Apr 2010, 21:02
od maka
pre par godina,bas na dan Roma,bila sam na nekom slavlju,a u sali pored Romi su slavili taj Dan Roma. Osoblje je navodno bilo jako neprijatno prema njima,pa su oni, po zavrsetku zabave odlucili da ostave veliku kutiju zapakovanu u poklon na stolu. Osoblje se obradovalo,pohitalo da otvori kutiju,a unutra,imali su sta i da vide - svi komplet su se da izvinete posrali u kutiju.
Hit!
kao klinka sam se druzila sa njima u parku,bilo ih je puno. danas me nerviraju na semaforima i parkinzima,bezobrazni su,ali znaju da budu i slatki.
Poslato: 08 Apr 2010, 21:10
od *deni*
Svim korisnicima i posetiocima foruma romske nacionalnosti čestitam praznik.
Poslato: 08 Apr 2010, 22:09
od Mars
Iz detinjstva imam maglovita sećanja na SAŠU cigančeta i ŽAKLINU. Igrali smo se zajedno.
Sad kad razmišljam o tome nekako sam siguran da nisu bili sa ovog sveta. U svakom slučaju jedni od najzanimljivijih ljudskih bića koje sam sreo u životu.
Par dece rasista koja bi pokušavala da ih šikaniraju su kasnije kući dobijala takve batine od svojih roditelja da im to više nije padalo na pamet da rade. Naravno dobijali bi udarce i od mene, u glavu.
Poticali su iz kuće DEDA BORE...kome su svi u komšiluku ostavljali ključeve kad bi odlazili na more...kome bi poštar ostavljao penziju naših deda i baba kada ovi ne bi bili tu a on im posle donosio...Koji su prvi dolazili kada bi se unosio nov nameštaj ili zamrzivači, da pomognu.
Bora je besomučno terao sve svoje ukućane, stalne i protočne, da se non-stop peru pošto ljudi misle kako su Cigani prljavi pa oni zato moraju da budu još čistiji, a ja sam mnogo godina kasnije plakao od muke kada sam čitao vest da na neki bazen u Srbiji nisu hteli da puste decu da se kupaju jer su Cigani (Srbi inače jako polažu na ličnu higijenu što je jasno svakom ko se makar jednom vozio leti gradskim prevozom...)
Nije da je deda Bora direktno zaslužan za to, ali sam kasnije po tom modelu funkcionisao i ja: pošto sam gay i ljudi imaju predrasude po tom pitanju - ja sam onda morao da budem što bolji, na svaki način kako ljudima ne bih dao povod da o meni loše misle.
Kad je deda Bora umro...kako ide ono opšte mesto...groblje je bilo pretesno da primi sve zainteresovane...Tako nekako.
Onda smo se odselili od babe, kupili stan i Cigana vise nije nigde bilo oko mene.
U VIII razredu sam bio član benda koji je na repertoru imao jako popularan hit "Romale Rock". Tekst, iako pun stereotipa, je odražavao pozitivno raspoloženje prema romskoj zajednici:
Svi smo mi cigani žilavi
Za to je kriv leba suv
O jei je...o jei jeee!!
Čerga mi je mala i vlažna,
Pa se zato žena ne pravi važna
O jei je...o jei jeee!!
Imam konja, rebra mu se broje
To je zato od bljutave proje
O jei je...o jei jeee!!
Fale neke strofe, zaboravio sam.
I mislim da je to ujedno i bio kraj mog kontakta sa tim ljudima, tom kulturom...osim ovde već pomenutog zatrčavanja u mene u Knez Mihajlovoj i reči "Bato, bato, vidi kako si mi lep i šarmantan - daj neki dinar!!"
Jedna naša mlada rediteljka im uvek da, ali traži da je nauče novu reč na romskom. Tako oni ne prose. Održe joj čas, a ona njima plati. Zadovoljna ona, zadovoljni oni i svi zadrže svoje dostojanstvo.
Tako bih sada i ja, ali me nešto nema u Knezu ovih dana...
Iz detinjstva imam maglovita sećanja na SAŠU cigančeta i ŽAKLINU. Igrali smo se zajedno.
Sad kad razmišljam o tome nekako sam siguran da nisu bili sa ovog sveta. U svakom slučaju jedni od najzanimljivijih ljudskih bića koje sam sreo u životu.
Par dece rasista koja bi pokušavala da ih šikaniraju su kasnije kući dobijala takve batine od svojih roditelja da im to više nije padalo na pamet da rade. Naravno dobijali bi udarce i od mene, u glavu.
Poticali su iz kuće DEDA BORE...kome su svi u komšiluku ostavljali ključeve kad bi odlazili na more...kome bi poštar ostavljao penziju naših deda i baba kada ovi ne bi bili tu a on im posle donosio...Koji su prvi dolazili kada bi se unosio nov nameštaj ili zamrzivači, da pomognu.
Bora je besomučno terao sve svoje ukućane, stalne i protočne, da se non-stop peru pošto ljudi misle kako su Cigani prljavi pa oni zato moraju da budu još čistiji, a ja sam mnogo godina kasnije plakao od muke kada sam čitao vest da na neki bazen u Srbiji nisu hteli da puste decu da se kupaju jer su Cigani (Srbi inače jako polažu na ličnu higijenu što je jasno svakom ko se makar jednom vozio leti gradskim prevozom...)
Nije da je deda Bora direktno zaslužan za to, ali sam kasnije po tom modelu funkcionisao i ja: pošto sam gay i ljudi imaju predrasude po tom pitanju - ja sam onda morao da budem što bolji, na svaki način kako ljudima ne bih dao povod da o meni loše misle.
Kad je deda Bora umro...kako ide ono opšte mesto...groblje je bilo pretesno da primi sve zainteresovane...Tako nekako.
Onda smo se odselili od babe, kupili stan i Cigana vise nije nigde bilo oko mene.
U VIII razredu sam bio član benda koji je na repertoru imao jako popularan hit "Romale Rock". Tekst, iako pun stereotipa, je odražavao pozitivno raspoloženje prema romskoj zajednici:
Svi smo mi cigani žilavi
Za to je kriv leba suv
O jei je...o jei jeee!!
Čerga mi je mala i vlažna,
Pa se zato žena ne pravi važna
O jei je...o jei jeee!!
Imam konja, rebra mu se broje
To je zato od bljutave proje
O jei je...o jei jeee!!
Fale neke strofe, zaboravio sam.
I mislim da je to ujedno i bio kraj mog kontakta sa tim ljudima, tom kulturom...osim ovde već pomenutog zatrčavanja u mene u Knez Mihajlovoj i reči "Bato, bato, vidi kako si mi lep i šarmantan - daj neki dinar!!"
Jedna naša mlada rediteljka im uvek da, ali traži da je nauče novu reč na romskom. Tako oni ne prose. Održe joj čas, a ona njima plati. Zadovoljna ona, zadovoljni oni i svi zadrže svoje dostojanstvo.
Tako bih sada i ja, ali me nešto nema u Knezu ovih dana...
ot: nemam kontakt sa Romima. u osnovnoj je bio jedan decko godinu dana stariji od mene, i fino se uklapao sa ostatkom generacije. jedino sto se druzio sa grupom kretena. i, naravno, bilo ih je u specijalnom odeljenju
postoji neka razlika ipak izmedju onih ulicnih Roma i onih integrisanih u drustvo. prema Romima kao Romima nemam predrasuda, ali mi ne bi bilo svejedno da cesto provodim vreme sa nekim sa ulice.
ustvari, ne bi mi smetalo da radim na poboljsanju uslova u kojima zive.
Poslato: 08 Apr 2010, 23:29
od jukie
Originally posted by mitrandir
Družite li se sa Romima, imate li prijatelje Rome, koliko ste diskriminatorni prema njima..?
-kad sam bio mali, išli smo kod nekih daljih rođaka i ta njihova ćerka me je vodala tamo-amo po kraju i onda joj je palo na pamet da odemo i da "gledamo cigane" (mi smo stajali na brdu a ispod su bile te neke kuće), pa sam je ispitivao šta tu ima da se gleda??? gde naravno nije umela da mi objasni (isto kao i neki drugi rođak koji je vazdušnom puškom lovio ptice a nije znao da mi objasni zašto) pa sam otišao kod mame i tu se priča o gledanju cigana završila
-moja sestra je išla sa jednim Romom u osnovnu školu (iako mislim da je bio polu Rom jer je bio svetle kose i nije izgledao kao Indijac). Nije ništa naročito pričala o njemu
-na fakultetu je bio jedan Rom koji je često postavljao krajnje očigledna pitanja profesorima i onda su neki prevrtali očima (ali to je valjda bilo zato što su mislili da je takvo ponašanje glupo). Mislim da smo često bili u istoj grupi oko stola na vežbama (što nije uopšte teško izvesti ako se uzme u obzir da je bilo 5 odsto muških studenata). Posle ga više nikad nisam video.
-u jednoj školi gde sam radio bilo je mnogo romskih đaka jer je bila pored romske mahale. Svi su uglavnom imali jedinice a mislim da i nisu baš nešto znali srpski; jedan je imao sve dvojke i jako se ponosio što je najpametniji.
-u drugoj školi je u jednom odeljenju petog razreda bilo nekoliko romske dece (a u drugim odeljenjima niko). Jedna je bila odlična učenica i otišla u gimnaziju, drugi su bili srednje jaki đaci ali su nažalost slabo uradili prijemni pa su otišli u krojače i šustere.
-u tri škole gde sam bio kraće vreme je bio pokoji romski đak i uglavnom su bili između dvojke i trojke. U dve škole gde sam bio na zameni na početku i kraju godine romski đak je u međuvremenu ispisan
-jedna škola je bila gimnazija i imali su ukupno dve učenice Romkinje. Bile su među najboljima u odeljenju.
-u jednoj školi sam bio duže vreme i tamo su bili jedna romska devojčica iz emancipovane porodice koja je imala trojke iz biologije, i jedan dečko iz doma koji je imao čisto dva. Imali su dosta romske dece u mlađim razredima ali ne znam šta je dalje bilo.
-jednom sam radio ali ne u školi i čistačica je bila Romkinja. I u školama su čistačice često bile Romkinje. Komunikacija se uglavnom svodila na pitanje da li imaju (krpu, praznu saksiju, štap*, hranu za ribice) i da su deca nešto prosula po kabinetu za biologiju (kokakolu, zemlju iz saksije, mastilo iz nalivpera, algastičnu vodu iz akvarijuma) pa da treba brzo da se počisti dok se ne upije
*ne, ne, ne, štap nije bio vaspitna mera za đake, nego mi je trebao pokazivač za zidnu sliku
-na birou za nezaposlene bilo je mnogo Roma jer je naš odsek bio za ljude bez škole: one koji nisu završili osnovnu školu i nastavnike koji ne mogu da nađu školu da se zaposle. Gužva je često bila ogromna. Posle su nas prebacili u druge odseke po opštinama gde živimo, pa ovde i nema baš mnogo Roma (a ni gužve nisu velike)
-onoj ženi što ide po trolejbusu sa bebom i dečakom od deset godina nikad ne dam pare
Poslato: 08 Apr 2010, 23:41
od nsBeckie
slazem se - Mars, divna prica
ja nazalost trenutno nemam poznanike Rome, ali sam u mestu gde sam ranije zivela znala jednu stariju zenu koja je pomagala nasoj komsinici oko baste i kuce, posto nam je komsinica dosta stara i slabo se krece - ta je Romkinja bila tacna kao sat, uvek sve obaveze redovno i lepo obavljala, a nasa komsinica ju je, secam se, uvek nagovarala da prvo ruca kod nje, a da posle nosi i hranu svojim domacima, jer je bila zabrinuta za nju da svu hranu nosi njima a da sama nista ne jede (posto je zena stvarno bila jako mrsava). mi smo inace uvek davali odecu njenoj porodici, posto je imala i dosta dece i unucadi, a verujem da su joj i deca radila manje-vise slicne poslove (dakle, slabo-placene), no nisu bili prosjaci ili nesto slicno, prosto su se snalazili ... tesko je siromastvo za svakoga, ali mislim da je Romima ipak teze da se izvuku iz njega, sto zbog slabijih mogucnosti za obrazovanje, sto zbog diskriminacije pri zaposljavanju...
a sto se tice prosjaka po Novom Sadu, vidjam ja i ne-Rome i Rome... dam kad imam nesto, ali jednom sam bas zurila, pa iako me je jedan mali Rom saleteo sa recenicom 'daj nesto' htela sam da kazem nemam nista i da prodjem, kad on iskoci pred mene (a nije mogao imati vise od 5 godina, mali, presladak), rasiri ruke i povice 'stoj, ne pustam te'. ja sam pocela da se smejem, i otvaram tasnu, i onda vidim da mi ostao unutra jedan privezak za kljuceve koji nisam ni koristila nego sam ga samo nosala tako sa sobom, jer mi se svidjala igrackica koja je bila zakacena za njega, i izvadim ja to i kazem 'evo dacu ti ovo', a njemu oci sinule kao da sam mu dala ne znam sta. pa me pita 'a sta je to?' i ja mu kazem 'to je kornjacica' (a stvarno je bila neka smesna slatka kornjaca) i kazem mu 'dajem ti to, uzmi', a on par sekundi nista, samo prevrce to u rukama i onda odjednom jurne i vice 'mama, mama, vidi sta sam dobio' ... e, on mi je nekako ostao u secanju, valjda zbog te ciste detinje radosti koju svako dete na isti nacin oseca kad dobije nesto lepo, neku igrackicu i slicno...
Svim korisnicima i posetiocima foruma romske nacionalnosti čestitam praznik.
i ja
rece neko da voli cigane...ja volim njihovu mjuzu...
srecan praznik, uz vas sam
Poslato: 08 Apr 2010, 23:48
od walt333
Nikada nisam imao problem sa predrasudama u vezi Roma znam ih dosta, mada sam pre imao mnogo vise kontakata sa njima(sva ta drugarstva su se svela na 2 roma sa kojima se druzim). Jedno vreme imao sam Romkinju za najbolju drugaricu, bili smo nerazdvojni i imali smo nase mesto gde smo stalno kao bezali sa casova, palili prve cigare i razgovarali. napustila je skolu kada smo bili 7 razred, a ubrzo se udala, rodila decu, a ja vise nisam imao sta da radim sa njom vise. Mada mi uvek bude neopisivo drago kada je vidim.
Poslato: 08 Apr 2010, 23:51
od 2kune
bojim se da će kinezi istisnuti rome...
Poslato: 08 Apr 2010, 23:57
od deran
ovo je svojevremeno bio proglašen najboljim srpskim filmom-i ja se od srca slažem sa tim...
''
"sretao sam čak i srećne cigane..."
dok oni imaju svoj dan,znaš koliko je sati-tako da nema tu šta da se čestita...
@deran - pa, ne zapravo, samo duhom - ali to je ono sto zapravo cini coveka, a ne koje mu je etnicko poreklo, sto niko od nas ne bira, kao sto ne moze da bira roditelje ili u kojoj ce se drzavi roditi...
Poslato: 09 Apr 2010, 00:59
od Sunce
Volim Rome. Najlepse sam se igrao, kao dete, sa Romima. Ziveli su pored groblja i redovno smo se tamo i igrali.
Moja mama je zaposlila Romkinju itd.
Ono sto su uradili sa romskim naseljem u Beogradu je porazavajuce. I crkva i drzava moze mnogo toga da uradi za Rome.
- ali to je ono sto zapravo cini coveka, a ne koje mu je etnicko poreklo, sto niko od nas ne bira, kao sto ne moze da bira roditelje ili u kojoj ce se drzavi roditi...
