Marksizam i njegovi neprijatelji
Poslato: 08 Feb 2010, 00:52
Da ne off-ujem na NATO temi.
Regan je govorio “Marksisti su oni koji citaju Marksa, Anti-Marksisti su oni koji razumeju Marska”.
Na nove optuzbe na moj licni racun, ne odgovaram. Dosadno je, odmah cu na Marksa.
Marksova drustveno-ekonomska teorija relevantna je kao opasan etatisticki civilizacijski corsokak koji unistava pojedinca, koji je jednom ispitan, i u koji nijedno drustvo nikada ne treba ponovo da zadje.
Diznilend jednakosti, tj. njegova vizija drustva, bitan stub koji treba da nosi ekonomski sistem je dokazano neupotrebljiv zbog pohlepne prirode coveka (Marks valjda tvrdi da kapitalizam kvari coveka, da njegova priroda nije takva, ali to je glupost, dokazano.) - nista vise od plodnog tla za razna devijantna ekonomska ponasanja, na tome se necu zadrzavati.
Kada se shvati kako trziste funkcionise, tesko da ce ista ostati od Marksovog iracionalnog ekonomskog sistema. Ovo ce da bude pobijanje osnovnih Marksovih ekonomskih ideja, koje se kose sa svim ekonomskim zakonitostima, uz pokoju finesu, radi zabave.
Ovo su velike teme i generalizacija je neophodna, i to ce znaciti u izvesnoj meri veliku nepreciznost, ali osnovna ideja ostace neostecena.
S obzirom da nemam Kapital u kuci, oslanjao sam se na Wikipediju i svoje udzbenike
VREDNOST
Marks je izvrsio podelu na delatnosti koji stvaraju vrednosti i one koje ne stvaraju. Prozvodnja stvara vrednost, a usluge se dele na proizvodne koje stvaraju, i neproizvodne koje ne stvaraju. To nije tacno. I skupljanje djubreta na ulici, odlazak kod manikira, kuvanje rucka kod kuce, ili odlazak u skolu stvara vrednost. Mozda vazi jos u Severnoj Koreji, ali ovaj princip i u nacionalnom obracunu ne koristi nijedna drzava.
TEORIJA RADNE VREDNOSTI I TRZISTE
Marks od klasicara preuzima teoriju radne vrednosti, ali sa nesto drugacijim ciljem. Dok oni TRV koriste da objasnili poreklo vrednosti roba, Marks je koristi da bi opravdao svoju zamisao trzista.
TRV kaze da roba vredi onoliko koliko je rada ulozeno u nju, i to se zove vrednost. Na trzistu se roba razmenjuje, kao sto drug Maljkovic kaze, za jednaku vrednost, koja je visa od radne vrednosti, a razlika je visak vrednosti koji prisvajaju vlasnici kapitala, nakon sto radnicima isplate nadnice koje ce biti dovoljne tek da prezive. Odatle ce finansirati prosirenu reprodukciju.
U sistemu “laissez-faire”-a (kako ga on vidi, naravno, to nikakve veze sa leseferom nema), Marks predlaze da se cena (vrednost) odredjuje u skladu sa drustveno potrebnim radom ulozenim u proizvodnju, i da se potom vrsi razmena.
E, drugovi i drugarice, sve da vas razocaram, vrednost ne postoji, postoje samo cene, a TRV je neupotrebljiva prilikom objasnjavanja funkcionisanja trzista. TRV je marginalistickom revolucijom osporena, izbacena iz ekonomije (vratice se kasnije opet, ali ce joj brzo nova klasika zakucati ekser u kovceg).
Prvo, brojni paradoksi osporavaju TRV. Postoje dobra poput dijamanata i zlata koja ne zahtevaju nikakav rad, a imaju visoku razmensku vrednost. Ovde izgleda ne funkcionise.
Drugo, Marksov zamisljeni centralni regulator treba da na osnovu ulozenog rada odredjuje trzisne cene. Bar tri zapazanja potpuno demontiraju Marskovo razroko vidjenje ekonomije.
a) Ko je centralni regulator koji treba da odredi cene roba, i zbog cega bas on, s obzirom da drustvenim konsenzusom to nije moguce (Erouova teorema nemogucnosti drustvenog izbora), i kojim metodom ce se odredjivati drustveno potreban rad, osim toga, postoje i drugi faktori proizvodnje, inputi, koje se ne mogu svesti na rad kao njihov zajednicki imenitelj, poput neizvesnosti, kako ce se oni uracunavati? Magla i apstrakcija druga Marksa umesto resenja (da ne bude zabune, resenja za takvo cudoviste i nema):
“the labour time required to produce any use-value under the conditions of production, normal for a given society and with the average degree of skill and intensity of labor prevalent in that society.”
b) TRV ne nudi objasnjenja marginalnih vrednosti, pod sledecom zamerkom je objasnjenje.
c) Mnogo znacajnije, takav Marksov sterilni sistem razbili bi ekonomski zakoni. Marks u duhu TRV tvrdi da se razmenjuju robe jednake vrednosti, sto nije tacno. Pojedinci na trzistu slede svoje sopstvene interese, maksimizirajuci korisnost za date cene i ostale uslove. Maksimimalna korist je ostvarena u tacki gde je granicni trosak izjednacen sa granicnom koriscnoscu (TRV ove pojmove ne poznaje), granicni trosak je dakle maksimalna cena koju su potrosaci spremni da plate za odredjeno dobro, i to nikakve veze sa ulozenim radom nema. Pojedinci u razmeni razmenjuju dobra koja su za njih subjektivno manje vrednosti za dobra subjektivno vise vrednosti. Na taj nacin poboljsavaju svoje blagostanje.
Na trzistu se u tom procesu autonomnog odlucivanja stvara traznja, i suocena sa ponudom, koju kreiraju proizvodjaci, formira se trzisna cena. Ovaj momenat marksisti koriste da opravdaju svoju teoriju s obzirom da je data cena data, kako tvrde, na osnovu ulozenog rada. Kratkovidosti TRV. Data cena nije data na osnovu ulozenog rada, nego maksimizirajuce funkcije proizvodjaca, gde je rad samo jedan od faktora; i kada se trzisni mehanizam pokrene i unese dinamika, cene se krecu nezavisno od ulozenog rada. Mala traznja za nekim dobrima u koje je ulozeno mnogo rada oborice njihovu cenu, i suprotno, velika traznja za dobrima u koje je ulozeno malo rada povecace cenu. Preferencije pojedinaca, koje su jedinstvena informacija dobijena na osnovu jedinstvene funkcije korisnosti sracunate na jedinstvenoj privatnoj svojini su te koje su odlucujuce za cene na trzistu, i to ne moze zameniti nikakav centralni regulator na osnovu apstraktnog drustveno potrebnog rada.
Cene onda postaju sinteticki nosioc informacija kroz trzisni sistem, od potrosaca ka proizvodjacima, i obrnuto, koordiniraju aktivnosti na trzistu. Tako sistem funkcionise.
Marks priznaje da se upotrebne vrednosti mogu razlikovati medju pojedincia, ali osim konstatacije da je to kontradiktorno u odnosu na njegovu teoriju, on ne nudi nista drugo, nikakvo resenje osim sto kaze da upotrebna vrednost ne utice na vrednost. Smejurija.
Drustva sa snaznim uticajem Marksovog sistemam poput danasnje Severne Koreje, ili nekadasnjeg Sovjetskog Saveza, pate od hronicnih viskova i manjkova robe, sa snaznim crnim trzistem.
Dakle, nista od Marksa. Ako drug Maljkovic nije zadovoljan, molim da iznese zamerke i jos neke teorije za pobijanje. I ja cu izneti par.
PROIZVODNJA
Marks proizvodnji, pored one egzoticne pretpostavke o vlasnistvu nad sredstvima za rad, pripisuje kljucnu ulogu u ekonomskom napretku. To je pogresno, napredak pre svega zavisi od ekonomske slobode trzisnih aktera, i njihove potrosnje. Irelevantna je proizvodnja ako za njom ne postoji traznja (Marks kaze da ako traznja za dobrom ne postoji, ulozeni rad se ne racuna. To nema nikakvog sustinskog znacaja, jer su troskovi vec nastali i ulaze u ekonomsku kalkulaciju). Medjutim, ukoliko postoji traznja, proizvodjaci ce prepoznati svoju profitnu sansu, i odgovoriti ponudom dobara. I onda se pokrece prethodno opisani mehanizam maksimizacije interesa na dobrobit svih.
EKSPLOATACIJA
Drug Marks tvrdi da postoji, tj. bar da je u njegovo vreme i pre njega postojala, eksploatacija radnika od strane vlasnika kapitala. To prosto nije tacno.
Prvo, radnici voljno pristaju da stupe u radni odnos. Ako to nije tacno, ja ne znam sta je onda milione radnike odvodilo iz ruralnih gde su se bavili poljoprivrednom, u urbana naselja tokom industrijske revolucije. Koliko znam, nista nije bilo prinudno.
Drugo, ako vlasnici kapitala radnicima daju novca dovoljno taman samo za prezivljavanje, potrosnja ce biti paralisana, pasce prihod i profit vlasnika kapitala, bice sve manja priozvodnja, i drzave se stalno biti u recesiji. Ekonomska istorija to ne pamti.
Ono sto je bitno, a Marks ne zna, je da se nadnica formira na trzistu rada – iz ponude i traznje za radom, jer se rad kao i drugi faktor proizvodnje razmenjuje, i u zavisnosti od visine nadnice postoji trade-off izmedju dokolice i rada. A ne zna ni da profit svih proizvodjaca na trzistu, zbog oportunitetnog troska, tezi nuli, pa ne prisvajaju nikakvu ekstra vrednost koju im Marks pripisuje.
NOMINALNA INFLACIJA NE UTICE NA REALNE VREDNOSTI
Tvrdi drug Marks. I opet gresi. Nominalni rast cena ima realne efekte na proizvodnju, osim nominalnih, menjaju se i relativne cene proizvoda, sto dovodi do promene proizvodne strukture.
RECESIJE I PROPAST KAPITALIZMA
Marks nudi dva objasnjenja. Prvi je potpuno nezanimljiv, raste proizvodnja, pada profit, prelazi se u negativnu fazu poslovanja, pada zaposlenost, pa to valjda treba da padne ispod nekog optimalnog nivoa i onda opet sledi rast. To i moja baba moze da opovrgne. Medjutim, drugi je zanimljiv jer marksisti protekle dve godine urlaju kako je njihova teorija u pravu kada je ova kriza u pitanju.
Marks tvrdi da sa ekonomskim napretkom kamatna stopa pada, i kada padne ispod odredjene tacke privreda tako sama od sebe zapada u recesiju. Recesije vremenom postaju jace i jace, i na kraju kapitalizam propada. Samo sto stvari ne stoje tako. Mizes i Hajek su to dokazali u Teoriji poslovnih ciklusa kako se to oko kamate zbiva. Pre svega, Marks ne kaze koji je to nivo kamatne stope. Drugo, kamatna stopa ne pada sa ekonomskim napretkom, vec se ona uspostavlja kao uravnotezujuca izmedju ponude i traznje za kapitalom (investicija i stednje), nezavisno od ekonomskog napretka. Recesija, prema austrijancima, nastaje kada centralna banka obori kamatnu stopu ispod ravnoteznog prirodnog nivoa (pad je vestacki, ne prirodni kako Marks tvrdi). Kapital postaje jeftiniji, pojedincima se salje pogresan signal da su ranije neisplativi poslovi sada isplativi, pogresno se investira, zaduzuje se vise, vestacki se dinamizira privreda, stvara se neodrzivi privredni bum. To tako funkcionise dok u jednom trenutku pregrejani sistem ne pukne, i onda nastupa recesija. Neisplativi projekti propadaju, pada proizvodnja, pada potrosnja, ali to predstavlja ozdravljenje ekonomije.
Prirodni pad kamatne stope ne bi izazvao nikakvu recesiju, jer je to prirodni poredak stvari, odraz zbivanja na trzistu. Ali Marks prirodni poredak u ekonomiji nikako ne razume.
Propast kaptalizma zbog njegovih navodnih slabosti jos nismo docekali. A ka’ cemo, ne zna se.
MARKSISTI NE RAZUMEJU MARKSA
Ogranicavam se na ekonomiju. Regan je mislio sire.
Falsifikovani citat Marksa:
Vlasnici kapitala i biznisa će kod radnika podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće i tehnologiju, obavezujući ih pri tom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrživosti. I na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka koje će morati da budu nacionalizovane, pa će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam.
Citat je zgodan za danasnje prilike, je l’ da.
Medjutim, ovo se ne slaze sa onim sto drug Marks tvrdi – da postoji eksploatacija. Ako su nadnice na nivou prezivljavanja, odakle novac za skupa dobra? Nema ga. Ako Marksa razumete, kako se mozete pozivati na citat koji je u suprotnosti sa fundamentalnom karakteristikom ucenja? Hipotekarni krediti u tekstovima iz sezdesetih XIX veka? Neozbiljno. Dakle, ni drugovi Marksisti, koji se pozivaju na citat, ne razumeju ni Marksa, ni ekonomiju.
Zabolela me glava
edit: Promenio naslov teme.
Originally posted by Dušan Maljković
Sada mi je tek jasno -- Leon Warlas je, u stvari, veliki metafizičar-prorok, on ekomonomske (i ostale) istine saopštava putem neposrednog otkrovenja, nema tu šta da se raspravlja.
Na primer, tvrdi da je Marx irelevantan za društvenu nauku. I samo to, tako, niotkuda. Bez ikakvog pokrića. Zašto? Zato što dotični zna da je upravo suprotno i da je svaki pokušaj daljeg razvijanja tog argumenta, naravno, apsurdanm jer zanemaruje ne samo činjenicu da je Marx (bili kritički, bilo afirmativno) prisutan na skoro svim značajnim univerzitetima kao deo obavezne kurikule društvenih nauka, Marxov enorman indeks citiranosti, nejgov uticaj na savremenu misao -- i to ne samo filozofiju, nego društvene nauke, psihologiju i ekonomiju, sa sledbenicima kao što su Sartre, Althusser, Adorno, Benjamin, Fromm itd. Uostalom, uticaj MArxa ovde je lepo predstavljen: http://en.wikipedia.org/wiki/Marxism, tako da samo kompletna budala može tvrditi njegovu neuticajnost. I sve navedeno LW (ne Ludwig Wittgenstein, nikako!) manje-više zna, ali, kao IDEOLOG konzervativnog liberalizma, on mora da obavi svoju IRACIONALNU, kontrafaktičku ideološku ulogu -- obezvrediti kritiku one pozicije koja suštinski napada klasni interes samog LW-a: on je naprosto branilac klasne razlike jer mu je to u interesu, koji stalno navodi kao vrhovni arbitar svega.
Čak i kada pokušava da bude egzaktniji u svojoj analizi, on je nepopravljivo apstraktna. Tako, izvesni austrijski ekonomista je do u sitna crevca pobio Marxa,a od svog tog pobijanja, mi znamo da je -- Marx pobijen!? Divota od argumentacije, čist petitio principii, školski primer. Zašto ovde ne nastavlja tj. zašto ne ponudi stvarnu analizu nedostatka Marxove teorije (ja ne tvrdim da ona nije bez nedostataka, da se razumemo)? E pa zato što, kao IDEOLOG, on ne zna te detalje, nego je prihvatio gotov rezultat koji podupire njegovu ideološku poziciju, bez ikakvog udubljivanja. Kada sam ga svojevremeno izazvao da sam pokaže šta ne valja kod Marxa, pokazao je da zapravo pojma nema o Kapitalu, ali se usuđuje i dalje da tvrdi da to sve "ne drži vodu". Čist diletantizam.
Ponavljam izazov: neka Leon Warlas ospori bar neke Marxove teze iz "Kapitala", pa neka ide dalje. Ako može.
Regan je govorio “Marksisti su oni koji citaju Marksa, Anti-Marksisti su oni koji razumeju Marska”.
Na nove optuzbe na moj licni racun, ne odgovaram. Dosadno je, odmah cu na Marksa.
Marksova drustveno-ekonomska teorija relevantna je kao opasan etatisticki civilizacijski corsokak koji unistava pojedinca, koji je jednom ispitan, i u koji nijedno drustvo nikada ne treba ponovo da zadje.
Diznilend jednakosti, tj. njegova vizija drustva, bitan stub koji treba da nosi ekonomski sistem je dokazano neupotrebljiv zbog pohlepne prirode coveka (Marks valjda tvrdi da kapitalizam kvari coveka, da njegova priroda nije takva, ali to je glupost, dokazano.) - nista vise od plodnog tla za razna devijantna ekonomska ponasanja, na tome se necu zadrzavati.
Kada se shvati kako trziste funkcionise, tesko da ce ista ostati od Marksovog iracionalnog ekonomskog sistema. Ovo ce da bude pobijanje osnovnih Marksovih ekonomskih ideja, koje se kose sa svim ekonomskim zakonitostima, uz pokoju finesu, radi zabave.
Ovo su velike teme i generalizacija je neophodna, i to ce znaciti u izvesnoj meri veliku nepreciznost, ali osnovna ideja ostace neostecena.
S obzirom da nemam Kapital u kuci, oslanjao sam se na Wikipediju i svoje udzbenike
VREDNOST
Marks je izvrsio podelu na delatnosti koji stvaraju vrednosti i one koje ne stvaraju. Prozvodnja stvara vrednost, a usluge se dele na proizvodne koje stvaraju, i neproizvodne koje ne stvaraju. To nije tacno. I skupljanje djubreta na ulici, odlazak kod manikira, kuvanje rucka kod kuce, ili odlazak u skolu stvara vrednost. Mozda vazi jos u Severnoj Koreji, ali ovaj princip i u nacionalnom obracunu ne koristi nijedna drzava.
TEORIJA RADNE VREDNOSTI I TRZISTE
Marks od klasicara preuzima teoriju radne vrednosti, ali sa nesto drugacijim ciljem. Dok oni TRV koriste da objasnili poreklo vrednosti roba, Marks je koristi da bi opravdao svoju zamisao trzista.
TRV kaze da roba vredi onoliko koliko je rada ulozeno u nju, i to se zove vrednost. Na trzistu se roba razmenjuje, kao sto drug Maljkovic kaze, za jednaku vrednost, koja je visa od radne vrednosti, a razlika je visak vrednosti koji prisvajaju vlasnici kapitala, nakon sto radnicima isplate nadnice koje ce biti dovoljne tek da prezive. Odatle ce finansirati prosirenu reprodukciju.
U sistemu “laissez-faire”-a (kako ga on vidi, naravno, to nikakve veze sa leseferom nema), Marks predlaze da se cena (vrednost) odredjuje u skladu sa drustveno potrebnim radom ulozenim u proizvodnju, i da se potom vrsi razmena.
E, drugovi i drugarice, sve da vas razocaram, vrednost ne postoji, postoje samo cene, a TRV je neupotrebljiva prilikom objasnjavanja funkcionisanja trzista. TRV je marginalistickom revolucijom osporena, izbacena iz ekonomije (vratice se kasnije opet, ali ce joj brzo nova klasika zakucati ekser u kovceg).
Prvo, brojni paradoksi osporavaju TRV. Postoje dobra poput dijamanata i zlata koja ne zahtevaju nikakav rad, a imaju visoku razmensku vrednost. Ovde izgleda ne funkcionise.
Drugo, Marksov zamisljeni centralni regulator treba da na osnovu ulozenog rada odredjuje trzisne cene. Bar tri zapazanja potpuno demontiraju Marskovo razroko vidjenje ekonomije.
a) Ko je centralni regulator koji treba da odredi cene roba, i zbog cega bas on, s obzirom da drustvenim konsenzusom to nije moguce (Erouova teorema nemogucnosti drustvenog izbora), i kojim metodom ce se odredjivati drustveno potreban rad, osim toga, postoje i drugi faktori proizvodnje, inputi, koje se ne mogu svesti na rad kao njihov zajednicki imenitelj, poput neizvesnosti, kako ce se oni uracunavati? Magla i apstrakcija druga Marksa umesto resenja (da ne bude zabune, resenja za takvo cudoviste i nema):
“the labour time required to produce any use-value under the conditions of production, normal for a given society and with the average degree of skill and intensity of labor prevalent in that society.”
b) TRV ne nudi objasnjenja marginalnih vrednosti, pod sledecom zamerkom je objasnjenje.
c) Mnogo znacajnije, takav Marksov sterilni sistem razbili bi ekonomski zakoni. Marks u duhu TRV tvrdi da se razmenjuju robe jednake vrednosti, sto nije tacno. Pojedinci na trzistu slede svoje sopstvene interese, maksimizirajuci korisnost za date cene i ostale uslove. Maksimimalna korist je ostvarena u tacki gde je granicni trosak izjednacen sa granicnom koriscnoscu (TRV ove pojmove ne poznaje), granicni trosak je dakle maksimalna cena koju su potrosaci spremni da plate za odredjeno dobro, i to nikakve veze sa ulozenim radom nema. Pojedinci u razmeni razmenjuju dobra koja su za njih subjektivno manje vrednosti za dobra subjektivno vise vrednosti. Na taj nacin poboljsavaju svoje blagostanje.
Na trzistu se u tom procesu autonomnog odlucivanja stvara traznja, i suocena sa ponudom, koju kreiraju proizvodjaci, formira se trzisna cena. Ovaj momenat marksisti koriste da opravdaju svoju teoriju s obzirom da je data cena data, kako tvrde, na osnovu ulozenog rada. Kratkovidosti TRV. Data cena nije data na osnovu ulozenog rada, nego maksimizirajuce funkcije proizvodjaca, gde je rad samo jedan od faktora; i kada se trzisni mehanizam pokrene i unese dinamika, cene se krecu nezavisno od ulozenog rada. Mala traznja za nekim dobrima u koje je ulozeno mnogo rada oborice njihovu cenu, i suprotno, velika traznja za dobrima u koje je ulozeno malo rada povecace cenu. Preferencije pojedinaca, koje su jedinstvena informacija dobijena na osnovu jedinstvene funkcije korisnosti sracunate na jedinstvenoj privatnoj svojini su te koje su odlucujuce za cene na trzistu, i to ne moze zameniti nikakav centralni regulator na osnovu apstraktnog drustveno potrebnog rada.
Cene onda postaju sinteticki nosioc informacija kroz trzisni sistem, od potrosaca ka proizvodjacima, i obrnuto, koordiniraju aktivnosti na trzistu. Tako sistem funkcionise.
Marks priznaje da se upotrebne vrednosti mogu razlikovati medju pojedincia, ali osim konstatacije da je to kontradiktorno u odnosu na njegovu teoriju, on ne nudi nista drugo, nikakvo resenje osim sto kaze da upotrebna vrednost ne utice na vrednost. Smejurija.
Drustva sa snaznim uticajem Marksovog sistemam poput danasnje Severne Koreje, ili nekadasnjeg Sovjetskog Saveza, pate od hronicnih viskova i manjkova robe, sa snaznim crnim trzistem.
Dakle, nista od Marksa. Ako drug Maljkovic nije zadovoljan, molim da iznese zamerke i jos neke teorije za pobijanje. I ja cu izneti par.
PROIZVODNJA
Marks proizvodnji, pored one egzoticne pretpostavke o vlasnistvu nad sredstvima za rad, pripisuje kljucnu ulogu u ekonomskom napretku. To je pogresno, napredak pre svega zavisi od ekonomske slobode trzisnih aktera, i njihove potrosnje. Irelevantna je proizvodnja ako za njom ne postoji traznja (Marks kaze da ako traznja za dobrom ne postoji, ulozeni rad se ne racuna. To nema nikakvog sustinskog znacaja, jer su troskovi vec nastali i ulaze u ekonomsku kalkulaciju). Medjutim, ukoliko postoji traznja, proizvodjaci ce prepoznati svoju profitnu sansu, i odgovoriti ponudom dobara. I onda se pokrece prethodno opisani mehanizam maksimizacije interesa na dobrobit svih.
EKSPLOATACIJA
Drug Marks tvrdi da postoji, tj. bar da je u njegovo vreme i pre njega postojala, eksploatacija radnika od strane vlasnika kapitala. To prosto nije tacno.
Prvo, radnici voljno pristaju da stupe u radni odnos. Ako to nije tacno, ja ne znam sta je onda milione radnike odvodilo iz ruralnih gde su se bavili poljoprivrednom, u urbana naselja tokom industrijske revolucije. Koliko znam, nista nije bilo prinudno.
Drugo, ako vlasnici kapitala radnicima daju novca dovoljno taman samo za prezivljavanje, potrosnja ce biti paralisana, pasce prihod i profit vlasnika kapitala, bice sve manja priozvodnja, i drzave se stalno biti u recesiji. Ekonomska istorija to ne pamti.
Ono sto je bitno, a Marks ne zna, je da se nadnica formira na trzistu rada – iz ponude i traznje za radom, jer se rad kao i drugi faktor proizvodnje razmenjuje, i u zavisnosti od visine nadnice postoji trade-off izmedju dokolice i rada. A ne zna ni da profit svih proizvodjaca na trzistu, zbog oportunitetnog troska, tezi nuli, pa ne prisvajaju nikakvu ekstra vrednost koju im Marks pripisuje.
NOMINALNA INFLACIJA NE UTICE NA REALNE VREDNOSTI
Tvrdi drug Marks. I opet gresi. Nominalni rast cena ima realne efekte na proizvodnju, osim nominalnih, menjaju se i relativne cene proizvoda, sto dovodi do promene proizvodne strukture.
RECESIJE I PROPAST KAPITALIZMA
Marks nudi dva objasnjenja. Prvi je potpuno nezanimljiv, raste proizvodnja, pada profit, prelazi se u negativnu fazu poslovanja, pada zaposlenost, pa to valjda treba da padne ispod nekog optimalnog nivoa i onda opet sledi rast. To i moja baba moze da opovrgne. Medjutim, drugi je zanimljiv jer marksisti protekle dve godine urlaju kako je njihova teorija u pravu kada je ova kriza u pitanju.
Marks tvrdi da sa ekonomskim napretkom kamatna stopa pada, i kada padne ispod odredjene tacke privreda tako sama od sebe zapada u recesiju. Recesije vremenom postaju jace i jace, i na kraju kapitalizam propada. Samo sto stvari ne stoje tako. Mizes i Hajek su to dokazali u Teoriji poslovnih ciklusa kako se to oko kamate zbiva. Pre svega, Marks ne kaze koji je to nivo kamatne stope. Drugo, kamatna stopa ne pada sa ekonomskim napretkom, vec se ona uspostavlja kao uravnotezujuca izmedju ponude i traznje za kapitalom (investicija i stednje), nezavisno od ekonomskog napretka. Recesija, prema austrijancima, nastaje kada centralna banka obori kamatnu stopu ispod ravnoteznog prirodnog nivoa (pad je vestacki, ne prirodni kako Marks tvrdi). Kapital postaje jeftiniji, pojedincima se salje pogresan signal da su ranije neisplativi poslovi sada isplativi, pogresno se investira, zaduzuje se vise, vestacki se dinamizira privreda, stvara se neodrzivi privredni bum. To tako funkcionise dok u jednom trenutku pregrejani sistem ne pukne, i onda nastupa recesija. Neisplativi projekti propadaju, pada proizvodnja, pada potrosnja, ali to predstavlja ozdravljenje ekonomije.
Prirodni pad kamatne stope ne bi izazvao nikakvu recesiju, jer je to prirodni poredak stvari, odraz zbivanja na trzistu. Ali Marks prirodni poredak u ekonomiji nikako ne razume.
Propast kaptalizma zbog njegovih navodnih slabosti jos nismo docekali. A ka’ cemo, ne zna se.
MARKSISTI NE RAZUMEJU MARKSA
Ogranicavam se na ekonomiju. Regan je mislio sire.
Falsifikovani citat Marksa:
Vlasnici kapitala i biznisa će kod radnika podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće i tehnologiju, obavezujući ih pri tom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrživosti. I na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka koje će morati da budu nacionalizovane, pa će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam.
Citat je zgodan za danasnje prilike, je l’ da.
Medjutim, ovo se ne slaze sa onim sto drug Marks tvrdi – da postoji eksploatacija. Ako su nadnice na nivou prezivljavanja, odakle novac za skupa dobra? Nema ga. Ako Marksa razumete, kako se mozete pozivati na citat koji je u suprotnosti sa fundamentalnom karakteristikom ucenja? Hipotekarni krediti u tekstovima iz sezdesetih XIX veka? Neozbiljno. Dakle, ni drugovi Marksisti, koji se pozivaju na citat, ne razumeju ni Marksa, ni ekonomiju.
Zabolela me glava
edit: Promenio naslov teme.
