Gay-Serbia.com | Diskusije

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... Pavle.html

Poglavar Srpske pravoslavne crkve preminuo u 95. godini, potvrdio je mitropolit Amfilohije.

avaj rasplakacu se...mogao je i gore pomenuti s njim u grob

Pa dobro, malo li je 95 godina?! Meni će on ostati u sećanju po rečenici: "Budimo ljudi iako smo Srbi"

Što bi se reklo u mom kraju....stra' me 'vata od toga ko će da dođe posle njega i koju će štetu da napravi.

Majka će ceo dan da mi bude sjebana i preplače i njega i sve mrtve do sada, i naše i ne-naše, dokle joj sećanje dopire....bzv.

Pamtiću ga po probijanju kordona januara 1997. Mislim da ničem potresnijem nisam prisustvovao u životu.

neka mu je laka crna zemlja...mnogo mi je zao...

Originally posted by Mars
Pamtiću ga po probijanju kordona januara 1997. Mislim da ničem potresnijem nisam prisustvovao u životu.

Da i meni je to bilo potresno. Naime, pitao sam se kakva je to sila Srpska pravoslavna crkva, kada njen šef može da probije policijski kordon, isti onaj kordon koji je pre toga mlatio građane i građanke i koji ne da nije mogao da bude probijen nego je fizički ugrožavao ljude. Da, jeste potresno da u jednoj sekularnoj državi patrijarh može da probije kordon, a desetine hiljada građana ne mogu.

Inače, žao mi je patrijarha Pavla; ja još uvek u svojoj glavi nisam izašao na kraj sa fenomenom smrti, i onda me ovakvi događaji ostave pomalo nemim, uplašenim, tužnim. Pretpostavljam da je vernicima teško, ali sa druge strane pretpostavljam da oni lakše izlaze na kraj sa ovakvim stvarima zbog prirode svoje vere.

Ne plašim se novog patrijarha, jer će on svakako biti konzervativan -- to je preovlađujući trend u crkvi, u crkvi koja odbija da napravi bilo kakav pomak, bilo kakvo saobražavanje duhu vremena, koja tvrdoglavo ostaje ukamenjena, praveći time štetu i sebi i društvu koje ju je postavilo za nezvaničnog moralnog i političkog autoriteta. Jedan čovek, ma kakav jastreb bio, ne može da poremeti stvar ukoliko nema podršku čitave jedne hijerarhije.

rip

Originally posted by Simor

Da i meni je to bilo potresno. Naime, pitao sam se kakva je to sila Srpska pravoslavna crkva, kada njen šef može da probije policijski kordon

Šta tu ima da se čovek pita, oko čega tu može da bude dileme...

Probila ga je sila čistoće, naspram sile zla koja ga je postavila tamo.

Mada sigurno bolji odgovor od ovog mogu da ti daju panduri koji su se tog trenutka pred našim očima pretvorili u masu slinave sluzi, a pet minuta pre toga nam lomili kičmu i bubrege.

A sinoc sam pricala o tome kako ko zna kako opstaje...
Slava mu.

slava mu.

Orlando, plaši me to što viče tvoj potpis.

Ne misliš na mene, jel da?

Originally posted by Azdaja


neka mu je laka crna zemlja...mnogo mi je zao...

Bio je mnogo bolji covek od ovih preostalih grabljivaca koji su ostali u vrhu crkve,sto ce se verujem i dokazati prilikom izbora novog patrijarha...Bice tu zestokog sukoba,kopanja i rukama i nogama ne bi li se doslo na njegovo mesto.

U ime samilosti, želim mu da pakao nije toliko strašan kao što njegova religija tvrdi.

Amfilohije Radović je danas najsrećniji čovek u Srbiji.

Hajde da otvorimo kladionicu, ko ce biti sledeci patrijarh?

Originally posted by Mars


Orlando, plaši me to što viče tvoj potpis.

Ne misliš na mene, jel da?

Osim ako nisi Amfilohijeva majka...

Homer: Mr. Burns has a mother? She must be a hundred million years old!!

Elem, nisam Amfilohijeva majka...dobro je.

nije baš trenutak za smejanje ... ali, na sajtu koji je postavio autor ima komentar "saučešće pavle" ... i komentar druga mog "Kad ne znaš kome, a ti izjavi saučešće umrlome..."

Za zivota vise je bio na nebu nego na hlebu!
velicina,bar za mene.Pokoj mu dusi napacenoj!

Originally posted by AbortiraniTerorista


Amfilohije Radović je danas najsrećniji čovek u Srbiji.

Originally posted by AbortiraniTerorista


Amfilohije Radović je danas najsrećniji čovek u Srbiji.

Hoćeš da kažeš da su ono što smo videli na nacionalnoj televiziji bile suze radosnice?

Ja mislim da je on sa visina VMA ceko Medvedeva, da mu prodje i dodje. I da je od pregoleme tuge umro.

Originally posted by Phoenix


U ime samilosti, želim mu da pakao nije toliko strašan kao što njegova religija tvrdi.

bezboznici!

Bio je simpatična osoba koja je predstavljala nešto vrlo nesimpatično.

Neka počiva u miru.

Well, prijaće tri dana slušanja klasične muzike.

Ozbiljne, ozbiljne.

Kad kod nas neko umre, sluša se ozbiljna muzika.

ŽNJ, bacio sam ti dve sličice na temu "Kako se osećam".

da samo sto pojedine televizijske stanice za dane zalosti pustaju becke valcere

Gojko Stojčević bio je dobar čovek.

Slava mu.

Neka počiva u miru.

Ali me interesuje ko će biti njegov naslednik na "tronu Svetog Save"...

Originally posted by Mars
Pamtiću ga po probijanju kordona januara 1997. Mislim da ničem potresnijem nisam prisustvovao u životu.

- Ja to ništa ne razumem - rekla bi tužno - ja vas Srbe ništa ne razumem.
- Šta ne razumeš, Elizabeta? Reci, možda ćemo zajedno objasniti.

Ne bi mi odgovarala. Zaćutala bi. Samo jednom je pokušala da objasni. Ona ne misli da se u političkim navikama nas Srba nešto bitno izmenilo od 1925. godine, kada je amo prispela, do ove partizanske vlade. Na moju primedbu da nije baš tako, da su pre rata ipak postojala neka pravila preko kojih se nije moglo, ona je vrtela glavom i bez naročite želje da me uveri u ono što govori, nekako bezvoljno mi iznosila primere srpske političke nesolidnosti, koji govore da je politika u nas uvek bila neregularna i vođena zarad uspostavljanja nečijeg nezakonitog i ličnog prestiža, a ne zarad najboljeg uređenja odnosa između pojedinca i zajednice. Podsećala me je na divljeg Punišu Račića, na Aleksandrovu Obznanu, na hapšenje Mačeka, Korošeca, na internacije vršene nasumice i sasvim po ličnu nahođenju; na pendrečenje crkvenih velikodostojnika ispred Saborne crkve ("Možeš li tako šta zamisliti u Engleskoj, Francuskoj? Zamisli da četiri bobija pretuku arhibiskupa kenterberijskog ispred njegove katedrale na očigled hiljade vernika?"), setila se čak jedne priče pokojnog oca Milutina koju sam sasvim zaboravio: radikalski ustav iz 1888. predviđao je sudsku nezavisnost i nepokretnost sudija, ali Aleksandar Obrenović bi ukidao Ustav za jedan sat, u pola noći, potpisao ukaze kojima se penzionišu ili premeštaju svi politički protivnici vlade i na njihovo mesto postavljaju vladine pristalice. Čim to obavi, Ustav se vraćao u punu važnost. Ćutljivica moja engleska, svašta je u svojoj lepoj glavi držala. Ja sam i na tu ujdurmu Obrenovića, mada istinitu, i na Milutinovu priču, sasvim zaboravio, ali Elizabeta, eto, nije.

- Vi Srbi, jednostavno, tako vodite politiku. I ti i ja smo odavno rekli što i danas je istina: da je kod Srba opozicija u istoj meri, čak i na isti način, politički nesolidna kao i vlast. Sam si, Stevane, govorio da je za Srbe politika alibi. Politika je posledica. Možeš li da zamisliš prošireno Veće AVNOJ-a i sve što se u njemu dešava, negde drugde, u Švedskoj, na primer? Nešto mnogo dublje od političkih razloga određuje oblike vašeg političkog ponašanja. Naravno, i engleskog, i svakog drugog naroda. Nije hašiš kriv za istočnjačku lenjost, već samo ide uz tu lenjost.

(Slobodan Selenić: "Očevi i oci")

Ode poslednji dobar covek.