Vladika menja automobile, sveštenici na ivici gladi
Poslato: 25 Jan 2009, 14:09
Vladika menja automobile, sveštenici na ivici gladi
Autor: Ž. Jeftić | Foto:A. B. | 25.01.2009. - 00:01
Vladika banatski Nikanor vozi se u novoj škodi oktaviji superb, metalik sive boje. Kažu da voli oktavije, a ovo mu je treća limuzina za četiri godine. „Dobra nam je i ona prošla, ali ova je još bolja“, prokomentarisao je vladika nova kola.
Sveštenici u istoj eparhiji, kako bi preživeli seku drva, mešaju malter, gaje baštu ali i svinje, a neki su tek kada su otišli kod lekara saznali da „uplata na socijalnom nema“. Pojedinima je vladika oduzeo parohiju, ali i, što je nedopustivo po pravilima SPC, ti sveštenici ne znaju ni koji im je status. Ipak, episkop je uredno obavestio sveštenstvo: eparhijski razrez je 21 odsto. Ili: sveštenik je dužan od zarade toliko da uplati vladiki. A, ako kasni, predviđena je i kamata.
Petina za namet
Razrez je na godišnjem nivou, projektuje se godinu unapred, a plaća u tri dela. Nekada je kamata bila deset, a sada je pet odsto. Eparhijski razrez uobičajen je u većini eparhija, njegova visina nije svugde ista, ali u banatskoj je među višim. Međutim, ono zbog čega se Banatska eparhija razlikuje od većine drugih je u činjenici da su crkvene opštine među najsiromašnijim u SPC, a deo sveštenstva jako teško živi. Kako često komentarišu: „Nije da nema razreza i drugde, a i siromašnih sveštenika, ali zato ima vladika koje hrišćanski razumeju – da se nema.“
Šta se zapravo dogodilo u ovoj eparhiji? Vladika Nikanor svoju gotovo neograničenu arhijerejsku moć upražnjava prema sveštenicima, koji, međutim, nemaju mogućnosti da mu odgovore. Praktično, on gomila sveštenstvo u Eparhiji ne vodeći računa ni očinski ni bratski kako veći deo njih, posebno po selima, živi. To izgleda ovako – dovodi nove sveštenike, usitnjava parohije, a time i broj kuća koje neko obilazi, a pridošlima koji su po njegovim aršinima ispravni – daje dobre parohije. Međutim, ni tu nije kraj jer Nikanor voli da dovodi sveštenike iz eparhija žičke i šumadijske, a sa čijim vladikama je u sukobu jer po njemu nisu pravoverni, poput njega.
Kada je došao u Eparhiju, bilo je oko stotinu sveštenika, a danas ih ima 165. Tamo gde je nekada bio jedan sada ima tri, a od šest došlo se na deset… Sveštenici ćute i boje se izjava o vladiki jer sećaju se njegove jednom izrečene misli: „Čeka još njih 40 da dođe.“ Oduvek siromašna eparhija ovakvim upravljanjem dovela je do oskudice u mnogim svešteničkim porodicama. Tako se i otpočelo sa dodatnim radovima – cepanjem drva, teškim građevinskim radovima i vrlo često gajenjem bašte.
Nemaju socijalno
Pojedini sveštenici suoče se s problemima kada odu kod lekara jer nemaju uplaćeno socijalno. Niti su sami mogli da uplate niti su crkvene opštine, a koje bi trebalo da finansiraju stavke PIO i socijalno, imale dovoljno novca i za to. Sada deo sveštenika sam sebi uplaćuje socijalno i penziono, a oni koji nemaju da uplate baš uvek provuku se katkad kod doktora „na mantiju“. Međutim, vladika banatski Nikanor dobija od države novac i to za: „pomoć sveštenstvu, regulisanje doprinosa za penziono i socijalno osiguranje, kulturne i graditeljske programe“. Prošle godine na račun ove eparhije uplaćeno je 14.210.084 dinara, znatno više nego mnogim drugim eparhijama.
Novac državni, međutim, vladika njime raspolaže kako smatra da je najbolje. Banatski Nikanor prijavio je 20 sveštenika kojima uplaćuje za penziono i socijalno i na to izdvaja 3.270.084,92. dinara. Prema „Blicovim“ saznanjima, Nikanor za utrošeni novac redovno pošalje izveštaje, a država to smatra merodavnim. Banatska eparhija dobija znatno viša sredstva od siromašnijeg kraja poput Timočke eparhije, na čiji račun legne oko pet miliona, Sremske, koja dobija oko četiri miliona ili, primera radi, Šabačke, sa tri miliona.
Vladika banatski Nikanor poznat je po propisu da se crkvene cene određuju u evrima. Međutim, on je naložio i sveštenstvu da više ne kupuju sveće iz Patrijaršije, to jest, Beogradsko-karlovačke eparhije. Sveštenici treba da kupuju sveće koje se prave u Eparhiji banatskoj. I u tome ne bi bilo ništa loše da te nisu skuplje nego patrijaršijske.
U svakoj eparhiji postoji stavka – molba. Piše se najčešće za razvod braka, venčanje u nedozvoljeno vreme i za opelo samoubici. Taksa je propisana na nivou SPC. Međutim, kod vladike Nikanora koji sebe smatra ispravnim pravoslavcem taksa za venčanja u nedozvoljeno vreme je 4.000 dinara, a propisano je 600, koliko se i naplaćuje u pojedinim eparhijama, a razvod braka je 4.000 umesto 900 dinara. A ako se svestenik obraća, to jest, piše neku ličnu molbu, taksa je 500 dinara.
Vladika Nikanor sklon je „revnovanju“, i ne samo duhovnom. Tako se po pojedinim njegovim uredbama ne može zaključiti ima li za cilj bolje uređenje eparhije ili su metode na granici sa udbaškim. Tako po jednoj od uredbi svaki sveštenik obavezan jednom sedmično da se javi telefonom arhijerejskom namesniku, a gde je otvoren i dosije sveštenika.
Stigao iz Australije
Vladika Nikanor (Bogunović) došao je u Banatsku eparhiju 2004. godine, pre toga je bio u Australiji, ali i Eparhiji žičkoj kao pomoćnik počivšeg vladike Stefana. Svoje putešestvije po eparhijama započeo odlaskom iz Gornjokarlovačke eparhije tokom rata u Hrvatskoj. Kada mu je dodeljena Banatska eparhija, Nikanor je nije odmah preuzeo. U SPC to komentarišu njegovim nezadovoljstvom dodeljenom eparhijom jer hteo je žičku koju, međutim, patrijarh Pavle, a ni Sabor nisu hteli da mu daju. I možda je i to uzrok svemu...
Ovog malo poznatog u javnosti vladiku narod u Hrvatskoj pamti po nimalo pomirljivim porukama upućenim političarima – „Ko je taj mirotvorac koji miri Srbe i Hrvate, vekovne neprijatelje“. Nikanor je sa patrijaršijskog balkona tokom novembarskog Sabora mahao pristalicama ultradesničarskih organizacija koje su protestovale, a zna se i da je pred taj isti Sabor imao tajni sastanak s njima kako bi se dogovorilo – kako delovati tokom Sabora ako pođe kako Nikanor ne želi.
Direktive
Vladikini lični stavovi i netrpeljivost prema drugim episkopima pretaču se u njegove direktive. Javna je tajna da je vladika rekao veroučiteljima da ne koriste u nastavi udžbenik koji je pisao vladika braničevski Ignjatije. Tako Eparhija banatska ima svoj udžbenik po kome se uči, a koji nije i onaj koji je propisala država – Ministarstvo prosvete, ali ni odobrila SPC – Sabor.
blic.rs
) onda sam ja za to da oni budu jahana strana.
