Gay-Serbia.com | Diskusije

Živimo u državi u kojoj ljudi preživljavaju dok životare.

Nije lako prilagoditi se neutralnoj a neprijatnoj činjenici da u domaćem kapitalizmu opstaju samo oni koji se hvale nedostatkom savesti i viškom ambicije.

Teško je iskoristiti pun potencijal u sadašnjem trenutku dok bežimo od prošlosti koja nije bila bezbrižna ni lepa, a budućnost se paralelno nameće kao slika koja liči na zastrašujući odraz u ogledalu (a taj odraz želi da bude razbijen i provocira na nizak način).

Manjine su posebno osetljive: moraju da propuštaju stvari, da nadoknađuju propušteno, da trpe nepravdu, da se pravdaju zato što postoje, da ćute i potiskuju osećanja dok biraju reči kojima će tešiti sebe jer ih niko ne sluša, itd... Sve u isto vreme.

Sve to se gomila kako u svesti tako i u podsvesti.
Ljudi su izgubili poverenje u svoju psihofizičku izdržljivost.
Ne veruju da će izdržati da bi večno čekali neku apstraktnu i nejasnu nagradu.

Dakle, pitanje je jasno: šta vas ubija u pojam dok pokušavate da poštujete sebe i druge?
Šta je za vas socijalno prihvatljiv način za ispoljavanje negativnih emocija/nezadovoljstva/besa?

Pišite da bismo oživeli forum.

Evo mene ubija u pojam ljudi koji ne razumeju da neko ima drugaciji ukus od njih,da li je to muzika film ili sta god,vec pokusavaju da ubede druge da je muzika koju ti ljudi slusaju bolja od drugih muzickih pravaca,takodje me ubije u pojam ljudi koji se svuda namecu i pametuju drugima a niko im nije trazio pomoc ili savet, za mene socijalni prihvatljiv nacin ispoljava besa je bavljenje sportom, ili na neki klreativan nacin ili cak razgovor sa tom osobom zbog koje osecate bes u cilju nalazenja zajednickog resenja i u cilju razumevanja problema sa obe strane