Gay-Serbia.com | Diskusije

Postoje razni “domaći zadaci” koje nam svet stavlja na raspolaganje i ne možemo da se uhvatimo u koštac sa njima. Ti isti zadaci nam zadaju udarce koje izbegavamo dok pokušavamo da zadovoljimo očekivanja prezahtevnih kritičara i naredbodavaca.

Homofobično okruženje očekuje od homoseksualaca ono što homoseksualci prosto ne mogu da pruže.

S druge strane, kajemo se samo zbog neobavljenih poslova, a poslovi koji su uspešno privedeni kraju često guše unutrašnji aplauz koji bismo dobili zato što je taj aplauz često nadglasan negodovanjem i zvižducima spoljnog sveta kojem ne možemo pružiti ono što nemamo.

Negde sam pročitao da je klijentkinja rekla psihološkinji da ne može da se izbori sa očekivanjima okoline, a psihološkinja joj je rekla da će jedna seansa koštati 100.000 dinara. Klijentkinja je odgovorila da prosto nema toliko novca i da ne može da učestvuje u daljem razgovoru. Psihološkinja je rekla da se samo našalila i da će terapija imati standardnu (razumnu) cenu i da je samo htela da kaže da ne možemo da pružimo nešto što nemamo.

Da li se umorite kad traže da budete efikasni, produktivni i pripravni u svakom trenutku?
Da li umete da nađete unutrašnjeg “radijskog voditelja” koji će objektivno opisivati situacije kroz koje prolazite dok unutrašnji navijač aplaudira posle hrabrih podviga?

Nije normalno biti efikasan i produktivan u svakom trenutku. To je neoliberalni teror.

Whatever happened to osam sati rada, osam sati zabave, osam sati spavanja?

Treba da budemo fokusirani na lične demone koji kruže oko idealne slike naše ličnosti tako što je teraju da pruža samo ono što umanjuje jaz između idealnog i realnog sopstva.
Kad se pomenuto vrzino kolo uvežba i dobro odigra oko sopstvene ose, naš unutrašnji univerzum se uskladi sa kosmičkom pravdom.

Desilo se da uvek ima ljudi koji ce zrtvovati svoje vreme zarad pozicije u hijerarhiji, jel nikad niste igrali neki MMO? Tamo su ljudi u vrhu uvek oni koji ceo svoj zivot posvete igri, i sta god probao, potrebno je da budes genije da bi se probio, sto nije realisticno ocekivanje za prosecnu osobu, ili da ulozis mnogo vremena.

Ali, zen buddhism and stoicism to the rescue! Njihov rast u popularnosti je bas jasan.

Ljudi u Srbiji su nakon izolacije, ratova, pada životnog standarda i uništavanja uzajamne odgovornosti postali marionete u sopstvenim neveštim rukama koje upravljaju sobom u stešnjenom prostoru.

Država je bila izolovana i zavladala je psihologija džungle da bi šačica psihopata sa svojom vernom i maloumnom fašističkom svitom izazivala bolesti, a pomoć je izostajala jer “bolesni” ljudi pomažu prvenstveno sebi, tako da nisu stizali da pomognu drugim “bolesnicima”. :minhauzenov sindrom:

Čovek pogreši i posle pazi jer ne želi sam sebe da (z)gazi.

Mi moramo da se popnemo na sopstveni nivo da bismo sišli sa tuđeg balkona sa kog posmatramo sebe dok odozdo čekamo odobrenje i podršku. Sa balkona se smejemo sopstvenim kiksevima i greškama, jer balkon predstavlja i odmaralište i šefovsko (radno) mesto, a obavljamo posao za koji nismo plaćeni. Mi sami ne želimo da isplatimo šefa koji nesvesno radi protiv nas.
Šef ništa ne radi dok govori da ništa ne radi njegov sopstveni odraz koji stoji ispod balkona.

Ko sebe služi bez svog naređenja… slobodu tretira k’o konopac sa vešom!

nema ih