Gay-Serbia.com | Diskusije

Postoji jedan motivacioni model i funkcioniše na sledeći način:
Postavite sebi određeni zadatak--> setite se najvećeg olakšanja koje ste doživeli--> obećate sebi da ćete osetiti takvo olakšanje kad postignete cilj--> postignete/ne postignete to što ste zacrtali.

Ako ne uspete da postignete cilj, krećete ispočetka i ne odustajete dok ne realizujete sve što ste isplanirali.

Taj obrazac ponašanja me je zaintrigirao i naterao da razmislim o olakšanjima koja nastupaju u specifičnim okolnostima.
Kad ste doživeli najveće olakšanje?
Da li prijatni osećaj olakšanja i trenutnog zatišja nastaje nakon odlično odrađenih poslova?
Da li su vam neka traumatična iskustva održavala konstantno stanje straha/zabrinutosti/pripravnosti dok su trajala, da bi osećaj olakšanja nakon njihovog završetka poslužio kao prijatan predah koji vam je pomogao da se opustite?

Jedna pametna osoba je opisala jednu specifičnu situaciju ovako: čovek može konstantno da se plaši provalnika koji mogu da mu upadnu u kuću i održavaće taj strah iako provalnici nisu došli jer nisu ni "otišli". To implicira da će očajnički želeti da potencijalna opasnost prođe bez obzira da li je strah koji oseća opravdan.

Ova tema može da bude skladište za najveća olakšanja koja ste doživeli nakon raznih prepreka koje ste prevazišli, besprekorno obavljenih zadataka, opasnih situacija koje su prošle, etc...

Nadam se da se na temi nece pojavit nitko zloban i napisat nesto tipa - najvece olaksanje dozivih kad se dokopah wc skoljke nakon dugotrajnog trpljenja potrebe za velikom nuzdom.

Kada uspesno odradim neki administrativni posao, podignem zeljeni dokument na salteru i sl.
Drzavne sluzbe su kao crkve. Kada covek izadje od njih oseca se nekako olaksano.

[url=https://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2801066#p2801066]alexandermagic napisao:[/url]Nadam se da se na temi nece pojavit nitko zloban i napisat nesto tipa - najvece olaksanje dozivih kad se dokopah wc skoljke nakon dugotrajnog trpljenja potrebe za velikom nuzdom.

I sama sam se istome ponadala.
Najvece olaksanje cemo svi doziveti u sudjenome casu, kad ispustimo dusu i posaljemo je Bogu na ispovest. Svi smo mi ovde pali andjeli osudjeni na boravak u ovom kazamatu zbog ko zna kakvih gresaka i grehova i nema tog osecaja sa kojim se moze meriti to olaksanje u momentu kad kazamat napustamo.

tačno smrt je najveće dobro i blaženstvo ljudima i oslobođenje od tamnice, vazda su to samo malobrojni shvatali.

Prosle godine sam bio u totalnoj anesteziji i to je bio samo "prekid filma" tj svesti,i iskreno tako dozivljavam smrt,i ne vidim sta je tu olaksanje,samo jedno veliko nista.

Hm...poslednji put da se secam nekog bas olaksanja....hm.....pre dva meseca kada sam bio u prolazu kod drugaricinog posla pa je ona dosla do "super" ideje da mi uradi kompletnu kontolu svega....krvne slike,hormona,test na viruse u krvi,tumor markere,urin,eho abdomena and so on....pa sam eto osetio neku vrstu olaksanja kada sam u tri popodne saznao da je sve ok....

a kad smo kod toaletnih olaksanja.....hajde necu o tome

Covek, ne znam da li ste primetili, ali veliki deo svog vremena provodi u trazenju nacina da nadje olaksanje. Od stajanja na poslu, od dosadnih ljudi, od sveopsteg stresa i nemilosrdnog kapitalizma. Zato je sve vise promiskuiteta, narkomanije, alkoholizma, nasilja i opste drustvene patologije. Ljudi bukvalno idu za tim da se trenutno ad hock olaksaju danas za danas, jer ne znaju koja ce nova sutra muka da ih snadje, a vec ih ni jedna ne moze iznenaditi.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2801081#p2801081]*deni* napisao:[/url]Covek, ne znam da li ste primetili, ali veliki deo svog vremena provodi u trazenju nacina da nadje olaksanje. Od stajanja na poslu, od dosadnih ljudi, od sveopsteg stresa i nemilosrdnog kapitalizma. Zato je sve vise promiskuiteta, narkomanije, alkoholizma, nasilja i opste drustvene patologije. Ljudi bukvalno idu za tim da se trenutno ad hock olaksaju danas za danas, jer ne znaju koja ce nova sutra muka da ih snadje, a vec ih ni jedna ne moze iznenaditi.

Dženi se vratila

I mudro zbori kao i uvek.

najveca olaksanja sam osecao u trenucima najvecih tragedija, i to ne kad prodju zato sto su prosle vec dok se desavaju zato sto se desavaju

osecaj zavrsavanja taskova je samo dopamin

Čovek može da doživi olakšanje kad se pomiri sa banalnom činjenicom da unutrašnji procesi ne moraju da prate "diktat" autoriteta koji spolja samo izgleda kao poželjan role model, dok u praksi uči kako da prikrije nepostojanje najminimalnije količine autentičnog sadržaja.
Svaki pogled unapred postaje izlišan ako se čovek osvrće da bi kontrolisao stvari koje više ne služe kao podsticaj za razvoj.

[url=https://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2801081#p2801081]*deni* napisao:[/url]Covek, ne znam da li ste primetili, ali veliki deo svog vremena provodi u trazenju nacina da nadje olaksanje. Od stajanja na poslu, od dosadnih ljudi, od sveopsteg stresa i nemilosrdnog kapitalizma. Zato je sve vise promiskuiteta, narkomanije, alkoholizma, nasilja i opste drustvene patologije. Ljudi bukvalno idu za tim da se trenutno ad hock olaksaju danas za danas, jer ne znaju koja ce nova sutra muka da ih snadje, a vec ih ni jedna ne moze iznenaditi.

Bas ovako. Ad hoc olaksanja, jer tomorrow is another day, ali tomorrow su i neke nove muke.

Nejvece olaksanje sam osetio nakon majcine smrti,jeste da zvuci sebicno i bezobrazno ali olaksanje u smislu sto ona nije vise morala da se muci sa dijbetesom koji joj je na kraju nagrizao nogu,videti je u krevetu sa takvom nogom i kateterom je meni bilo njateze,i moje olaksanje sto ni ja ni moja sestra vise nismo morali da se nerviramo oko toga...Iako je u meni postojala nada da ce sve biti ok da ce se to nekako ispraviti ne znam ni ja kako,iako me je ta nada izdala na kraju...bolje je ovako

Kad sam zavrsila fakultet. Ogromno olaksanje, nula radosti.

[url=https://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2801061#p2801061]Dark Walker napisao:[/url]Postoji jedan motivacioni model i funkcioniše na sledeći način:
Postavite sebi određeni zadatak--> setite se najvećeg olakšanja koje ste doživeli--> obećate sebi da ćete osetiti takvo olakšanje kad postignete cilj--> postignete/ne postignete to što ste zacrtali.

Zanimljiv motivacioni model.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2801066#p2801066]alexandermagic napisao:[/url]Nadam se da se na temi nece pojavit nitko zloban i napisat nesto tipa - najvece olaksanje dozivih kad se dokopah wc skoljke nakon dugotrajnog trpljenja potrebe za velikom nuzdom.

Ali, prva asocijacija nesto tog tipa. Pretekao si me.

To me ne zanima.
Zanima me gdje si i sto ne svracas cesce ovdje.

U Pragu sam, dolazim krajem novembra po neke papire i selim se ovde, bar za sad. Nov grad, novi ljudi, nov zivot pa bas i nemam nesto vremena za forum jer je trebalo organizovati se i sve sto ide uz to.
Poenta je da je meni jako lepo ovde i da ja koji nikada nisam planirao zivot vani sad definitivno to "radim" a osim jezicke barijere uopste se ne osecam kao stranac.
Divno mi je.
Otom potom (: