Gay-Serbia.com | Diskusije

Kad smo fokusirani na neke aktivnosti (posao koji zahteva izoštrenu i snažnu koncentraciju, hobiji koji okupiraju misli i drže pažnju, slobodno vreme koje ispunjavamo sitnim i krupnim zadovoljstvima) koristimo stečene veštine, održavamo određeni nivo budnosti da bismo uhvatili korak sa njima, etc...

Mene zanima onaj prazan prostor "bez misli" koji ne zahteva mentalni napor i fokus već potpuno odsustvo pažnje i dinamike.

Da li su vam potrebni momenti potpune odsutnosti i pasivnosti da biste se regenerisali, relaksirali i napunili baterije?
Da li možda sedite/ležite i gledate u jednu tačku prilikom "isključivanja čula" i usput puštate da svest luta ne obazirući se na nadražaje iz neposredne okoline?

Koliko često su vam potrebni takvi trenuci i prazan hod koji nije ispunjen zahtevnim misaonim procesima i da li su vam uopšte potrebni?

Da treba mi cesto da se odmorim od projekta na kome radim,sa obzirom da je to kreativan rad potrebno je biti fokusiran na to,ali cesto se ispraznim i onda osetim da nemam zelju da dalje radim i ne zelim da silim sebe,vec se odmaknem i posmatram ono sto sam do sada uradio ne bi li okom uhvatio neke detalje koje treba promeniti ili ukloniti,zurenje u praznu tacku skoro nikada ne praktikujem jer moj um trazi non stop da bude aktivan,te onda radim nesto sto ne zahteva neku veliku koncetraciju ili neki veci umni napor (gledam neki nebitan jutjub video),mada mislim da bi mogao da praktikujem setnje u prirodi da bih oci odmorio od monitora

Potrebno mi je neka 4h dnevno da sam iskljucen. Ispraksao sam se tako da ljudi ne primijete, da sam iskljucen i kad obavljam neke vrlo vazne aktivnosti, kao npr pedagosko formiranje djecijih umova.

EDIT: Sve pohvale za odabir tema @DW!

slobodno vrijeme je najbitnija aktivnost.

Volim da ležím u takvim trenucima. Ne moram da spavam, samo da ležím. Momenti ništavila. Pomaže mi da se oslobodim stresa.
Silom prilika to nije moguće kad god ja hoću pa sam našao obilaznicu. Zalivam biljke, okruzim se što većim brojem biljaka i vodim računa o njima. Isto deluje na mene plus ima notu obaveze pa imam opravdanje da to radim pola sata svaki dan.

Potrebni su mi svakodnevno, bar po par sati. Doduše, ne bih ih nazvao trenucima potpunog mrtvila i ništavila ili štajaznam - naprotiv, mozak ume da mi radi i 200 na sat i umem biti i vrlo kompulsivan i aktivan - ali mi je potrebno to slobodno vreme da radim i mislim šta hoću, bez nekog cilja, plana, pritiska itd.

Ti 'rituali' opuštanja su mi jako dragoceni jer tako punim baterije za ostatak dana (introvert klasičan), a i tokom života sam se vazda borio za njih - tokom depresivnih perioda bi mi svest obavezno lutala u neke mučne, mračne misli; a ništa gore od toga kad ne možeš da ostaneš sam sa sobom i svojim mislima... tad obično ljudi beže u distrakcije, poroke... not good. Tako da slažem se sa Srkletom da je slobodno vreme najbitnija aktivnost i dodajem da se treba postarati da to bude prijatno i zaista slobodno provedeno vreme.

Ne, gotovo nikad mi ne treba. Dosadno mi je ako ništa ne radim. Radije ću gledati nešto (sa pažnjom) na YT i na taj način se odmoriti od sveta, ali da blenem u neku tačku i sedim nepomično... not my cup of tea

obično prija da odmorim oči i isključim se. obično je to muzika sa slušalicama u mraku.

Često se isključujem iz stvarnosti, ne treba mi nikakva tačka da buljim u nju. Otkače mi se misli i ćao živote, ćao redovi ispred raznoraznih šaltera, ćao problemi, ćao računi.

Ono sto drugi nekad vide kao "prazan hod" su meni najbitnije aktivnosti..ono sto cinim,i koliko sam "efikasan" je vrh brega onoga sto jesam i sto cini svaki dan vrednim analiziranja i secanja.
Ko sebi dopusti da nekad deluje kao budala,dopustice i u mislima sebi da prepozna sliku od tackica..
Inace dok razmisljam cesto crtam..sveske(od osnovne skole pa nadalje) su mi iscrtane motivima racvanja..

dokolica i prazan hod utiču vrlo razorno na moju psihu pa pokušavam da nemam to

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2799804#p2799804]Srklet napisao:[/url]slobodno vrijeme je najbitnija aktivnost.

This. I pocinje me zabrinjavati cinjenica da ga imam sve manje i manje... A i kada ga dobijem, vrlo cesto ne znam sta da radim sa njim

U poslednje vreme sam morao da se pozdravim sa gomilom prijatelja koje sada vidjam jedino preko skajpa s' vremena na vreme, a predvidjam i da ce i oni koji su mi ostali uskoro otici. U poslednje vreme su mi ti slobodni trenuci ispunjeni strahom i melanholijom i pitam se sta da radim da promenim stanje stvari... ali mi nista pametno ne dolazi na pamet i to me samo jos vise plasi.

Nekada to slobodno vreme moze biti i kletva.

Odmor od aktivnog bavljenja problemom moze doprineti njegovom resavanju, kao tzv. difuzno razmisljanje.

https://www.brainscape.com/blog/2016/08 ... -thinking/" target="_blank

Stavise, psiholozi preporucuju naizmenicnu smenu tih modova razmisljanja.

"punim baterije" tako sto odem do grada sa drustvom ili se zatvorim u kucu i blejim za kompom
ali ne mogu da ne radim nista,neaktivnost me cini nervoznim

Nema praznog hoda.

Ja to zovem spavanje

prazan hod je ovo moje blejanje po forumu sada
inace ga nemam

U poslednjih par meseci mi je sve vise i vise potrebno da imam malo tog 'praznog hoda'.
Konstantno o necemu razmisljam, brinem, kombinujem, resavam, nerviram se i u krug. Pa cak i kad svratim na forum - ovde sam sa 10% mozga, a ostalo se opet razmislja 'sta, kako, gde'.

Setnja u prirodi, kraj vode, i voznja bicikla.

Meni puno pomogli za psihu.
I definitivno sto sam se maknuo od nekih ljudi iz blizine !