Gay-Serbia.com | Diskusije

Postoji li ista sto vas i dalje pokrece, nesto sto iole rasplamsa tu tinjajucu vatricu, sto vas cini zivim, gde ste svoj na svome?
Ako da, sta je to? Novac? Seks? Ples? Vajarstvo? Bastovanstvo? Kratko i jasno




*Pretpostavimo da ste pokojni duhom, da ste kao penzioner, da nemate vatru koja gori u vama vec je vas whole existence jedno veliko meh
Pitanje nije za one energicne osobe pune zivota koje su stalno u pokretu i stalno u nekim akcijama vec za one koji jedva da nalaze ista da ih pokrene

muzika i guess
proleće i lepo vreme takođe

hteo sam da napisem:
nauke
inzenjering

al da se ne lazemo: igrice

a ako ocete bas da se ne lazemo: NISTA

Diskriminacija energicnih. :'(

Novac

Inat. †

Nada


nadam se evo svaki dan da ce da dobije rak, crko dabogda

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2752537#p2752537]Hitsugaya napisao:[/url]Nada

TAKOE
pravda za Topcagicku

u maloj dozi :inat, samomrznja (nista ne greje zimi bolje), igre, muz. tu i tamo zelja za napredovanjem u nekim poljima. al uglavnom nista, u poslednje vreme me to jebe dosta, zivotarim a ne zivim. sto je dosta bolje stanje nego od pre godinu dana tako da woohoo.

edit: there's one! znatizelja. cesto radim stvari samo da vidim sta ce da se desi, bez nekog dubljeg smisla pa deluju random.

i nada da ce biti bolje al to se potire osecajem da najverovatnije nece.

sad znam kako će ovo da zvuči ali: neutoljiva želja za temeljnim i dubokim znanjem

strah...

Pokrecu me emocije...

^
Da li bi bila ljubazna pa precizirala koje tocno, kao prvo; kao drugo, interesantan sam znat kojoj sorti pripadas: asiropa, astino, asieta ili mozda seligri ?

Ovo,muzika,samokritika...suncandan,dolazakproleca i tako dalje...zivot je isuvise komplikovan da bih mogao da svedem na jednu stvar ono sto me "pokrece" ili mogu da kazem jednu rec...zivot? Sam zivot me pokrece

Strah mi je do sada bio najveci pokretac, ali i takodje jaka zelja da nesto postignem u zivotu, "dokazem se", i pomognem onima koji su mi bliski. Zatim radoznalost i zelja za znanjem.

To je bilo kada sam bio malo mladji i naivniji Sada je prica poprilicno drugacija. Sve sto sam idealizovao je pokazalo i svoju ruznu stranu i vise nisam siguran kuda idem niti cemu tezim. Osecam da gigantske promene dolaze (for better or worse...).

Tako da sam izgubio te neke pokretace na velikom planu, ili su makar mnogo slabiji nego pre par godina, ali i dalje imam svoja mala zadovoljstva koja me donekle ispunjavaju i cine srecnim: role-playing games, raznorazni sportovi, po koje interesantno putovanje (kao npr proslogodisnji hike po fjordovima u Norveskoj ), or just hanging around with friends (dok su jos tu i nisu postali smorovi sa decom).

Ali imam i periode kada me nista ne pokrece i osecam se apsolutno letargicno, besmisleno, i beskorisno

mržnja prema svemu što ne želim da budem.

a sva sreća mrzim 90% onog što je prosečno i sa čime se svakodnevno susrećem pa mi nikakav drugi pokretač nije ni potreban eventualno mogu dodati još znatiželju za boljim upoznavanjem onoga što mrzim jer some people just want to watch themself burn

čisto,koncentrovano zlo i duše koje sam do sad proždreo :devil:

šalim se xD
uglavnom inat i želja da pokažem svima da sam jači nego što misle.

Ipak je trebalo da nazovem temu sta vas cini zivima... Tu valjda ne spada strah i inat.

konstantna zelja da budem bolji
i potpuno je interno

nemam uopste zelju da se nekom pokazem
da neko nesto shvati
da nekom teram inat
da se bojim da ako nesto nije kako drugi hoce sta ce da misle

primera radi poslednje je bilo ucenje nekih relativno primitivnih programskih jezika i pisanje sitnih programcica s ciljem da pomognem nekim ljudima da automatizuju posao/zivot do odredjene mere

njihovo zadovoljstvo/afekcija mi je faktor nula
ono sto me motivise je to sto sam nesto savladao i napravio nesto korisno
(iako je to sto sam uradio za nekog pro programera golo govno)

zivim me cine te male pobede

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2752802#p2752802]blenta napisao:[/url]konstantna zelja da budem bolji
i potpuno je interno

nemam uopste zelju da se nekom pokazem
da neko nesto shvati
da nekom teram inat
da se bojim da ako nesto nije kako drugi hoce sta ce da misle

primera radi poslednje je bilo ucenje nekih relativno primitivnih programskih jezika i pisanje sitnih programcica s ciljem da pomognem nekim ljudima da automatizuju posao/zivot do odredjene mere

njihovo zadovoljstvo/afekcija mi je faktor nula
ono sto memotivise je to sto sam nesto savladao i napravio nesto korisno
(iako je to sto sam uradio za nekog pro programera golo govno)

zivim me cine te male pobede

Yep to je to

Da, samo ne znam gdje ti sebe pronalazis u tome, Zvonki ? On iza sebe ima neke, za vecinu, velike stvari i postignuca.


LEp Vam je post, vjeverice, prvi i drugi dio osobito. Sasvim je moguce da se slazem sa Vama.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2752543#p2752543]Speculum Columbae napisao:[/url]sad znam kako će ovo da zvuči ali: neutoljiva želja za temeljnim i dubokim znanjem

... pozdrav iz Toronto Reference Library ...

uvjerenje da najbolje tek dolazi.

u najvecoj meri: ljutnja.

Realni optimizam.

hedonizam.

Nakon dugogodišnjeg poludepresivnog 'ne mogu više' stanja, pokreće me brutalno osviještena činjenica da (još uvijek) ne želim umrijeti. (<-- it's a big deal budući da ne tabuiziram suicid)
Kroz tu činjenicu otvaraju se i ideje o novim životnim projektima koje pak pokreću znatiželju kako ću se snaći u njima i hoću li ih realizirati do kraja.

Postojim (i krećem se) dok god postoje ideje, vizije...i projekti.

Vjevericin post (navedeno u istom) , pare i nepojmljiva mrznja.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2755078#p2755078]Aven napisao:[/url]Nakon dugogodišnjeg poludepresivnog 'ne mogu više' stanja, pokreće me brutalno osviještena činjenica da (još uvijek) ne želim umrijeti. (<-- it's a big deal budući da ne tabuiziram suicid)
Kroz tu činjenicu otvaraju se i ideje o novim životnim projektima koje pak pokreću znatiželju kako ću se snaći u njima i hoću li ih realizirati do kraja.

Postojim (i krećem se) dok god postoje ideje, vizije...i projekti.

jao jako slicno, samo sto bih ovo "jos uvijek" zamenio sa "ponekad" (nisam suicidalan, samo uglavnom ekstremno ravnodusan, nikakve zelje ni za zivot ni za smrt, sve ravno). i onda kad nije uvatim se necega al brzo izgubim zainteresovanje. bas poslednjih par nedelja sam u ekstremno ravnodusnom stanju, nit mi se radi, nit mi se odmara, nista mi ne predstavlja zadovoljstvo, totalna anhedonija, pa moram na silu kroz razum sve da radim.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2755128#p2755128]Anhedonie napisao:[/url]i onda kad nije uvatim se necega al brzo izgubim zainteresovanje. bas poslednjih par nedelja sam u ekstremno ravnodusnom stanju, nit mi se radi, nit mi se odmara, nista mi ne predstavlja zadovoljstvo, totalna anhedonija, pa moram na silu kroz razum sve da radim.

Meni je puno pomoglo prihvaćanje takvih faza. Svjesna sam da će ih biti kroz godinu i da će neke trajati kraće, a neke duže. To je jednostavno tako. Postojanje bi mi izgubilo smisao kada bi mi to bilo jedino stanje.

Pomaže mi i prihvaćanje toga da moje zadovoljstvo postignutim, u smislu nekog emocionalnog ispunjenja, ako bih ga morala pronaći na skali od 1 – 5 (gdje bi 1 bio ekvivalent mrtvilu, a 5 ekstazi), gotovo nikad ne prelazi 3. To je očito moj maksimum i moje prirodno stanje. Zato ne vidim smisao u tome da ga umjetno 'dižem' nekakvim supstancama ili medikamentima.

Kao najbolji ključ za sebe vidim prihvaćanje takvih stanja, a ne borbu i prilagodbu društveno nametnutim normama i viđenjima zdravog/normalnog/sretnog/depresivnog. Mislim da forsiranje nekakve sreće najviše i sjebe ljude. Želim da sam dobro. Ni manje ni više od toga.