Gay-Serbia.com | Diskusije

Prodje leto trideseto...

Polako se priblizavam sredini ove decenije zivota i pocinju razna pitanja da se otvaraju tipa: Gde si bio? Sta si uradio? Kuda ides? Sta se to desava sa mojim telom? itd.

Kadav odnos imate prema svojim tridesetim? tj. sta je sada drugacije u odnosu na dvadesete, sta bolje -sta gore? Jeste li sretniji ili pametniji?

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619435#p2619435]antibiotic napisao:[/url]
Polako se priblizavam sredini ove decenije zivota i pocinju razna pitanja da se otvaraju tipa: Gde si bio? Sta si uradio? Kuda ides? Sta se to desava sa mojim telom? itd.

ni približno nisam tridesetim, a već su mi se otvorila sva ta pitanja.

za mesec dana zavrsavam sa prvom polovinom 20-ih
i mogu reci da sto sam stariji to se mladje i energicnije osecam
ako sam sada ovakav
ne znam kakav cu biti u 30-im

Stvarno.. Kao neki sa 18, 19, 20. Ja tek počinjem da živim.

Uopšte mi nije jasan taj strah od godina

čovek je u Srbiji srećan ako je zagazio u tridesete a ima posao, krov nad glavom, nešto na tanjiru da pojede... ne želim da dramim, ali zaista, koliko ljudi znate da su načeli tridesete a da imaju siguran posao i sve to... što se mene tiče, da bih se osećala ispunjeno bilo bi sasvim dovoljno da sam izgradila kvalitetan odnos sa voljenom osobom i da zajedno proživljavamo sve, slavimo srećne trenutke, borimo se sa nedaćama.

sad je nekako sve mirnije, opuštenije, nisam više naelektrisan kao nekada, ne primam sve k srcu kao nekada, ne primam ni kurac više kao što sam nekada... neznam neznam neznam neznam

jedva čekam da umrem

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619458#p2619458]MDNA napisao:[/url]neznam neznam neznam neznam

hashtag #neznam

to neznam neznam neznam neznam je posebna vrsta neznam, i izgovara se UZIMANJEM vazduha

probajte: neznam neznam neznam neznam

moguca je i varijanta da se na kraju kaze i: nisam pametan, sve u jednom jedinom dahu/inspirijumu

ot: Ne znam da li su ove retrospekcije korisne. Teorijski i u idealnom slucaju: ako covek locira sta mu se u dosadasnjem zivotu nije svidjalo, nije ispunjavalo....pa resi da poradi na tome, unese neke promene...onda i imaju smisla. Idealno bi bilo da se ta procedura bez prestanka izvrsava u pozadini nasih zivota, ali ako izostane-eto mozda ovakvi jubileji mogu da budu zgodan povod.

Ima i ono: sa 20 misliš da možeš SVE, sa 30 NIŠTA, sa 40 NEŠTO. Ne znam koliko je to istina, ni empirijski, a ni primenjivo na današnje vreme kad su 40-e nove 30-e (kako nas uče lajf stajl magazini i koučevi)

neznam neznam neznam neznam, ali i ne lomim mnogo glavu, nadam se da nećeš ni ti, drakche

Ono sto ja vidim razmisljajuci o sebi pre 10 godina (ima veze i moj jubilej ovde na forumu) je to da sve manje osudjujem coveka, tu ima mnogo manje oštrine nego ranije. Daleko od toga da je to najveca i najbitnija promena, samo o njoj nekako najvise mislim. Voleo bih da sam takav bio i pre deset godina, mislim da je to jedan lep zivotni kapital...ali se tesim da ni razni genijalci, od Andrica do Allena nisu bili drugaciji...

"Što je stariji, kaže da mu je snažnije izražena naklonost prema drugima. "Tokom godina uvidite koliko je većini ljudi težak život, koliko je lako osuđivati i kritikovati, stajati sa strane i saopštavati svoju mudrost. Tokom decenija, postao sam toleratniji prema ljudskim manama i greškama. Svi ih pravimo u velikom broju. Kada ste mladi kažete: 'Hej, ova osoba je zla' ili 'Ovaj tip je kreten' ili 'Šta nije u redu s njima?' Onda prolazite kroz život i pomislite: 'Pa, nije to tako lako.' Mnogo je misterija, patnje i komplikacija. Svi se tamo trude da urade najbolje što mogu. A to nije lako."

Eto, tako ja nekako, opet kazem nije najbitnije, valjda bi ostalo bilo previse licno za ovo mesto.

http://youtu.be/omxlhvwk6T8?t=23s" target="_blank

Eto meni lepe vežbe za ono što sam izasrao gore: ne osuđuj, ne budi ciničan, maliciozan...lepo.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619435#p2619435]antibiotic napisao:[/url]Kadav odnos imate prema svojim tridesetim? tj. sta je sada drugacije u odnosu na dvadesete, sta bolje -sta gore? Jeste li sretniji ili pametniji?

Baš smo danas prijateljica i ja pričale o tome koliko su se neki zajednički prijatelji dolaskom u tridesete promijenili (na bolje). Za mene je rekla da se moja negdašnja rigidnost i potreba za definiranjem svega promijenila u otvorenost prema novom, drugačijem i da sam puno opuštenija.

Tako nekako se i ja doživljavam. Kao daleko smirenijom, racionalnijom i otvorenijom u odnosu na dvadesete. Nije to samo stvar godina, nego i nekih iskustava, te nekoliko godina provedenih solo u kojima sam se upoznala bolje nego u 28 koje su tome prethodile. Sad mi je smiješno kad vidim da netko svoja mišljenja i stavove postavlja kao imperativ jer je zaista suviše toga (osim onoga što jasno ulazi u ugrožavanje slobode druge osobe) relativno. Vidim da bolje detektiram situacije u kojima vrijedi trošiti vrijeme i energiju, a koje u konačnici dovode do pozitivnih rezultata, u odnosu na one koje su ćorsokak.

Sretnija sam zato što vidim da su i drugi sretniji uz mene.

Osjećam svojevrsnu evoluciju i nadam se da je to tek početak. Ima tu još puno prostora za napredak.

pa, jedino što mogu da verbalizujem je da sam konačno dopustila svojoj intuiciji da se iskaže i počela sam više da joj verujem.
tome svemu su prethodile godine i godine iskustava sa raznoraznim ljudima, moj neprekidan rad na sebi i puno unutrašnjih lomova.

mogu da kažem da sam sada srećnija, potpunija i zadovoljnija nego u dvadesetim. opuštenija sam, potpuno me boli pišica šta će ko o meni da misli, radim samo ono što mi se radi i uživam u svemu tome. a trebalo je do te tačke stići. da.

hvala na ovoj temi, jer me je razmišljanje o svemu ovom učinilo da budem ponosna na sebe.

Za neke stvari me stvarno boli kurac, kao sto su np. gramaticke greske
takdoje manje se bavim stvarima koje me u principu ne interesuju, ne rasipam energuju i vreme na stvari od kojih nemam neke vajde. Bolje sagledavam i tolerisem "drugu stranu". Redukovao sam krug prijatelja i interesa. Casce kazem "ne"!, bolje pazim na svoje zdravlje, bolji sam prema deci, stavise osecam odgovornost da uvek treba da im odgovaram "edukativno". Odmereniji sam u komunikaciji.
Karakter isplivava na povrsinu i biva vidljiviji.

Postoje , naravno, i negativne strane - manja zelja za akcijom (ne za seksom!), metobolizam se primetno usporava (ah taj predeo oko stomaka) i ne pokrece se vise sam od sebe tako lako, sve me manje stvari impresionira, ostrina u stavovima mi se ublazila, manje sam buntovan, pomirio sam se s tim da moram biti deo sistema.

Sto se seksa tice tu su stvari znatno bolje (i ako vise nisam ona monkey seks masina kao ranije), posao sam 'lezerniji', perverzniji u nekom mentalnom smislu, tacno znam sta me lozi, a sta ne. Ukljucio sam vise cula u igru definitivno.

Eh pa ta radost otkrivanja gomile kojecega na raznim nivoima koje vucem za sobom, ili koje nam se po defaultu (kulturno, socijalno itd) usadjuje, u manje ili vise razlicitim oblicima, taj proces rasclanjivanja anatomije misli i refleksa koji je prosto neiscrpan. Prekopavanje dakle dosta internalizovanih iskrljivljenh postavki, svakako lakse je to u racionalnom, no emotivnom pogledu. Bar svest o potrebi oslobadjanja laznih prikaza modela vrednosti, ostvarenosti, srece, onoga sto bi trebalo da bude cilj, motivacija, uloga svakog malog konformistickog srafa. A nije uvek lako odrzavati taj misaoni kontinuum, previse toga je opste-podrazumevanog i hardkodiranog da se i ne primecuje, ne dovodi u pitanje. DIstanciranje od krda, bilo u kontemplativnom, a bome i u fizickom smislu kad se uzmogne i potrebuje. Ete. A da, jos nisam u 30tim.

ma sta nam naprica

Da, naucio sam da je kompetentnost u komunikaciji izrazavanje u sto jednostavnijim i jasnijim recenicama.
Reci su dobile vecu tezinu i "supstancu", tako da sam pazljiviji pri odabiru istih.
Ono sto sam znao u "teoriji" poceo sam vise "emotivno" da shvatam, pa i bioloski.

godine su samo broj............... apsolutno, AMA NIŠTA ne znače. ni iskustvo. ništa. čitajući vas ovde to je tek evidentno

^ pa, da.

evo npr SVE sto je antibiotic naveo iz ^ ^ ^ ^ posta mogu da primenim na trenutnog sebe. a iam 21u.

covek se uci i nadogradjuje dok je ziv

mogu da kazem da sam bolja u odnosu na dvadesete ali jos mnogo treba da radim na sebi


btw, primecujem u poslednje vreme da mi se vratila jedna losa osobina, i to me uzasno nervira

Nemam strah od godina. Pitanja tipa tih iz uvodnog posta sam si postavljao tijekom dvadesetih da bih se motivirao i uradio sto i kako treba.


Ispunjeniji sam i zadovoljniji sad, u tridesetim.

Trudim se da ostanem vitalan i da, što Mars reče, imam razumevanja za tuđu mizeriju, da ne osuđujem, ne kunem i ne vređam očigledno jadne osobe.
Jedino novčani dug ne mogu da praštam, to nikako.

Godine su relativan pojam. Iako sam tek usla u ovu dekadu, slicno sam razmisljala i pre par godina. Definitivno sam zadovoljnija sobom i otvorenija prema drugima. Naucila sam da se mirim sa svojim ˝greskama˝ i da prastam sebi, da prihvatam sebe bez potrebe da se menjam zbog drugih, i ta pomisao opusta. Ne silim vise da se odredjene stvari dese, nisam uvek psihicki za sve spremna, i to je ok. Trudim se da manje rasipam energiju na gluposti i da radim stvari koje mi se u trenutku rade. Ranije mi je bilo glupo da recimo sama idem u bioskop/pozoriste ali i tu decju ˝boljku˝ sam prelezala.

Mrzim ih. Razloga nekoliko.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619513#p2619513]antibiotic napisao:[/url] takdoje manje se bavim stvarima koje me u principu ne interesuju, ne rasipam energuju i vreme na stvari od kojih nemam neke vajde. Bolje sagledavam i tolerisem "drugu stranu". Redukovao sam krug prijatelja i interesa. Casce kazem "ne"!, bolje pazim na svoje zdravlje,
Postoje , naravno, i negativne strane - manja zelja za akcijom (ne za seksom!), metobolizam se primetno usporava (ah taj predeo oko stomaka) i ne pokrece se vise sam od sebe tako lako, sve me manje stvari impresionira, ostrina u stavovima mi se ublazila, manje sam buntovan, pomirio sam se s tim da moram biti deo sistema.

ja sam sve to doziveo kad sam presao 50 (late bloomer?) sem sexa, tu sve ide nizbrdo sto sam blize 60.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619542#p2619542]Anhedonie napisao:[/url]^ pa, da.

evo npr SVE sto je antibiotic naveo iz ^ ^ ^ ^ posta mogu da primenim na trenutnog sebe. a iam 21u.

Anhe ima samo 21u

Skoro 22 zapravo

Elem, ja sam umro već kod 28-e.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619811#p2619811]Noctis Lucis Caelum napisao:[/url]Skoro 22 zapravo

Elem, ja sam umro već kod 28-e.

i od tada tvoje postove na forumu piše bot.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619757#p2619757]emo_haos_ napisao:[/url]

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619542#p2619542]Anhedonie napisao:[/url]^ pa, da.

evo npr SVE sto je antibiotic naveo iz ^ ^ ^ ^ posta mogu da primenim na trenutnog sebe. a iam 21u.

Anhe ima samo 21u

e i ja se uvek iznova zacudim, osecam se kao da imam 560

^


Ja sam se tako osjecao tijekom cijele osnovne skole, ali stvarno. Kao da sam Metuzalem. Ne znam konkretan razlog.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2619435#p2619435]antibiotic napisao:[/url]Prodje leto trideseto...

Polako se priblizavam sredini ove decenije zivota i pocinju razna pitanja da se otvaraju tipa: Gde si bio? Sta si uradio? Kuda ides? Sta se to desava sa mojim telom? itd.

Kadav odnos imate prema svojim tridesetim? tj. sta je sada drugacije u odnosu na dvadesete, sta bolje -sta gore? Jeste li sretniji ili pametniji?

Lepa tema.
Uskoro punim 25 godina, ali razmišljam o pomenutim stvarima. Već sad sam stekao naviku da se konstantno usavršavam i da vodim računa o svemu. Ta tradicija će se nastaviti i u tridesetim. Radim ono što volim, otkrio sam šta me ispunjava i toga se držim.
I mislio sam da je antibiotic mlađi.

Interesantna tema. Iako jos nisam u tridesetim, vrlo cesto razmisljam o promenama koje godine donose, pogotovo na mentalnom nivou. Iako se jedan deo mene oseca kao matorac od 560 sto rece Anhe, drugi deo je desetogodisnji decak koji hoce da se igra, upusta u avanture, sanja, masta, uvek negde u svom svetu

I dalje osecam da postoji nesto sto treba da uradim, negde gde trebam da odem, avantura koja ceka negde iza coska Such naive fool I am