hihi, pokusavah ovo Ok da stavim na razna mjesta, i nighdje mi ne stoji dobro.
Enivej. Ja hocu da kazem da sam single jako dugo. Imao sam neke veze i vezice, ali sam manje vise na startu znao da nista od toga nece upaliti, pa ih i ne brojim. (Napominjem da sam jasan i otvoren na startu svake od njih, ne obecavam nista i rastajem se u miru!:) )
I sad, iako ja istinski zelim vezu, i nije da imam neke sad bas nerealne kriterijume, ali se do nekih drzim toliko tvrdoglavo da ne popustam ni po koju cijenu - nikako da upoznam tog nekog pravog koji ce vrijedjeti da se ja zadrzim.
U medjuvremenu upraznjavam sex manje/vise kako pozelim - i nije da sam ja sad nesto nesrecan nezadovoljan sto sam single - ali se u poslednje vrijeme pitam par stvari:
1. Da li je moguce da posle nekog vremena singloce prosto naviknes da budes sam? U smislu, da postanes suvise netolerantan prema ...
.. jbg, dosla maca da se malo mazimo, i ja zaboravih gdje sam stao i sta sam htio reci.
Re: Koliko je dugo OK biti sam?
Poslato: 24 Jul 2012, 23:10
od Mage
Najbolji odgovori su cesto i najbeskorisniji: dok se god ti osecas dobro tako.
Re: Koliko je dugo OK biti sam?
Poslato: 24 Jul 2012, 23:11
od mikeli
[quote="Ja hocu da kazem da sam single jako dugo. Imao sam neke veze i vezice, ali sam manje vise na startu znao da nista od toga nece upaliti, pa ih i ne brojim. (Napominjem da sam jasan i otvoren na startu svake od njih, ne obecavam nista i rastajem se u miru!:) )
I sad, iako ja istinski zelim vezu, i nije da imam neke sad bas nerealne kriterijume, ali se do nekih drzim toliko tvrdoglavo da ne popustam ni po koju cijenu - nikako da upoznam tog nekog pravog koji ce vrijedjeti da se ja zadrzim.
U medjuvremenu upraznjavam sex manje/vise kako pozelim - i nije da sam ja sad nesto nesrecan nezadovoljan sto sam single - ali se u poslednje vrijeme pitam par stvari:
1. Da li je moguce da posle nekog vremena singloce prosto naviknes da budes sam? U smislu, da postanes suvise netolerantan prema ...
.. jbg, dosla maca da se malo mazimo, i ja zaboravih gdje sam stao i sta sam htio reci. [/quote]
Moj odg, glasi, DA, netolerantan prema sebi.
Poslato: 24 Jul 2012, 23:25
od gnossi℮nn℮
Sve dok ne navedem visoku, zgodnu, kratkokosu, andro/butch doktorku da me kresne.
Poslato: 24 Jul 2012, 23:37
od Madonna
4 meseca
Poslato: 25 Jul 2012, 00:06
od Kiborg
Ako si single, a istinski želiš vezu, a pri tome upoznaješ i već znaš solidan broj pedera, onda si limit vremena koliko je OK biti sam odavno prešišao. Ne verujem da taj period u situaciji koju si opisao treba da traje duže od nekoliko meseci (3-4, do 5 max).
Poslato: 25 Jul 2012, 00:09
od gossip
ne postoji pravilo
Poslato: 25 Jul 2012, 00:12
od Kiborg
Postoji. Ukoliko čovek neće da bude single i ima uslove i prilike da upozna ljude (što zaključujem na osnovu bananicinog posta) znači da ako za par meseci ne nađeš nekog da imaš uvrnute kriterijume i da treba da se zapitaš u čemu je problem.
Poslato: 25 Jul 2012, 00:13
od Casino
hmm...pa gledano iz mog ugla trenutno, godinu dana, i jos sam tacan u glavu XD za sad nigde ne zurim, ako se desi, desice se
Poslato: 25 Jul 2012, 00:15
od constantine
kiborg sve lepo rekao
Poslato: 25 Jul 2012, 00:15
od Blady
Dozivotno.
Dokle god se osecas super, nema potrebe da budes u vezi.
Re: Koliko je dugo OK biti sam?
Poslato: 25 Jul 2012, 00:15
od 李香兰
^
^
^
^
Re:
Poslato: 25 Jul 2012, 00:22
od gossip
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2416667#p2416667]Kiborg napisao:[/url]Postoji. Ukoliko čovek neće da bude single i ima uslove i prilike da upozna ljude (što zaključujem na osnovu bananicinog posta) znači da ako za par meseci ne nađeš nekog da imaš uvrnute kriterijume i da treba da se zapitaš u čemu je problem.
jedino sto ja zakljucujem iz njegovog post-a jeste da se njemu jos uvek nije pojavila prava osoba...ne vidim nikakve uvrnute kriterijume ili nesto tako...i kao sto rekoh ne postoji pravilo...
Re: Koliko je dugo OK biti sam?
Poslato: 25 Jul 2012, 07:14
od *deni*
Ja se odavno već ne zamlaćujem teorijama kako nikako da naiđem na '' pravu '' osobu, jer sam shvatio da sam jedna samoživa, isključiva i netolerantna osoba, nesposobna da se istinski zainteresuje za druge, njihove želje, potrebe i emocije, tj. ja nisam '' prava osoba '' za to.
U odnosima koji pretenduju da budu, ili postanu bliski vrlo brzo počnem da osećam teskobu, napor, nelagodu i želju da se izvučem iz te korelacije i pobegnem u svoju ugodnu samoću u kojoj me niko neće uznemiravati i rušiti mi harmoniju. Ni za seks mi drugi ljudi dugo, dugo nisu bili potrebni, jer sam i u seksualne odnose stupio relativno kasno i to sticajem okolnosti. Od nekakve ljubavi i topline tek nikad nisam bio zavisan. Moguće da je reč o nekom prokletstvu, kao što mi je već rekao jedan astronumerolog, ne znam, tek činjenica je da nisu svi ljudi talentovani, niti rođeni za vezu, niti im je suđeno da dožive ogromnu, romantičnu ljubav, čijim kultom su nas kljukali od malena kroz bajke, nametnute životne vrednosti i sl..
Da bi se ostvarila stabilna veza, mora se za to imati iskrena, neiskalkulisana potreba, inače ako se nastoji ostvariti veza zato što '' to tako treba '' - mrka kapa, od toga nema ništa.
Poslato: 25 Jul 2012, 07:45
od bothways
who cares? kad se pojavi, pojavi se. ne treba forsirati.
Re: Koliko je dugo OK biti sam?
Poslato: 25 Jul 2012, 10:33
od Rakunica
Mislim da i u velikoj meri zavisi posle koga si opet sam. U svakom slučaju, ako je sledeće što očekuješ opet veza, onda je bolje ne brzati stvari, pustiti da te ta samoća malo okrepi, da dođeš sebi i hladne glave nastaviš dalje.
Što se tiče te navike u samovanju... mah, sve se to da razbiti
Gledaj nekako da zaštitiš ovu ideju, dok nije pala šaka Marini Tucaković.
Re: Koliko je dugo OK biti sam?
Poslato: 25 Jul 2012, 13:30
od *deni*
A i taj model života udvoje se, kao jedino ispravan, uporno nameće i njime se maltretiraju i diskriminišu ljudi koji, jednostavno, nemaju potrebu za tom vrstom zajedništva. Nikako neće da se dozvoli da takvim ljudima ništa ne fali, već da žive kako im odgovara. Žene su u još goroj poziciji. Udaja je i dalje jedan od činova koji se smatra veoma važnim u životu svake žene, posebno u ruralnim krajevima, kojim ona dobija potpuno poštovanje i velik deo svog identiteta.
Popularna kultura i dalje promoviše stav da je žena niko i ništa bez muškarca, koji joj je ujedno i životni partner. Domaće pesme su prepune takvih lajt motiva :
Poslato: 25 Jul 2012, 13:48
od loreenche
Sa moje tačke gledišta, sve Ovisi od tvojih potreba. Želiš li biti u vezi? Ako želiš, onda vrlo kratko, ako ne želiš, budi singl dok ne poželiš. Ako ikad poželiš. Želiš. Eliš. Liš. Iš. Š. .
Apsolutno! To se meni dogodilo. Ja bukvalno ne mogu da zamislim kako bi izgledala hipotetska osoba kojom bi ja mogao biti u vezi. Mislim, naletio sam, pa i posevio se s zaista par apsolutno cool, divnih ljudi, ali na samu pomisao da s njima imam ista vise ja se najezim. Potpuno sam svjestan da je to do mene, ali zabluda je u tome kada ljudi misle da je to zato sto sam postao pre rigidan i da se ne mogu promijeniti. Sasvim suprotno, ja se konstantno, radikalno mijenjam i u tome je problem; kriteriji postaju kompleksniji, veci, mnogo vise detaljniji i time i uzi. Da budem s tim ljudima trebao bi regresirati, and that's out of the question. Pokušao sam - it just doesn't work.
Jedna od posljedica tih promjena je da mi više nije dovoljno ono što mi je nekada bilo dovoljno; konkretno, par zajednickih karakteristika, pocetni naboj strasti and a pretty face.
S druge strane, I really can't do it with a non-pretty face. Koliko god postao tolerantan prema razlicitim karakterima i interesima, taj glupi bioloski imperativ je jaci nego ikada. I to je tuzno. Ali opet, nije rijec samo o estetici, nego i u odredjenom tipu karaktera koji ta estetika generira. Na stranu inteligencija, "lijepi" ljudi su u suštini drugaciji - sama cinjenica da mogu dobiti sto god zele generira drugaciju psihologiju, koja meni pase. I'm really not into that whole woody allen neurotic thing. I like people who grab life by the balls and milk it dry. Takodjer, ljudi koji vitlaju vlastitim seksipilom nece biti zastraseni, niti toliko fiksirani na moj seksipil.
Zaista nema nista gore neko kad shvatis koliko su ljudi fiksirani na tvoj izgled. I nema veze koliko si inteligentan, to je uvijek u sjeni tvog fizickog izgleda. :patnjemladogwerthera:
Na zalost, tu je uvijek i pitanje moje imbecilne, blazirane, bljutave generacije... jebote ako im kazes nesto ne-ironicno dobiju napad panike. Stvari su toliko sulude da *ja* ispadam pre-ozbiljno, and I'm a fucking man-child.
---
Uglavnom, ako nisi potpuni retard, pronaci romanticnu ljubav svog zivota je ravno dobitku na lotu.
Pa sad, ne bih rekao da su sanse tako male. Uopste to nije pitanje retardiranosti. Neki ljudi su veoma inteligentni pa im nije problem da prihvate mane svog partnera... prosto ih to ne dotice toliko.
Uglavnom, ako nisi potpuni retard, pronaci romanticnu ljubav svog zivota je ravno dobitku na lotu.
U čemu je sinko onda tvoj problem?
Poslato: 25 Jul 2012, 20:26
od ilija f
A zašto forsirati vezu? Mislim, sve te stereotipne pretpostavke o "onom/j pravom/j" se baziraju na jednoj velikoj pretpostavci: da prava/i postoji. Ranije su ljudi živeli dosta kraće, imali su mnogo manje mogućnosti i petlje da improvizuju život (tipa da kažu "fuck this, odoh da prepešačim do Londona jer mi se može") itd.. Zbog svega toga, kao i zbog nametanja okoline i familije, mnogo su više uspevali brakovi do kraja života.. Šta uopšte znači "prava osoba"? To je neko ko je po nekim višim silama pridodređen nekoj osobi ili? Ne postoji idealna veza, niti bilo šta u životu. Kao i za sve, najbolje je uraditi benefiti/gubici poređenje i videti šta preovladava - pr: da li to što žena uvek svaljuje krivicu na mene preovladava nad tim da imamo super momente, da mi puno znači njena podrška kad sam potišten itd. Prosto, to nije jednostavno, ali ljudi treba da prestanu da idealizuju i maštaju. Ako se nađe neko sa kojim želiš da uspostaviš vezu, to i učini, ali se nemoj opterećivati da li će i koliko vaš odnos trajati. Jebiga, te stvari su jebeno nepredvidljive i ne vredi se zamarati, pošto se svakako ništa u principu ne može promeniti.
Jako je lepo kad neko uspe da sa nekom osobom izgradi dugogodišnji odnos, tako da oboje uživaju u tome i da to traje jako dugo. Potrebno je mnogo za to, potrebna je tolerancija, voljenje i/ili prihvatanje mana partnera...
(vazi za vakvu situaciju)
generalno, ne bih umeo da definisem vremenski period precizno, no slazem se.
Ne jbt, 5 godina visi na dateing siteovima i trazi 'vezu' a nikad duzu od 30 dana nisi imao ... i sve je ok sa kriterijumima navidno
Uopsteno, odgovor na sam naslov teme je koliko god tebi odgovara.
Poslato: 29 Avg 2012, 15:34
od angelbelow
Nema pravila. Od osobe do osobe. Meni samoca tesko pada. Mogu kraci period biti sama ali mi to pocinje smetati i jednostavno ne mogu da sebe zamislim da sam sama i zadovoljna. Zelim da imam nekog pored sebe ko me voli, ko mi to pokazuje i zeli da se brine o meni. Takodje to vazi i za mene. Osecam da mogu drugome toliko toga pruziti, voleti i brinuti o nekome i kada nam kosa osedi. Trenutno, ova veza me toliko ispunjava da moju draganu zelim do kraja zivota. Kada pomislim na zivot bez nje, jednostavno mi se ne zivi. Ova razdvojenost me ubija ali radim sve sto je u mojoj moci da joj se sto brze pridruzim. Videcemo. Dan za dan.
[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2416821#p2416821]ilija f napisao:[/url]A zašto forsirati vezu? Mislim, sve te stereotipne pretpostavke o "onom/j pravom/j" se baziraju na jednoj velikoj pretpostavci: da prava/i postoji. Ranije su ljudi živeli dosta kraće, imali su mnogo manje mogućnosti i petlje da improvizuju život (tipa da kažu "fuck this, odoh da prepešačim do Londona jer mi se može") itd.. Zbog svega toga, kao i zbog nametanja okoline i familije, mnogo su više uspevali brakovi do kraja života.. Šta uopšte znači "prava osoba"? To je neko ko je po nekim višim silama pridodređen nekoj osobi ili? Ne postoji idealna veza, niti bilo šta u životu. Kao i za sve, najbolje je uraditi benefiti/gubici poređenje i videti šta preovladava - pr: da li to što žena uvek svaljuje krivicu na mene preovladava nad tim da imamo super momente, da mi puno znači njena podrška kad sam potišten itd. Prosto, to nije jednostavno, ali ljudi treba da prestanu da idealizuju i maštaju. Ako se nađe neko sa kojim želiš da uspostaviš vezu, to i učini, ali se nemoj opterećivati da li će i koliko vaš odnos trajati. Jebiga, te stvari su jebeno nepredvidljive i ne vredi se zamarati, pošto se svakako ništa u principu ne može promeniti.
Jako je lepo kad neko uspe da sa nekom osobom izgradi dugogodišnji odnos, tako da oboje uživaju u tome i da to traje jako dugo. Potrebno je mnogo za to, potrebna je tolerancija, voljenje i/ili prihvatanje mana partnera...
