Gay-Serbia.com | Diskusije

Možda je i bila tema... Odnosi se, pre svega, na forumaše koji su duže registrovani. Kako se osećate kada naletite na neki svoj stariji post ili davnašnji post tada drage osobe? Meni se javi čitav spektar osećaja od ravnodušnosti do stida i sete. Uverim se u ideološku i emotivnu prolaznost... I još štošta.

'Tada drage osobe' u smislu bivseg?

Ne mora da bude isključibo bivša/bivši. Može biti to, ali i prijatelj, neko ko nam je značio...

Retko ih viđam. Ono kad nekad naiđe neki novajlija pun entuzijazma pa reši da odgovori na SVE postojeće teme, ikada, i onda ih podigne (takođe i Eskica u maničnoj fazi).

A i tada ne obraćam pažnju na postove (svoje ili tuđe) samo mi je drago da se podsetim ljudi koji su u međuvremenu prestali da dolaze.

Mars napisao:Retko ih viđam. Ono kad nekad naiđe neki novajlija pun entuzijazma pa reši da odgovori na SVE postojeće teme, ikada, i onda ih podigne.

Setila sam se tamo neke 2006. ili 2007. kada si u dnu svakog posta imao poučne sentence o Marsovom dupetu sve sa linkovima.

Sa sve linkovima. Da.

Ok, ovako:
Za vreme forumisanja ni sa kim nisam bio te nisam ni raskidao niti mi je neko u tom smislu znacio.
Zanimljivo mi samo to da povremeno naletim na neke stare postove (mahom trash zona koja se uglavnom cisti pa, srecom, postane nevidljiva) ili pak procitam svoj fan klub pa vidim kako sam menjao statuse kod ljudi.
Bilo da sam im bio zgodan i lep a sad ruzan i odvratan ili super lik a sad kreten i bilo da je zbog toga sto nisu dobili sta su hteli ili pak zato sto sam govorio ono sto mislim ... Samo mi izmami osmeh na lice u fazonu 'smesno mi'.
Generalno me ne tangira, verovatno zato sto ni jedan od tih virtual odnosa nisam dozivljavao ozbiljno i svejedno mi da li mislis da sam ok ili ne.
Licno znam relativno malo ljudi odavde i sa njima su mi odnosi ok oduvek bili, bar u onom smislu da osim razlike u stavu nikad nisu menjali status kod mene 'iz dobre i drage u losu i nedragu osobu'.

u 95% slucajeva mogu potpisati svoje stare postove.
sto se drugih tice, ne zanimaju me bas.

Umrem od smeha na neke svoje postove
Ili ih potpisem
Sto se tice drugih, ne zanimaju me..
Nemam postove tog tipa bivsi=bivse

pa ono, neki početni su mi delovali smešno, ali kako je vreme išlo, počeli su da dobijaju neki smisao

Galateja napisao:Kako se osećate kada naletite na neki svoj stariji post ili davnašnji post tada drage osobe? Meni se javi čitav spektar osećaja od ravnodušnosti do stida i sete. Uverim se u ideološku i emotivnu prolaznost... I još štošta.

jaoj divno

Hajde reci nam jos nesto o tome.
Bice to kao da pravimo spomenar.

Galadriel napisao:

Svašta! Uzmi klometol, pročitaj neku knjigu, odgledaj film, šetaj, beri cveće, iskoristi vreme na sadržajniji način, ali nemoj mazohistički da se lepiš za moje postove kad ti škode.

dobijem i ekcem od imperativa, stvarno bolje cvece da sam brala

Široko ti polje, samo odšetaj sa moje teme.

pokušaj je razumjeti i ne osuđivati, kao elenu.

Elena nije nikoga vređala, a ova mene vređa i to vrlo nisko.

aaaa ok!
uvijek tesko skuzim tu kljucnu razliku: ako jako pristojno zastupas monstruozne stavove, onda je to ok.

Ja nisam Elenin PR, sve što sam imala da kažem napisala sam na onom oftopiku i nemam nameru da se vraćam na tu temu.

ali ovaj topic je bas o tome.

A, ne, taj oftopik je perfekat, a ovo je topik o pluskvamperfektu.

meni nije jasan momenat monstruoznosti u peglanju na proser

odjebi iz topica, jel cujes!

medju lezbejkama ima bas groznih stvorova...

ideoloska prolaznos pogotovo

Blady napisao:Umrem od smeha na neke svoje postove
Ili ih potpisem
Sto se tice drugih, ne zanimaju me..
Nemam postove tog tipa bivsi=bivse

ovako isto.

Ja sam mislila da je neko digo moj stari topik.
Zar ja nisam imala neku temu "neka ja koja nisam ja"?

Možda, ne znam... Meni je u trenutku pao na um naslov.

Eto, ti si članica koja je davno registrovana, mislim da bi imala šta da kažeš na ovu temu.

Ne osetim se...mislim, ako je neko ko mi je bio drag-i dalje mi je drag. Nisam se nisakim odavle posvadjala...Sve su to meni mili ljudi i dalje

Ono sto primecujem je samo koliko malo menjam svoje stavove. To mi je ponekad stvarno neverovatno.

Veoma mi je zanimljivo da posmatram sebe tako u retrospektivi. Uglavnom kada čitam svoje stare postove pomislim kakav sam bio debil... ali nekada se baš zapanjim koliko sam bio u pravu i koliko sam se još više uverio u ono što sam pisao tada. Interesantno u svakom slučaju... pogotovo što se tiče tog aspekta prolaznosti i promenjivosti, i ideološkog i emotivnog.

Kao da je negde zapisan razvoj moje ličnosti, od infantilnog debila do ne toliko infantilnog debila