Gay-Serbia.com | Diskusije

Zanima me nesto...
Juce ja davim svoju sestru o tome kako patim jer me devojka ostavila trla baba lan i danima ja patim zbog nje i pricam o njoj...i sestra uze neku knjigu i procita jedan deo koji mi je otvorio nove horizonte
Elem, radi se o tome ( ne mogu da citiram deo iz knjige jer ne znam gde je knjiga ) da sto vise pricate o svojim problemima da oni postaju sve veci i veci...
Sta vi mislite o tome?

Meni je, licno, lakse kad se izjadam nekome,...msm, prsla bih da cutim o tome..
Vi? Jel vam lakse da sve drzite u sebi ili da pricate o onome sto vas muci??



Bila sam ja lepo napisala ovu temu, al mi je komp zapuco i sve se obrisalo, pa sad ovako na brzaka sam morala, valjda ste skontali sta sam htela da kazem....


Toliko od mene

Kada ih ispričam stvari manje utiču na mene..

zato retko kada kažem da sam zaljubljen nego radije pokazujem to.

kako kazu - "covek je nesrecan onoliko koliko misli da jeste... ili tako nesto...

a inace, sve je individualno... neko (mislim cak vecina) preboljava tako sto prica o problemu, dok neko ne zeli da razmislja o tome i trudi se da skrene misli na nesto drugo (meni bas i ne deluje najzdravije )...

Meni nije lakše. Bolje ćuti. Kada ja ćutim, tako barem znam da je lakše drugima, a to je pola rešenog posla.

:kittriemodeon: Osim toga, Ja sam control freak i volim da sve rešavam sam :kittriemodeoff:

vidis, meni korvinov post upravo otvorio neke nove horizonte.



ont: ja volim da pricam o svojim problemima, jer su pretoceni u rijeci uvijek laksi i rjesiviji.

Uh, ja moram da pricam i da pricam i da pricam o svemu sto me muci i uvek mi bude lakse. Ako nemam nekoga pored sebe u odredjenom trenutku, dodjem ovamo pa se izjadam ili papir i olovka pa pisem
Nikako cutanje nije zlato u ovom slucaju. Bar ako se ja pitam. Dovoljno mi je da me neko saslusa. Eto.

Ja sam užareni vulkan, a moje reči su lava. Kada bih ćutala ne bi me bilo. Nekad je potreba za odgovarajućim uhom toliko velika da ne biram kome i šta.

Uglavnom pricam, ali u poslednje vreme sve manje i manje..
Jako me umara, nekako imam utisak da cu to bolje resiti, i biti skoncentrisanija ako samo ja mislim o tome..

Kako ja obozavam tvoj avatar!

Nekad mi jako prija kad sa nekim ko mi je blizak pričam o problemima a opet u ima trenutaka kad bih voleo da mogu ja prvi da ih zaboravim.
Tad ne pričam o tome čak i kad me pitaju ili zamole da kažem šta me muči.

"Kad povjeris svoju nevolju susjedu, darujes
mu dio svoga srca. Ako je u
njega velika dusa, zahvaljuje ti;
a ako je malena, omalovazava te.
Napredak nije puko popravljanje proslosti;
On je neprekidno gibanje prema buducnosti.
Umjetnost je korak od vidljivog, poznatog, do
nepoznatog."

Originally posted by Norma Jeane

Uh, ja moram da pricam i da pricam i da pricam o svemu sto me muci i uvek mi bude lakse. Ako nemam nekoga pored sebe u odredjenom trenutku, dodjem ovamo pa se izjadam ili papir i olovka pa pisem
Nikako cutanje nije zlato u ovom slucaju. Bar ako se ja pitam. Dovoljno mi je da me neko saslusa. Eto.

isto ovako

Ono nasta se fokusiramo jaca jer ga mi sami osnazujemo.
Ako neprekidno pricamo o nesrecnim ljubavima velika je verovatnoca da ce i nasa sledeca ljubav biti nesrecna jer to je pattern koji ponavljamo.

nekada je ćutanje zlato, ali u slučaju koji si ti navela nije.

ja samo da te srce maleno

ja dohvatim hasanaginicu pa je smorim kao budalu. i bude mi super.

retko radi na drugima.

Originally posted by Paris

Ono nasta se fokusiramo jaca jer ga mi sami osnazujemo.
Ako neprekidno pricamo o nesrecnim ljubavima velika je verovatnoca da ce i nasa sledeca ljubav biti nesrecna jer to je pattern koji ponavljamo.

E, hvala ti, bas si me utesila :DDD

Originally posted by castor

ja samo da te srce maleno

Originally posted by Zaljubljena

E, hvala ti, bas si me utesila :DDD

Htela sam da ti kazem da promenis plocu

ma samo nadjes sta funkcionise da se osecas ok...to uopste ne mora uvek da bude isto...prica kad ti se prica, cutis kad ti se cuti...smaras kad ne mozes da prekines da smaras...izmeris s vremena na vreme da li ti se vise sada prica ili i tebe vec smara da drobis isto....kad te vise smara nego sto ti se drobi, znaci da prolazi.....onda prodje...i eto......

razmislis da li ti smeta da budes onaj sto stalno prica o tome
ako ne - pricas.

ako da - vidis da li mozes da prestanes
ako mozes - super.
ako ne mozes - smorice te pre ili kasnije.

i opet lepo.....



jebote kako serem!!!!

Nije sranje...

Jako malo ljudi može zapravo da isključi u sebi taj glas da nešto trebaju ili ne trebaju da rade i to ih čini jako smorenim jer rade protivno svojoj prirodi....

Kada bi svako istinski mogao da se ponaša u skladu sa svojim osećanjima i da ih pokazuje u svakom trentuku, a da za to ne dobija "sankcije", svi bi bili istinski srećniji...

Između ostalog, to je osnovna i poenta borbe za gej slobode.

Originally posted by Zaljubljena


( ne mogu da citiram deo iz knjige jer ne znam gde je knjiga )


al mi je komp zapuco i sve se obrisalo...

ot:

Khm...Sta znam.Ne volim da cutim.I ne cutim nikad.

Teske sam stvari izrekao,a secernu vodicu ne volim bas da prosipam.

Volim da pričam.

Pričam mnogo. Pričam brzo.

Pričanje me oslobađa.

Iako treba znati kad ućutati, ako imam problema ne mislim da će se uvećati ako pričam o njima.

Uglavnom ne pričam o onom što me "muči". Trudim se da moj problem ostane samo moj, dok se ne riješi. Bliskim osobama mogu dati neku naznaku po tom pitanju, čisto da ne bi mislili da su oni za neš' krivi, jer se eventualno malo drugačije ponašam.

Inače me nerviraju osobe koje jadikuju kome i gdje stignu. Mis'im bolje voditi dnevnik, nego gnjaviti druge i ponašati se kao energetski vampir. Ili nek' si nađu psihologa. Ipak je plaćen za slične slučajeve.

Pricam, ali tek kasnije kada svarim malo situaciju.

Originally posted by alexandermagic
... Mis'im bolje voditi dnevnik, nego gnjaviti druge i ponašati se kao energetski vampir. Ili nek' si nađu psihologa. Ipak je plaćen za slične slučajeve.

Slažem se. Svakom je sopstvena muka najveća, pa pošto je tako, onda je najefektnije da svako svoju muku samom sebi i pripoveda, jer će sam sebe najbolje i razumeti.
A kod psihologa - po potrebi.

Zašto se meni čini da sam već čitao ovu temu

Originally posted by hlaefdige

ja dohvatim hasanaginicu pa je smorim kao budalu. i bude mi super.

retko radi na drugima.

i ja sam se je neki dan smorila

imam jednu osobu koja mi sluzi za kukanje. obe smo dosta slicne, sa totalno razlicitim zivotima, i meni je interesantno da slusam nju i njoj je intersantno da slusa mene. od prvog dana se o svemu, svemu svemu poveravamo. od najdivnijih do najcrnjih stvari. i njoj sve moram da pricam. moram da joj kazem.

ostatku ljudi koji me okruzuju govorim samo ponesto, i uglavnom nije kompletna prica. i to tek ako neko primeti da nesto ne valja. ne zelim da opterecujem druge i da kasnije svako vidjenje preraste u "a jel sve ok? sta se desilo? jesi uradila sta sam ti rekao/la? i sta je onda bilo?" bljaaaaak...

tako se ja lepo toj jednoj osobi iskukam, a ako me jos nesto muci, a nisam u mogucnosti da pricam sa njom...uzmem pa strikam.

Originally posted by Berserker

Zašto se meni čini da sam već čitao ovu temu

Zato sto Zaljubljena ima obicaj da se ponavlja

Salim se, B. je zakon