Ples/igranje/djuskanje kada nema nikoga, ili kada to sto nek
Poslato: 11 Nov 2010, 21:32
od Orlando the Lady
Volite li da plesete kada ste sami?
Moze biti da je ovo posledica socijalnog shoka (jer ne izlazim u varijantama gde je djuskanje izgledno), ali poslednjih dana veoma cesto igram sama od sebe.
tada slusam ono sto u bilo kojim drugim okolnostima ne bih pomislila da pustim, i ...tako, znojim se sama sa sobom.
U klubu mi apsolutno nije bitno da li cu igrati sama ili sa nekim (da budem preciznija: bilo kim), niti mi je bitno da li ce mom drustvu biti neprijatno. Opet, ples bez igde ikog je pristupacno i neiscrpno savrsenstvo.
džuskam retko i loše. kad niko ne gleda - bacakam se k'o d'imam napad.
lepše je kad si sam.
Poslato: 11 Nov 2010, 21:41
od bu
ahaha,po mom misljenju ja ne znam da igram..tako da kad izadjem uvece ja kao igram gubim se..a kad sam sama to je jos gore gubljenje.. ..u svakom slucaju gubim se..glupiram i tako..al volem da izigravam budalu pogotovo uz muziku
Jesam, ali postoji i neki novi film, reziser je Grant Gee. Vici ako ti treba.
koliko nov? igrani film ili dokumentarac? gledala sam neki dokumentarac, ali ne znam je li to taj. proveriću, hvala.
Poslato: 11 Nov 2010, 22:06
od Orlando the Lady
dokumentarac, 2009.
Poslato: 11 Nov 2010, 22:18
od smaug
''I hate dancing more than I can possibly explain. I hate doing it myself, which I can’t anyway, but I loathe and resent the necessity to try. I hate watching other people do it. I hate the way it breaks up conversation. I hate the slovenly mixture of sexual exhibitionism, strutting contempt and repellent narcissism that it involves. I hate it when it is formless, meaningless bopping and I hate it (if anything even more) when it is formal and choreographed into genres like ballroom or schooled disco. Those cavortings are so embarrassing and dreadful as to force my hand to my mouth. ''
But
''I am not in any way, not in ANY WAY scornful of those who dance.''
Poslato: 11 Nov 2010, 22:20
od Speculum Columbae
Obožavam da igram i igram svugde.
Kada budem umirao, pred očima će mi ići flešbek sebe kako u različitim periodima igram.
džuskam retko i loše. kad niko ne gleda - bacakam se k'o d'imam napad.
lepše je kad si sam.
isto tako al ja imam dodtak, kad sam pijan/pripit tad igram i bole me za sve, inace me uglavnom mrzi.
Poslato: 12 Nov 2010, 00:09
od Heavy Metal Lover
Najčešće đuskam sam u svojoj sobi. Iako nemam ništa protiv egzibicionizma, masa u klubovima me sputava i moram da izvodim svoj diva mode u ograničenom prostoru. Najviše mrzim kad mi u sred pokreta neko stane na nogu ili me odvali laktom u rebra. Da bi dobro đuskao moraš da se opustiš i bukvalno osetiš muziku u sebi a to je gotovo nemoguće kad te neko stalno ometa. Zato preferiram privatnost moje sobe
Poslato: 12 Nov 2010, 13:00
od Hys.
Nisam dugo spontano zaplesala sama od sebe na gajbi...ali umem, cesto, i volim da igram, i sama i u drustvu, ples je super stvar.
Zdrava i za telo i za duh
Poslato: 13 Nov 2010, 13:18
od Orlando the Lady
Hys, ti i ja se moramo dohvatiti u neko skorije vreme, bez obzira sto nas nema po gradu.
''
Poslato: 13 Nov 2010, 13:25
od hlaefdige
stalno djuskam.
Poslato: 13 Nov 2010, 13:27
od haemoglobin
djuskam u klubu ili bilo gde u izlasku...ali sam u sobi nikad
Opet, ples bez igde ikog je pristupacno i neiscrpno savrsenstvo.
..u svakom slucaju gubim se..glupiram i tako..al volem da izigravam budalu pogotovo uz muziku 
I da poticemo iz istog grada. 