Moj prvi strah - bio je od mraka i nepoznatog onog nevidljivog.Sta ako li neko dodje i odnese me brrr...razmisljala sam...
Problemi su bili u detinjstvu i palila sam uvek svetlo jer mi tada lakse:)...Spas je dosao sam iz sebe i rekoh sebi ako se pokrijes preko glave nestace sve
Poslato: 17 Apr 2010, 22:26
od maka
strah me je boleština i ratova.
strah me je zla koje će po svim procenama zadesiti Srbiju.
Poslato: 17 Apr 2010, 22:27
od LeDeNa_
strah od mraka je posve razumljiv i posve prirodan
stovise, mislim da je nam je urodjen, kao sto nam je urodjeno i Svetlo
jer strah je odsutost Ljubavi
A Ljubav je Svetlost
dakle, strah je mrak
Poslato: 17 Apr 2010, 22:32
od tintily
Strah me razlicitih stvari , ali najvise bolesti meni dragih ljudi
Poslato: 17 Apr 2010, 22:37
od LeDeNa_
Strah me je bojati se pred ljudima kojima ne zelim pokazati osecaje...
Strah me je zatvorenih prostora i liftova jos od detinjstva...
Uzasno se bojim ljudske gluposti jer ona pokrece sve negativno u zivotu...
Strah me je one zidovske: "Dabdogda imao pa nemao"
Uglavnom, strah me strahovati, jer u danasnje vreme retko ko moze priustiti strah!
Poslato: 17 Apr 2010, 23:31
od Kala
ja se bojim pernatih zivotinja!
Poslato: 17 Apr 2010, 23:55
od LeDeNa_
...strah me je grmljavine...tada volim imati nekoga pokraj sebe
.....strah me je dubine.....i ljudske zlobe....ljudi bez osecaja i topline
.....strah me pacova BLJAK...
Poslato: 18 Apr 2010, 00:40
od Blady
strah od bolesti...
Poslato: 18 Apr 2010, 03:17
od LeDeNa_
Mene je jos uvek strah da ljubav nije svemoguca... I da je bespomocna kada je jednostrana, gledajuci siri plan (gledajuci usko licni dozivljaj iste, svi strahovi nestaju).
Zato ne prestajem da se borim protiv tog straha svim sredstvima.
Poslato: 18 Apr 2010, 03:21
od LeDeNa_
I da......jednostavno, da necu stici ostvariti sve svoje snove,.. jedino sto mi treba jeste - vreme, a to mi niko ne moze dati...
Strah me razlicitih stvari , ali najvise bolesti meni dragih ljudi
Poslato: 18 Apr 2010, 04:11
od LeDeNa_
...bolescura koje napadaju moje najdraze,ljudske zlobe,lazi,sebicnosti,snage prirode,ponekad nepoznatog.A,svega i svacega,nekad vise ,nekad manje, ovisno o mom psihofizickom stanju,klimi i sto drugih stvari.Jako jednostavno, zar ne ?
Ako oni sami sebi ne veruju, kako cu im ja verovati?
Poslato: 18 Apr 2010, 10:14
od Anhedonie
Da prestanem da se menjam
Poslato: 18 Apr 2010, 10:16
od Anhedonie
A prvi strah mi je bio mrak, al sam ga pobedio
Imao i strah od plivanja u dubokoj vodi (kad se ne vidi dno), i to je neka vrsta straha od nepoznatog, ali uspevam da ga pobedim
plase me jedino ljudi - ono sto im se u umovima desava i gadosti koje iz toga proizadju.
Hehe mrgude
Da...strah me ljudi...i to ponajvise zena
Poslato: 18 Apr 2010, 11:48
od str00ja
Mraka, moj osnovni strah, Ledena je lepo objasnila na pocetku teme ... I dan danas ponekad zna da me uhvati trip oko toga, ali sam taj strah generalno prevazisao.
Klovnova.
Insekata, vecine.
Da se ne otvorim previse ljudima, a nesvesno stalno tezim tome.
Da necu moci da upravljam sobom, iliti nedostatka volje - nekad mi se i desi da nesto zelim i moram, ali ne mogu/necu - znam, debilno je...
Da ne budem odbacen, u generalnom smislu.
I podjednako me je strah da se ne promenim previse kao i da prestanem da se menjam.
I jos kojecega...
Ali nekako u svoj toj mrezi mojih strahova, uspevam da zivim sa njima. Ne dopustam da me strah preuzme, samo ga nekako pustim kroz sebe. Mislim da ako ne mozemo da se izborimo protiv strahova (sto uopste nije nista cudno niti strashno, pa ljudi smo, mnogo sta ne mozemo), onda treba da ih prosto prihvatimo i naucimo da zivimo sa njima.
U to ime, po ovom pitanju, sebi i svima ovde:
''
The thrill of fear
Thought I'd never admit it
The thrill of fear
Now greatly enjoyed with courage
Fear is a powerful drug
Overcome it and
You think that you can do
Anything!
Poslato: 18 Apr 2010, 11:52
od Mariška
Trenutno me je najviše strah da kažem čega me je strah.
Poslato: 18 Apr 2010, 11:52
od LeDeNa_
strOOJa
Ali nekako u svoj toj mrezi mojih strahova, uspevam da zivim sa njima. Ne dopustam da me strah preuzme, samo ga nekako pustim kroz sebe. Mislim da ako ne mozemo da se izborimo protiv strahova (sto uopste nije nista cudno niti strashno, pa ljudi smo, mnogo sta ne mozemo), onda treba da ih prosto prihvatimo i naucimo da zivimo sa njima.
U to ime, po ovom pitanju, sebi i svima ovde:
strah je naiskonskija ili praemocija. prva, koja se ne nauci vec je urodjena. Primitivna je, jednako kao sto je nasilje primitivan akt onih koji drugacije ne znaju.
Poslato: 18 Apr 2010, 12:45
od Blady
Ne plasim se nicega sto je proizvod mene.. mada se nekada plasim sebe...
Poslato: 18 Apr 2010, 13:10
od ultraviolet
strah me je što me (trenutno) ničega nije strah.
Poslato: 18 Apr 2010, 13:21
od simarrgL*
strah me je da ne potrosim svoj zivot uzaludno.. a znam da ce se to desiti.
strah me smrti
strah me odrastanja/starenja
strah me je da me roditelji ne odbace
strah me je da me prijatelji ne ostave
plasim se da me ne ostavi devojka
plasim se da se necu dopasti njenom drustvu
strah me je da cu upisati pogresan faks
strah me je do neke mere onoga "sta ce svet da kaze"
strah me je lopte, i svih fizickih aktivnosti koje mogu zavrsiti povredjivanjem (mada mi je san da jednom odem na bandzi dzamping)
strah me je ljudi do neke mere
strah me je sopstvene umrtvljenosti
najgore je to sto mi strahovi kontrolisu zivot. plasim se da to ne bude tako zauvek.
