Gay-Serbia.com | Diskusije

Doktori su nekada smatrali da je čežnja za dobrim starim vremenima psihičko oboljenje koje izaziva depresiju, nesanicu i napetost. Prizivanje lepih uspomena, čak i u umerenim količinama, smatrano je nezdravim. Međutim, novija istraživanja bazirana na pozitivnim stranama nostalgije pokazuju da ona u brojnim situacijama može biti lekovita.


Kada se osećate loše

,,Možete iskoristiti nostalgiju kao podstrek,“ izajvljuje dr Tim Vajldšat, vanredni profesor na Univerzitetu u Sautemptonu, čija su istraživanja pokazala kako poneko putovanje kroz prošlost doprinosi da se osećamo nadahnutije i manje usamljeno.

,,Lepa sećanja su nam kao pauza od negativne energije. Ili, kako bi jedan od učesnika u istraživanju rekao, nostalgija je odmor u našim umovima“, kaže dr Vajldšat.

Kada vam je stalo do osobe sa gubitkom sećanja

Kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću pobuđivanje nostalgije poznatim melodijama i fotografijama može oživeti osećanje sopstva koje je potisnuto demencijom, iako konkretna sećanja nisu dovoljno jasna.

Nostalgija nam pomaže da ne zaboravimo ko smo, kaže dr Kristin Bačo sa fakulteta Le Mojn u Sirakuzi.

Kada se suočavate sa dubokim problemima

U jednom od Vajldšatovih istraživanja, objavljenom prošle godine u listu ,,Žurnal o eksperimentalnoj i socijalnoj psihologiji“ (Journal of Experimental Social Psychology), učesnici su imali zadatak da pišu o sopstvenoj smrti.Kod onih koji su neposredno pre toga imali vremena za maštarenje, misli o smrti bile su manje morbidne od onih kojima to nije bilo omogućeno.

Prema istraživanjima Bačove, nostalgični tipovi ljudi imaju veće sklonosti da svoja dostignuća iz prošlosti koriste kao obrazac, vodič kroz krizne periode. ,, To je pomalo nalik vožnji“, kaže ona. ,,Gledanje u retrovizor omogućava vam da steknete potpunu sliku o situaciji.“

Naravno, nijedan od stručnjaka nije pobornik života u prošlosti. Osnovna ideja je da dopustimo sebi nostalgične trenutke kad smo tužni ili skrhani.

Ukoliko nam to ne dođe spontano, kao što se i ne dešava kod osoba sa problematičnim detinjstvom ili traumama, treba uporno tragati za lepim trenucima u našim životima.

Budući da su čak i žrtve holokausta i izbeglice imali koristi od lečenja nostalgijom kroz osnaživanje svesti o sebi, Bačova veruje da svi imamo tračak svetla u svojoj prošlosti iz koje možemo crpeti snagu.


Izvor


Tema za sve nostalgicare.Kako na vas utice nostalgija?Vracanje u neka vremena,da li su uvek setno-srecna ili mozda mucna?Treba li se otrgnuti takvim osecanjima,vratiti u stvarnost i zasto bi se u krajnjoj liniji nostalgija posmatrala iz negativnog konteksta?


Evo jedne zanimljive definicije:To je ono sto te natera da odes u VHS klub i iznajmis kasetu, iako imas ADSL od 2mbita.

Koje su vase?:)

pukne me tako s vremena na vreme, onda uzmem aparat i odem da fotkam

Bilo lepo ili ruzno ja se uvek ubedarim kada se prisecam necega.
Sta li cu da radim sada kada odem od kuce na duzi period pojma nemam...

kuca te uvek ceka, cemu bedacenje?

Tema za sve nostalgicare.Kako na vas utice nostalgija?Vracanje u neka vremena,da li su uvek setno-srecna ili mozda mucna?Treba li se otrgnuti takvim osecanjima,vratiti u stvarnost i zasto bi se u krajnjoj liniji nostalgija posmatrala iz negativnog konteksta?


hmm pa retko kad me pukne nostalgcno stanje, jebem li ga..
a i kad se to desi uglavnom je zbog nekih osoba, ne vezujem se za mesto vec za ljude, sta ja znam. Skoro pa uvek su setno-srecna. Naravno da se ne treba otrgnuti takvim osecanjima ali ne treba ni konstantno ziveti u nostalgiji...show must go on

retko kad me to cepa. idemo dalje.

Osetim se lepo, ali to uvek bude sa nekom dozom tuge

Ne znam kako drugačije da opišem...

Originally posted by Li
Sta li cu da radim sada kada odem od kuce na duzi period pojma nemam...

Nije fer da nam napises da ides, a ne pises ni gde, a ni zasto ides.

Nostalgicna sam stalno za svim i svacim...posebno sto se tice muzike iz vremena pre mog rodjenja ali me obuzme nekad i ono vracanje tek koju godinu u rikverc. I ja se tako osecam dobro, to je nacin na koji funkcionisem. Onih sat-dva u toku dana kada cu sebi pustiti nesto posebno , skuvati caj , uzeti stare albume , knjige i misliti o lepim stvarima...taj ukraden samo za mene deo dana mi puni baterije.

ja sam bolestan kad nisam nostalgičan...

Lepo osećanje. Negujem ga na razne načine.

To znači da mi je nekad bilo lepo.

Hmmm...nisam bas nostalgican
i kada gledam slike ili cujem pesmu koja me asocira na proslost, nemam bas te osecaje koji su opisani

Ne zalim za proslim vremenima jer su ta prosla vremena, isto tako dobra kao i sadasnjost i buducnost koja je ispred...
pre se da reci da sam nestrpljiv za buducnoscu koja je
sto sam stariji
to vise po mojim nekim zamislima jer je u sustini zadnjih nekoliko godina oblikujem ja

Originally posted by Delete

Originally posted by Li
Sta li cu da radim sada kada odem od kuce na duzi period pojma nemam...

Nije fer da nam napises da ides, a ne pises ni gde, a ni zasto ides.

Pa nije tema o tome gde ja idem i sta radim

Nostalgija je potpuno nepotrebno osecanje, a ne volim da gajim nesto sto je beskorisno

Prisetim se ponekad lepih strana detinjstva, ali koliko god da sam tada bio bezbrižan, ili mnogo više društven, ne bih se vratio nazad.
Tek odnedavno se osećam dobro u svojoj koži, a taj osećaj ne bih menjao ni za šta.

Ja sam nekako operisan od nostalgije, to me katkad i uplashi. Nekako, umem se prisetiti sretje, ali je to na nivou konstatovanja 'bilo je mega giga lepo na raspustu izmedju srednje i fakulteta' - ali to ne budi osecanja u meni, niti me baca u depresiju, niti me zamisli.

Ko ce ga znati zasto je to dobro

Originally posted by walt333

Nostalgija je potpuno nepotrebno osecanje, a ne volim da gajim nesto sto je beskorisno

svako (o)sećanje je itekako potrebno...

Imam nesto sto zovem "bazom", to je nesto kao glavni put kojim idem. Pa kad mi se desi nesto lose, cesto teram sebe da razmisljam o toj bazi. Ne volim da se secam detinjstva, recimo. Secanja na divne stvari iz proslosti znaju da budu jako tuzne i bolne.

Najlepse se osecam kada pomislim na planinu, leto na planini, svez vazduh, mirise, toplinu i Sunce. To me cini jacim i slobodnijim. A uhvatio sam sebe da mi prijaju nepoznati prostori. Savrseno se osecam kada setam i otkrivam nove delove Beograda.