Gay-Serbia.com | Diskusije

Pa tema kaze..ak neko sme da kaze iskreno..
koji su vam odbrambeni mehanizmi u odnosima sa ljudima..je vecina nosi maske i poveze..i ardi odredjene stvari pouceni prethodnim iskustvima..
na primer imam drugaricu koja je najodvratnija prema onima koji joj se dopadnu..krene da proziva tu osobu najstrasnije i bude bas bitch..a sve zato sto ne moze da pokaze koliko joj je stalo..ja na primer pre nego dozvolim nekom da mi se priblizi..apsolutno otvorim tu osobu..dok ne sazvam sve tajne i ne budem sigurna da ne moze da me izjebe jer znam isuvise stvari o toj osobi..i onda krenem gram po gram da se otvaram..kako sticem poverenje..

hm...mislim da ih nemam , il bar nisu izrazeni...
ako mi se neka dopada dam do znanja, pa sada ako uspe uspe ako ne..jbg.
odmah se otvorim, i mislim da je tako lakse, sto vise kazem o sebi manje mogu da me povrede ( citaj zeznu)...
valjda se to uci il dolazi sa godinama, ne znam, lupam sada ( nedostatak kofeina)

da dodam:
al zato imam odbranbene mehanizme da ne ucim
svasta smislim i svasta mi je kada treba da sednem da ucim

Jedan od glavnih mehanizama odbrane je taj shto stidljivost "pokrivam" ozbiljnoshcu. Toga u potpunosti nisam svestan, pa me ljudi chesto dozivljavaju kao uobrazenu osobu, a da sam zapravo stidljiv niko mi ne veruje. Samo onaj ko me dobro upozna ima uvid u pravo stanje stvari...
(o tome sam chak otvarao i temu, chini mi se)

Mnogo ih je. Većina njih mi dosta pomaže, ali nekoliko njih mi zagorčava život i dugo pokušavam da ih se rešim:
- potiskivanje emocija, ili bolje reći odbrana od emocija. Lakše mi je da se nosim sa emotivnom otupelošću, kreirajući time iluziju samodovoljnosti.
- stvaranje perifernih problema i okupiranje njima u cilju da izbegnem suočavanje sa onim suštinskim

nemam nekih posebnih strategija u ovim godinama,prilično dobro ocjenim ljude i ne zalećem se previše mada simpatije pokazujem otvoreno i iskreno.
Nemam nekih tajni kojih se bojim da će biti razotkrivene jer sam osoba koja ih sama manje više svim bližnjim govorim jer volim biti prihvaćena i voljena onakva kakva jesam,tako da neznam sa čim bi me ko mogao zajebati.

Prvi i najvažniji odbrambeni mehanizam je da namerno ne provodim vreme sa onima koji mi se ne dopadaju

Originally posted by jukie
Prvi i najvažniji odbrambeni mehanizam je da namerno ne provodim vreme sa onima koji mi se ne dopadaju

ma jasna stvar,šta ima da radim u društvu osoba pred kojima nešto moram da krijem,da glumim i koji mi na kraju krajeva ne pašu.

Originally posted by BellyButton
Jedan od glavnih mehanizama odbrane je taj shto stidljivost "pokrivam" ozbiljnoshcu. Toga u potpunosti nisam svestan, pa me ljudi chesto dozivljavaju kao uobrazenu osobu, a da sam zapravo stidljiv niko mi ne veruje. Samo onaj ko me dobro upozna ima uvid u pravo stanje stvari...

Jao, da!


Srecja nasha shto nam stidljivost ne chitaju u ochima! Zamisli da to chine...

prilikom kontakta sa ljudima i nemam odbrambene mehanizme. opusten, komunikativan i iskren sam sa svima bez obzira da li prvi put vidim tog nekog ili ga znam ceo zivot.
verovatno zbog tog mog ponasanja ljudi imaju potrebu da mi se povere, tako da znam gomilu stvari o ljudima koje niko drugi ne zna.
ali imam jedan drugi problem. kad me neko povredi ja ne oprostim uvek, ali zato zaboravim

Originally posted by Val

Originally posted by BellyButton
Jedan od glavnih mehanizama odbrane je taj shto stidljivost "pokrivam" ozbiljnoshcu. Toga u potpunosti nisam svestan, pa me ljudi chesto dozivljavaju kao uobrazenu osobu, a da sam zapravo stidljiv niko mi ne veruje. Samo onaj ko me dobro upozna ima uvid u pravo stanje stvari...

Jao, da!


Srecja nasha shto nam stidljivost ne chitaju u ochima! Zamisli da to chine...

ja sam to ,zadnjih 3-4,totalno pobjedila...sada zbilja u svakom kontaktu sa ljudima,bilo gdje i bilo skim imam stvarnu samouvjerenost ali i toplotu(volim se osmjehivati ljudima,davati komplimente i sl,lijeope stvari....na prvu prilazim kome poželim i uspostavljam konverzaciju.....dok sam prije morala da stisnem petlju,morala sam jer sam bila preponosna da pokažem svoju "slabost"
.

Pravim se butch iako sam femica. (ispravka jesam femica)

Originally posted by Modesty
na prvu prilazim kome poželim i uspostavljam konverzaciju.....dok sam prije morala da stisnem petlju,morala sam jer sam bila preponosna da pokažem svoju "slabost"
.

Ma ne radi se o petlji i slabosti, no jednostavno nisam "nasrtljiva".

Ma neje to vezano za nasrtljivost,barem ne u mom slučaju....ali sam razumjela na šta ti misliš

Ova tema je vec bila ali za sve odbrambene mehanizme... tu sam znala sta da napisem odmah. A u odnosu prema ljudima htedoh da napisem da nemam ili bar ne znam da imam. Ali onda se nekako setih da je mozda cela moja postavka nastala kao odbrambeni mehanizam ali onaj koji mi odgovara.

Naime bilo je nego poduze vreme kad mi se sve okretalo oko ljubavi, da je nadjem, zadrzim, da se zavrsi kako treba A onda sam shvatila da potraga suvise dugo traje a da u medjuvremenu ne idem na zurke da bih igrala, ne gledam prirodu radi prirode, ne druzim se opusteno sa prijateljima da u njima i prijateljstvima nesto vidim nego se sve svodilo na razgovore o ljubavi i tome slicno, karijera je bila ispod mog nivoa jer sam uvek cekala da se sredim pa da onda zapocnem vece bavljenje sa njom... I dobro ako nekad dostignem cilj, mogu da pocnem sa tim svim ostalim stvarima... Ali sam zamislila sliku sebe u 83 oj godini, jos tragam za ljubavlju, jos nije stigla, ali evo samo sto nije, stici ce svakog casa U medjuvremenu ostase sve ove propustene stvari... I onda sam pocela jednu po jednu da menjam, sad mozda sam u tome otisla u drugu krajnost, ipak sam ja bice krajnosti Ali negde sam zadovoljna, vise nego pre. Mozda to znaci zaustavljanje sebe ili zaustavljanje drugih na neki nacin. Malocas bas nesto slicno pricah sa Lonijem i on me pita pricam li ja to o matematickim jednacinama ili o ljubavi i zaljubljenosti Ali zaista imam izgradjen neki okvir mog zivota i nece mi se desiti vise da mi se svet okrece oko nekoga (sa izuzetkom dece). Drugi ljudi ce se uklopiti u moje planove i ja u njihove ili se necemo uklopiti...

npr. dobijem napad smeha u stresnim, ozbiljnim situacijama
bude mi neprijatno zbog toga ali sta ces...

Originally posted by sleepingsun

koji su vam odbrambeni mehanizmi u odnosima sa ljudima..

Recimo da ne pricam mnogo o sebi.

pa i nemam ih nesto...prilicno sam otvorena...

Originally posted by foolish
prilikom kontakta sa ljudima i nemam odbrambene mehanizme. opusten, komunikativan i iskren sam sa svima bez obzira da li prvi put vidim tog nekog ili ga znam ceo zivot.
verovatno zbog tog mog ponasanja ljudi imaju potrebu da mi se povere, tako da znam gomilu stvari o ljudima koje niko drugi ne zna.
ali imam jedan drugi problem. kad me neko povredi ja ne oprostim uvek, ali zato zaboravim

joj de si brate isto i ja

hm

imam ih par.

Originally posted by starsailor

Originally posted by foolish
prilikom kontakta sa ljudima i nemam odbrambene mehanizme. opusten, komunikativan i iskren sam sa svima bez obzira da li prvi put vidim tog nekog ili ga znam ceo zivot.
verovatno zbog tog mog ponasanja ljudi imaju potrebu da mi se povere, tako da znam gomilu stvari o ljudima koje niko drugi ne zna.
ali imam jedan drugi problem. kad me neko povredi ja ne oprostim uvek, ali zato zaboravim

joj de si brate isto i ja

Originally posted by J...

Recimo da ne pricam mnogo o sebi.

i postavljam mnogo pitanja

jako sam stidljiva,pa tu stidljivost prikrivam time sto pricam bas,bas mnogo,ne umem da se zaustavim i to o najglupavijim stvarima,nikad nista o sebi,licne stvari ne pricam ni najblizima. a inace ne umem da budem bliska ni sa kim,cak ni sam najboljim prijateljima,jer sam uzasno zatvorena,a ko me povrsno poznaje misli da sam jako otvorena,bas zbog te nekontrolisane brbljivosti.
a da citiram moje drugarice "ti nikad ne iniciras druzenje,sta god im to znacilo.


znaci,pricam puno a ne kazem nista.to je to.

Originally posted by scout_finch
jako sam stidljiva,pa tu stidljivost prikrivam time sto pricam bas,bas mnogo,ne umem da se zaustavim i to o najglupavijim stvarima

Uvek sam se pitala kako ljudi pronalaze inspiraciju za takve price?

Mene uglavnom mrzi da pricam mnogo sa ljudima koje slabo znam pa onda cutim.

Originally posted by scout_finch
jako sam stidljiva,pa tu stidljivost prikrivam time sto pricam bas,bas mnogo,ne umem da se zaustavim i to o najglupavijim stvarima,nikad nista o sebi,licne stvari ne pricam ni najblizima. a inace ne umem da budem bliska ni sa kim,cak ni sam najboljim prijateljima,jer sam uzasno zatvorena,a ko me povrsno poznaje misli da sam jako otvorena,bas zbog te nekontrolisane brbljivosti.
a da citiram moje drugarice "ti nikad ne iniciras druzenje,sta god im to znacilo.


znaci,pricam puno a ne kazem nista.to je to.

I meni kazu da ne iniciram druzenje. To je kod mene ovako: ako me neko pozove negde da idemo ili nesto da radimo ili samo bzvz da se vidimo, ja cu uvek, ali uvek naci vremena za tu osobu, ali zatokad ja treba da predlozim da se negde ide/nesto radi/sta god... to mi je problem i izbegavam to da radim...

Meni kada je mnogo stalo da ostavim utisak na nekoga, ja ne mogu nista da kazem (bar ne nista smisleno, a i ako jeste smisleno, nije zanimljivo), vrpoljim se i sl. Cesto prosto sedim u cosku i smaram se (cak i kad mi je zanimljivo to sto drugi pricaju, smorim se, jer toliko toga bih i ja rekla, ali mi nesto ne da) ili, ukoliko tog dana cvrsto, cvrsto resim da se potrudim da ucestvujem u konverzaciji sa nepoznatim ljudima nekako krenem ja da kazem ono sto hocu, ali zavrsim govoreci nesto drugo (u poznatom drustvu mi se ovo nikad ne desava!)...

Mozda zbog toga ponekom delujem nezainteresovano ili cak arogantno, zato sto ja ne iniciram razgovor, ali, naravno, niko ne pomisli da je to zbog toga jednostavno NE MOGU to da uradim. Ne radjaju se svi puni samopouzdanja, opusteni i komunikativni... :durise:

Nishta ti ne brini! Koliko sam ja godina sprdila na ovom svetu pa se opet ponasham isto kao ti. Dovoljno je da mi jedna osoba u drushtvu ne odgovara, pa da "zanemim", sednem u neki cjoshak i kuliram. Onda mi se ochi zatvaraju i samo bih da odem kucji...

E jedina razlika je da meni nikada nije stalo da ostavim utisak, a ostavljam ga automatski, tako povuchena i to negativan. No, uopshte se ne cimam oko toga shta cje neko tamo da misli. U mom drushtvu...e to je neka druga pricha. Ne zaklapam.

Pa, i ja cesto ostavim negativan prvi utisak zbog toga... I nije da ja sad brinem sta ce svi zivi da misle o meni, brinu me samo pojedini ljudi ili ekipe sa kojima znam da cu imati prilike da imam posla duze vreme (kolege s posla, iz stranke, neko novo drustvo, koje me zbog necega interesuje, bla, bla), pa bi bilo lepo (a i korisno) da se uklopim sa istima.

A shto ti? Neka se oni uklope.

Znam kako ti je...

Ne razumem zasto bi neko unapred zauzimao takav stav.

ja uvek ostavljam utisak suprotan od onaga sto zaista jesam,i to ne radim svesno,jednostavno tako ispadne.
niko kad me upozna ne pomisli da sam stidljiva i povucena.