Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li vam se desilo da dok čitate roman, biografiju, gledate film, pričate sa nekim itd. da prepopaznete srodnu dušu? Koliko puta vam se to desilo i kad?
Da li smatrate da je 'srodna duša' samo jedan tinejdžerski mit ili nešto što postoji.
Šta je za vas 'srodna duša'?

tinejdžerska fantazija samo. postoje ljudi koji su mi slični, imaju sličan sistem vrednosti, interese, stavove, ali uvek postoje neke važne i velike razlike zbog kojih me ta osoba i zainteresuje za sebe.

Mislim da je jos nisam sreo! Toliki sma individualac da nema osobe koja bar malo lici na mene a kamo li da je ista!

verujem da postoje srodne duse... ali je neki ljudi nikad u zivotu ne nadju...
a to je tuzno, jer onda moraju biti sa nekom drugom osobom... i ne bi bilo savrseno....

Mislim da postoje srodne duse.....Duboko verujem da za svakog postoji onaj pravi/prava....samo sto, kao stokaze malecka, mnogi se ne pronnadju

Ne znam zaista...mozda,mada sumnjam u to....retko ko je pronasao nju.

Mislim da ne postoje. Ako uzmemo u uvid to da covek ma koliko poricao uvek zeli vise ili bolje jer je nemoguce da se degradira i ostane ziv, mozemo zakljuciti da ma koliko da se pronalazimo u osobi uvek ima neko u kome se mozemo pronaci jos vise.
Ljubav igra veliku ulogu jer nas na jedan nacin zaslepljuje za ostale oko nas. Ona nas veze i govori da je dovoljno, ali ma koliko ne zeleli to da poverujemo ta fraza "srodna dusa" je samo prividna jer uvek postoji nesto sto jos nismo videli i/ili iskusili.

Srodna dusa je za mene je bilo sta, materijalno ili nematerijalno a sto mi je komplementarno. Bitno je da se dopunjujemo i gradimo nesto sto za nas ima smisla. Osnova je bitna. Kao kostur. Sad, da li ce shishke biti plave ili crne, oci zelene, mishica vise ili manje - nije bitno ako je osnovni element veoma, veoma stabilan. Mada, m. sternocleidomastoideus uvek dobro odmerim

@ NeffeloMantis pa svaka osoba tezi da nadje neku osobu potpuno odgavarajucu sebi... i kao sto sam kazes uvek ima neko u kome cemo se pronaci vise... i vrh svega toga, krajnja osoba koju mozemo pronaci je nasa srodna dusa...

ma mora da postoji srodna dusa za svakoga... cemu onda teziti u ljubavi, u zivotu?!?!?

^ Pa i stvar je u tome da je nikad necemo pronaci. Zato je ljubav tu da napravi jedno odrediste na kojem cemo stati. U zivotu znaci treba teziti prema ljubavi. Easy as that.

ma mora da postoji nacin da se nadju srodne duse.
teziti ljubavi... teziti savrsenstvu... teziti nekoj osobi koja bi predstavljala to savrsenstvo.
svakome je savrsenstvo ono sto odgovara njegovom bicu, njegovim zeljama, njegovoj dusi...

barem ja na to gledam tako...

^ Da se ne ponavljam, savrsenstvo ne postoji za ljude, koristimo ljubav kako ne bi kao masine bezglavo jurili za necim i onako nedostiznim. Skromnost tu ne pomaze jer ako kazes da si nasao srodnu dusu onda potcenjujes i negiras samo znacenje te reci.

Samo da napomenem, srodna duša ne mora, isključivo, biti partner. To može da bude i neki prijatelj, lik iz romana, umetnik, naučnik, fantazija, komšija...

^ komshija definitivno, jedan lik sto je ziveo pored nas, inace je mentalni bolesnik, pobegao vec 6 puta iz ludnice i cesto se vracao u ovu kucu pored , imao je naviku da laje kad neko prodje i nosio je noz, ne znam sta se desilo do kraja sa njim ni gde je zavrsio

ma naravno, "ljubav" nije samo ljubav izmedju partnera nego i prijateljska ljubav... i ljubav izmedju samo drugova... ali je ipak ljubav...

& NeffeloMantis, smatram da postoji savrsenstvo ali je ono subjektivno... mislim, tako ja gledam na stavri... i lakse mi je da tako kapiram svet oko sebe. pa cak i da nije ispravno ja volim da verujem da cu naci srodnu dusu nekad...

kao klinka, mislila sam da kada nadjem srodnu dusu, da cu nekako osetiti da je ta osoba deo mene koji nisam znala da mi fali, bez koga mogu, ali bez koga moje ja nije sasvim ja, a sa kim je neko lepse, obuhvatnije ja.
i tako, shvatih-cesto stvari koje mislimo kao deca, budu tako jednostavne, jasne.
i sasvim istinite.

eh...srodna dusa...
Andric je mislio za Goju da mu je srodna dusa iako se nikad nisu ni videli ni upoznali...a delili su ista misljenja i iste stavove...
moje misljenje je da je to samo mit,srodne duse ne postoje.

Andritj gejchina buahahahah


Ja mislim da postoje, samo treba naci...

Pre 2-3 godine sam uveliko verovala u pojam srodnih duša i mnogo bajkovitije posmatrala ljudske odnose i same ljude. Srodnu dušu sam posmatrala kao osobu koja je mnogo slična meni, nadopunjujemo se, sa kim je sve krasno i bajno i to je nešto što je večno. Imala sam drugaricu koju sam smatrala za srodnu dušu i ona mene takođe.

Kako je prošlo par godina, shvatila sam da je taj momenat sa drugaricom samo faza. Ona se udala i rodila dete, ja sam "upala" u gay svet i to je bilo sasvim dovoljno da nam se mišljenja radikalno raziđu.

Moj zaključak o srodnim dušama:
1. "Srodstvo" je rezultat toga što su se neke težnje, neka osećenja i neka mišljenja 2 osobe poklopile u određenom vremenskom periodu. Znači to je trenutno stanje. Pitanje je samo koliko taj "trenutak" traje. I to ima veze i sa tim što je Neffelo gore rekao o nesavršenstvima i još neviđenom.

2. Lepo mi je da pomislim na to da srodna duša (opisana u drugoj rečenici u ovom postu) negde postoji, neko ko će mi biti pratilac tokom celog života ili više života, ali mi se takvo mišljenje danas čini previše iluzornim. Možda sam zeznula definiciju i možda bi bilo vreme da je malo ažuriram-prizemljim.

Originally posted by devokICA
kao klinka, mislila sam da kada nadjem srodnu dusu, da cu nekako osetiti da je ta osoba deo mene koji nisam znala da mi fali, bez koga mogu, ali bez koga moje ja nije sasvim ja, a sa kim je neko lepse, obuhvatnije ja.
i tako, shvatih-cesto stvari koje mislimo kao deca, budu tako jednostavne, jasne.
i sasvim istinite.

Verujem. Kod mene je to nesto vise kao prepoznavanje, neko pomalo magicno osecanje, pre nego sto je izrazivo recima. Sa nekim drugim ljudima imam isto slicnosti u misljenju pa ih ne prepoznajem kao srodne duse. Odnosi sa srodnim dusama imaju neku snagu koju drugi odnosi nemaju. To ne znaci da uvek ostajemo podjednako bliski, realne stvari koje nas razdvajaju isto postoje. Ali kad se sretnemo bez obzira na razlike ostaje neka bliskost, nesto po cemu smo se nekad prepoznali. Isto tako, ranije sam cesce nalazila sebi bliske ljude u literaturi i filmovima a danas u realnom zivotu. To je meni znak da mnogo vise izrazavam sebe.

Srodna dusa....neko to zove i tako. Ja ih vise ne nazivam tim recima, ali to su ljudi koji su me u zivotu najbolje razumevali, koji nisu bili identicni meni (naravno!), ali koji su bili u stanju da cuju i moju tisinu, ono neizgovoreno i ono cega mozda cak ni ja nisam bila svesna.
Naravno, ponajpre sam kod pisaca i u knjigama pronalazila srodnost u nacinu razmisljanja i odredjenim emocijama, i svaki put sam se detinje radovala sto sam otkrivala da postoje ljudi tako bogati duhom, tako slicni meni, tako prokleto slicni.....
Ne znam.....i sada se radujem, i sada me ushicuje kada to pronadjem u necijem izrazu, bilo stvaralackom, bilo materijalistickom (u pojedinim osobama), i sa sigurnoscu tvrdim da to postoji, samo zavisi koliko fatalisticki to posmatramo i sta od toga ocekujemo uopste....
Naravno da to ne mora biti partner (cak stavise, retko kad i jeste), i ne mora biti neko sa kim smo svakodnevno u kontaktu; to cak moze biti neko ko zivi dijametralno razlicitim zivotom od naseg, a ipak taj neko jeste to - srodna dusa (za one koji to tako vole da zovu)....
Ja npr.imam jednu osobu koja je u jednom trenutku postala jako religiozna i pobozna, sto ja nikako nisam niti cu ikada biti, i koliko god ja ne podrzavala takav nacin razmisljanja a ni ta osoba moj nacin zivota, mi ostajemo duboko povezani nekim sustinskim, iskonskim razumevanjem i ljubavlju....onim istim koji je bio i pre ove promene u nacinu zivota, i to je nesto sto je nepromenljivo i konstantno.

Ja verujem da imam više srodnih
duša.
(doduše, jednom mi je palo na pamet šta
ako imam npr 2 srodne duše, koje su se
našle bez mene? I tada sam ih tako nešto
ish8ovala, fuf. Te stoga sada verujem da imam
neparan broj srodnih duša.)

Srodne dushe, mogu da mi pushe.

Da, ima ih.

Mhm, ima ljudi koji dele samnom pogled na svet, vrednosti, interesovanja i sve to tako, ima ljudi koji prosto imaju slican senzibilitet, onako kad im vidis na licu da se u odredjenoj situaciji osecaju na odredjen nacin i da je to ono sto i ti osecas. Medjutim, nikad nisam naletela na nekog kod koga je to ni priblizno isto kao kod mene. Ja se uglavnom zadovoljim tim da sam sa nekim kompatibilna, da mozemo da koegzistiramo a da ne povredjujemo jedno drugo samim svojim mentalnim sklopom, karakterom, egom i svim sto nas cini. I to se toliko retko srece da se i ne usudjujem da pomislim da moze i vise od toga. Ne znam, desavalo mi se da prepoznam to na nekom povrsnom nivou, i onda kad malo dublje zagrebe covek, vidi tu gomilu razlika. I to mi je ok, skroz.

Originally posted by Dina

Originally posted by devokICA
kao klinka, mislila sam da kada nadjem srodnu dusu, da cu nekako osetiti da je ta osoba deo mene koji nisam znala da mi fali, bez koga mogu, ali bez koga moje ja nije sasvim ja, a sa kim je neko lepse, obuhvatnije ja.
i tako, shvatih-cesto stvari koje mislimo kao deca, budu tako jednostavne, jasne.
i sasvim istinite.

Verujem. Kod mene je to nesto vise kao prepoznavanje, neko pomalo magicno osecanje, pre nego sto je izrazivo recima. Sa nekim drugim ljudima imam isto slicnosti u misljenju pa ih ne prepoznajem kao srodne duse. Odnosi sa srodnim dusama imaju neku snagu koju drugi odnosi nemaju. To ne znaci da uvek ostajemo podjednako bliski, realne stvari koje nas razdvajaju isto postoje. Ali kad se sretnemo bez obzira na razlike ostaje neka bliskost, nesto po cemu smo se nekad prepoznali. Isto tako, ranije sam cesce nalazila sebi bliske ljude u literaturi i filmovima a danas u realnom zivotu. To je meni znak da mnogo vise izrazavam sebe.

Devokica i Dina su bas lepo napisale. A posebno mi se dopada sto je Dina koristila rec magicno! Sa srodnom dusom lepo pricam, osecam se potpuno svojim i osecam posebnu vrstu bliskosti. To ne moraju da budu osobe slicnih pogleda, zanimanja, interesovanja. To su osobe koje me cuju, razumeju, sa kojima nije napeto, nije dosadno.

postoje
to je kad je jedan um u dva tela:doh:

definitivno da postoje, ali nikako nisu u potpunosti srodne, neke stvari se moraju korigovati ili prihvatiti onakve kakve jesu

Eh u mom sluchaju to je nemoguce
Ali desavalo mi se da upoznam osobe sa dosta slichnosti

Ne vjerujem da postoji osoba koja je moja preordained srodna duša, ali vjerujem da se dvije osobe mogu do te mjere upoznati i postići takav nivo međusobnog razumijevanja, da se počnu osjećati kao srodne duše.

It's what I call da doživiš taj momenat of perfect clarity s nekim drugim, fucking mind-meld za vrijeme kojeg se savršeno kontate. Znam samo jednu takvu osobu, and we're related i ona je moja najbolja prijateljica.

jok. prije ce biti da se sa odredjenim osobama nadjes u istom momentu na istoj dionici puta.
vremenom krenete da se razilazite, i od toga koliko jedno drugom znacite zavisi koliko ste u stanju napora da ulozite kako bi ipak ostali na paralelnim ravnima.

tako nekako...