Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li smatrate da je vaš život ispunjen? Koliko vas život čini srećnim i šta vam u njemu nedostaje, ako vam nedostaje?

Jeste. Ispunjen je.
Nedostaje mi samo jedan podatak koga cekam vec danima da bi mi bio jos lepsi.
Steta sto me je tek ova muka naterala da sve ovo uvidim.

Nedostaje mi nekoliko stvari, ali cu ih pokupiti vec nekako...usput. Da, ispunjen je, jer treba da bude, ...hocu reci nema smisla da ne bude.

Nedostaje mnogo toga da bih dostigao pravu ispunjenost zivota po mojim kriterujumima i kapacitetima...ali sam sebi stvaram predstavu o tome sta me ispunjuje a sta ne....u sustini mi se sve svodi na lose i povrsne stvari ali mi vise nije zao ni najmanje...

Polako. Mlad si.

Meni je lepo. Ali ima tu mnogo toga sto bih poboljsala.
Uvek se setim vica: covek skocio sa 50-og sprata i dok pada govori: 'so far, so good'. E, tako i ja

Originally posted by E.c.h.o...
Polako. Mlad si.

Meni je lepo. Ali ima tu mnogo toga sto bih poboljsala.
Uvek se setim vica: covek skocio sa 50-og sprata i dok pada govori: 'so far, so good'. E, tako i ja

Takodje.

Morgan je Binah u vechnoj potrazi za Hokmahom.

Ta potraga je dovoljna da ispuni Morganov zivot, kada ga Morgan pronadje e to ce onda biti ispunjenje snova.

Da li mi je zivot ispunjen... pa, mozda bih mogao da kazem da jeste donekle.
Mislim da mi fali jos koja obaveza, sto ce se nadam se promeniti tokom leta, najkasnije u Septembru.

Jeste. Ne bih rekla da je srecan, ali to je nerealno - po meni. Ali izbegla sam moje najvece strahove. Posto je negde izmedju najgore i najbolje verzije, sa ipak pretezno stvarima kojima sam tezila - zadovoljna sam. Nedostaje mi jedna ali bice i nje

Pu, pu, pu...ne ureklo se! Uostalom, nama ludima zhivot uvek ispunjern i bezbrizhan.

Pa meni je dobro, ako me pitas dal sam srecna - jesam, da.

Ako me pitas da li bih mogla da budem srecnija - naravno.

Mogla bih da imam stancic, posao, kola, vise komfora i finansijsku nezavisnost, ali onda bih imala manje vremena za sebe i stvari u kojima uzivam, i manje praznog hoda. Ali kontam da bi mi prijalo.

Mogla bih i da dam sebi infuziju samopouzdanja i krenem da guram karijeru u raznim pravcima, to bi bilo fino.

Medjutim, sad kao apsolviram, jos 9 ispita i diplomski, i u vakuumu sam. Necu da jurim sljaku jer ce onda studije da mi se otegnu u losu beskonacnost (a mozda i nece vise nego ovako - izgubila sam radne navike). A onda sam uvek kratka s lovom, tj natezem se, pa kupim harac po rodbini, eno me kod babe i jedne i druge svaki 2. dan, sad sam i dedu krenula da peljeshim, zlo.

Znaci otprilike zivot mi je ispunjen, srecna sam, moze bolje, al ne moze dok studiram. Ali ono sto mogu sada je da investiram u sutra, pravim kontakte i ucim neke stvari koje nisu usko povezane sa strukom, za koje posle necu imati vremena, mogu da se posvetim hobijia i drugim interesovanjima, i to je super, al skripi u dzepu.
Jebiga - povuci - potegni taj kanap je uvek iste duzine, pa gledas sta da pokacis na njega.

Sve i svašta mi nedostaje, ali je moglo da bude i gore, tako da ono ništa...

jeste,imam sve..ali,sam takva osoba da sve to sjeb i samu sebe svaki 2dan...ko razume shvatice pfffffff

Nisam u stanju da sagledam temeljno i realno sve apspekte koji me se ticu, ali recimo da, u odnosu na veliku vecinu oko mene, imam veoma ispunjen zivot, sa osobom koja me voli i podrzava i koju ja volim i podrzavam, radim stvari u kojima sam dobra, ostao mi je jos relativno kratak period studiranja i ako uzmem diplomu pre svog 24., ja sam srecna i uspesna. Svi koji mi nesto znace su zivi i zdravi (i debeli, fala na pitanju) tako da ne bih trebala da se zalim.
Ali, u sustini, nikada ne mogu da postignem apsolutno sve sto zelim, jer kako stizem do jednog cilja, tako i krecem ka drugom, daljem, teze dostiznom, ali je to ono sto me pokrece, ono sto mi treba da ne bih stagnirala i upala u kolotechinu nekog zivotarenja.
Osim sto nameravam da u najkracem mogucem roku postignem neku finansijsku nezavisnost, planiram da vidim i upoznam svet. Nakon tog nivoa, odnosno nakon toga sto svoju licnost kompletiram i narodski receno, smirim se, verovatno cu zeleti zajednicki zivot sa osobom koju volim, mozda i bebche, u zavisnosti od mogucnosti.

Ponekad je cudno koliko nam malo hvali da budemo srecni, a jos cudnije koliko cesto nam bas to malo nedostaje. (zaboravio sam ko je ovo napisao, ako neko zna nek me podseti, hvala)

Ivo Andrić.

p.s. fali, a ne hvali, zaboga!

fali mi zensko!


samo to.


pos`o, faks, karijera, pare... sve je to tu nadomak




but love....

izborila sam se za tu ispunjenost, uvek moze bolje, ali sam srecna sa ovim sto imam

Uvek nesto nedostaje...Uvek...

sve zavisi koliko covek ocekuje od zivota.
moj je ispunjen i zadovoljan sam onim sto imam, onim sto mogu i sto mi drugi pruzaju.

najisPunjenije se oseCjam dok iGram,peVAm , sVIram il tak neSH (volim ja i seX, al ono je ... fuf, mrZi me da objasnjavam).

inace, imam kompleX 'aj voNa bi Gad' ...
tak da SVe sto ima neku neopHodno 'tuzNu' perpektivu, poput ZIVOT + SMRT, PARE + obaveza, lepo oseCjanje + ruzno osecjaNJe, etc... vel, ja biH da sVe bude ono duge, radosS , uzivancija i tak. NE volem sTO nemam moCJ TO PROMENITI, a prihvatit i daLJE ne mogu neke stvaRI

tako da mi fali MOCJ. ili baR pamet,mhm.
yeaH, i TO je doUbro...

Nedostaje mi veći balkon i puzavac koji sam poklonio i koji je umro kod frendice poznanice

pa mislim da mi gotovo nista ne fali. sto me zanima u zivotu, napravim i ne ocajavam radi toga. jedino sto cekam jedan papir da mi dodje u roku od ova tri tjedna

NEdostaje mi samo lova...

Zadovoljan ovim sto sam postigao ali ne i neambiciozan!
Kad su neki ljudi otisli iz mog zivota mislio sma da necu moci bez njih, a suprotno bas osetio sma se ispunjenijim tj vise zadovoljniji i spokojniji!

Postigao sklad sa samim sobom, ispunjen u svom mikrokosmosu...

Originally posted by NeffeloMantis
Ponekad je cudno koliko nam malo hvali da budemo srecni, a jos cudnije koliko cesto nam bas to malo nedostaje. (zaboravio sam ko je ovo napisao, ako neko zna nek me podseti, hvala)

Zavisi u kom smislu...ispunjen je sto se tice profesionalnih planova,nekih zacrtnih ciljeva...i sazrevanja mene kao licnosti,shavatanja raznih gluposti...itd,itd...
sa te strane jeste...ali...privatni deo... do neke granice jeste,prijatelji su tu,porodica ( uvek je tu ma koliko fizicki daleko bili od mene )...

Ma,
najzadovoljniji su oni kojima dovoljno je najpotrebnije.
Ali,
ljudi mesaju prohteve i potrebe.
No,
gde bismo bili danas da nema prohteva?

Iskreno mislim da, ma koliko prohteva imao, ako ispuni najpotrebnije, i nastavi sa daljim analizama, svaki[/] co'ek ima srecan biti!
Zivot je lep i zivot je jedan. Zvanicno. Svesno. Ziveo zivot! HipHipHoorey.


Hip, hip, hooray!
Ooo, one life, second life, one life!
Hip, hip, hooray!

Nedostaje mi i moj najbolji drug koji je zbrisao iz zemlje:placko: