Gay-Serbia.com | Diskusije

Koja je razlika između osetljivosti i slabosti?

Sta je tebi veceras? Povampirio si se?

A razlika je veeeeeeeeeeeelika.
Osetljivost je sasvim prirodna cak i pozeljna u izvesnim kolicinama. (I'm so gay...)
A slabost se generalno karakterise kao mana, i oznacava nedostatak neke vrline. (vrtim se u krug, zato sto mi se spava )

Uglavnom se slažem sa ovim što je gospodin Ja napisao.

Neko je jednom rekao da je prava ljubav kada partneru otkriješ svoje slabosti i daješ mu mogućnost da te udari tamo gde si najranjiviji.

Osecanja jesu ljudska slabost....ali koliko god da su slabost toliko ponekad predstavljaju hrabrost,snagu,ponos.....

Originally posted by Kiwi
Uglavnom se slažem sa ovim što je gospodin Ja napisao.

Neko je jednom rekao da je prava ljubav kada partneru otkriješ svoje slabosti i daješ mu mogućnost da te udari tamo gde si najranjiviji.

Znaci ovo cu da stavim u potpis, ako smem....

Treba zaustaviti suzu u drushtvu ljubavnika.
Treba grimasu bola pretvoriti u osmeh u naruchju prijatelja.
Treba neuspeh prikazati kao pobedu u oku neprijatelja.

Ali kada suza padne niz lice, kada se zachuje urlik bola, kada se prizna neuspeh to je slabost.

Originally posted by Sunce
Koja je razlika između osetljivosti i slabosti?

Može da bude u konačnom rezultatu - ishodu.
npr. ocenjuješ deci kontrolni i treba npr. 40 poena za 2.
Neki klinac ima 38 poena.
Osetljivost: "Siroto dete, eto opet nije uspeo. Potrudiću se da mu od sada posvetim više vremena (a možda bi mogao da ide i na dopunsku nastavu?) kako bi svoja umenja podigao na viši nivo i sledeći put zaradio bolju ocenu" :brižni:
Rezultat: klinac uspeva ili ne uspeva da zaradi višu ocenu, osetljivom je savest mirna.
Slabost: "Siroto dete, eto opet nije uspeo. Sigurno će se osećati manje vredan kada ponovo dobije jedinicu, a važnije je da se dete oseti vredno nego da li je naučio gradivo ili nije. Hajde da mu dam dvojku"
Rezultat: Klinac: "u, super, ovde se dvojke tako lako dobijaju, sledeći put neću ni da taknem knjigu"

Originally posted by Sunce
Koja je razlika između osetljivosti i slabosti?

Ja jedino priznajem osećajnost, jer samo na taj način minimiziramo egoizam, posvećujemo se drugoj osobi. Osetljivost je što i sujeta, tj. osećajnost, ali samo za sebe. A slabost, to je egoizam udružen sa nemogućnošću odolevanja nepoželjnim porivima.

Originally posted by Morgan Le Faye
Treba zaustaviti suzu u drushtvu ljubavnika.
Treba grimasu bola pretvoriti u osmeh u naruchju prijatelja.
Treba neuspeh prikazati kao pobedu u oku neprijatelja.

Ali kada suza padne niz lice, kada se zachuje urlik bola, kada se prizna neuspeh to je slabost.

Kada suza padne niz lice, otvorio si direktno dusu i uspeo da prevazidjes slabost ega. Godinama nisam bio sposoban da zaplacem.

Kada se zacuje bolni krik, uspeo si da se otvoris, ispraznis, oslobodis sebe i prevazisao si slabost drustvenih ogranicenja.

Kada priznas neuspeh, spreman si za nove uspehe, i prevazisao si slabost samoobmane.


Kada pobedis sebe, pobedio si i druge, slazem se, ali ne obmanom. Nikada obmanom.

Veci deo zivota sam se rukovodio gore citiranim.
Sada smatram da je to greska.



OT:
Osetljivost je senzibilnost.

Ima ih raznih. Od umetnickih, preko romanticnih do npr 'etericnih'.

Pozeljna stvar.

Slabost je nedostatak karaktera/volje.

Nepozeljna je.

Originally posted by Kiwi
Neko je jednom rekao da je prava ljubav kada partneru otkriješ svoje slabosti i daješ mu mogućnost da te udari tamo gde si najranjiviji.

Tačno tako... Što bi, slikovitije, rekla jedna meni draga forumašica: daš dotičnoj osobi srce na tanjiru i još joj staviš viljušku i nož u ruke.


Verovatno zavisi od toga kakva si osoba. Po meni, osetljivost (mogućnost postojanja emocija, dozvoljavanja tih emocija samom sebi, kako mi se čini da ovde definisasmo to) nikako ne može biti slabost, već nešto samo predivno. A opet, ima ljudi koji su na suprotnoj skali lestvice... Tako da... Sve je relativno.

Pa, osetljivost može postati slabost ako imamo potrebu da je svakom serviramo na tanjiru. Onda to znači da nemamo dovoljno snage sami rešiti ni jedan lični problem, onda kao da očekujemo da drugi reše te probleme i ako to često radimo pokazujemo ogromno nepoverenje prema vlastitim sposobnostima. Mislim da takva nekontrola vodi do samoponiženja bilo zato što drugima dajemo da upravljaju našim problemima i procenjuju ih, bilo zato što će im se posle izvesnog vremena smučiti ovakve "plačipičke".

S druge strane osetljivost je hrabrost ako se otvorimo osobi koju cenimo i volimo na ma koji način. Zato što ni ispoljavanje te osetljivosti možda nije lako i zato što je materijal koji dajemo drugoj osobi "komplikovan" i na pravi način se sa time može nosti samo neko ko nam je prijatelj.

Mislim da moderna kultura veoma podstiče prikrivanje osetljivosti- to prosto postaje sve manje socijalno poželjno. Isto tako gay ljudi su veoma skloni da se stide ispoljavanja svoje osetljivosti u strahu da ce im to doneti nove stereotipizacije i neprihvatanje u većinskoj strejt sredini. Oni inteligentniji uspevaju da ovu osetljivost kanališu na neki način koji povećava njihovu kreativnost, dok većina, u strahu od svoje posebnosti, imitira strejt obrazac. Naravno da oni time ne postaju strejt i da se time još više povećava drama njihove izolacije.

Jedan od načina na koji bi gej ljudi mogli da kanališu svoju osetljivost je razvijanje gej solidarnosti, povećavanjem osetljivosti za probleme grupe kojoj pripadamo jer se to tiče svih nas. Ali treba najpre biti prepoznato da se gej problemi tiču svake pojedinačne gej osobe. Ovakva vrsta senzibilizacije u srpskoj gej sredini( a dobar je primer i ovaj forum) nije još ni u početnoj fazi.

sve mi se čini da ova dva pojma mogu da označavaju istu stvar samo što osetljivost ima više pozitivnih a slabost više negativnih konotacija... dakle zavisi od konteksta u kojem se koriste i od intencije onoga ko ih koristi da ih kao osobine pripiše nekom drugom (ili sebi)

Originally posted by svejedno

Veci deo zivota sam se rukovodio gore citiranim.
Sada smatram da je to greska.



OT:
Osetljivost je senzibilnost.

Ima ih raznih. Od umetnickih, preko romanticnih do npr 'etericnih'.

Pozeljna stvar.

Slabost je nedostatak karaktera/volje.

Nepozeljna je.

Kupovina vremena druze, kada su Kleopatra i Antonije doziveli poraz od strane Oktavijanovih brodova, Kleopatra je naredila da se podignu pobednichke zastave, ushla je u Aleksandriju kao pobednica, ljudi su skakali od srece, igrali, pili...dok je ona plakala u svojim odajama. Morgan je smatra jednim od poslednjih polu-bogova na Zemlji. A mudrost makar i polu-bogova treba da nam sluzi za primer.

bigirl je lepo napisala "osetljivost je dozvoljavanje emocija samom sebi"
Morgan bi dodao a iskljuchivanje svih ostalih, dok je slabost "deljenje" emocija sa drugima, nemogucnost kontrolisanja istih.
I najzad Elizabet Hejch je govorila da posvecenik mora da kontrolishe svoje emocije, da nishta shto je svetovno nesme da utiche na njega, ili nju, da mora biti u stanju da kreira osecanje istinske bezvremenske srece iako je na sahrani, i da moze da indukuje najvecu tugu kada se oseca srecan. Tek tada osoba postaje pravi gospodar svojih emocija, i prestaje da bude pod uticajem okolnosti.
Prepushtanje emocijama svugde i deljenje istih sa drugima je olichenje nestabilnosti i slabosti.

Pitanje je samo situacije, u slucaju koji ti navodis.

Kleopatrina npr smrt je pokazitelj volje, karaktera. Snage.

Ali i emotivnosti. Koja je iskontrolisana pred drugima, iskontrolisana i pred sobom ali nikako unistena.

Vec pokretac.

Kao i u slucaju koji si naveo.

Nijedna emocija se ne treba gusiti, prihvatanjem emocija najbolje ih neutralisemo (kada se smatra da su u negativnom kontextu u odnosu na psihu)

Sve emocije treba integrisati i prihvatati, i permanentno se truditi dostizanju novih, vecih, cistijih.

Kada priznas poraz SEBI, slobodan si za nove pobede, cak i za istu igru opet.

Na to sam mislio.

Deljenje emocija sa drugima..

Licnih, svojih, smatram nepotrebnim, mada ne i slaboscu.

Odnosno, ne uvek. Za to je potrebna velika snaga ponekada, za neke ljude.

Pa, osetljivost može postati slabost ako imamo potrebu da je svakom serviramo na tanjiru.

Slazem se sa Totom, izneo je otprilike i moje vidjenje. Stvar zavisna od situacije.

A Kontrola sebe/emocija je nesto sasvim drugo. I tu se slazem.

Ali ne obmanom (sebe), vec sa pravom kontrolom.

Originally posted by bigirl

Verovatno zavisi od toga kakva si osoba. Po meni, osetljivost (mogućnost postojanja emocija, dozvoljavanja tih emocija samom sebi, kako mi se čini da ovde definisasmo to) nikako ne može biti slabost, već nešto samo predivno. A opet, ima ljudi koji su na suprotnoj skali lestvice... Tako da... Sve je relativno.

Originally posted by decko

Originally posted by bigirl

Verovatno zavisi od toga kakva si osoba. Po meni, osetljivost (mogućnost postojanja emocija, dozvoljavanja tih emocija samom sebi, kako mi se čini da ovde definisasmo to) nikako ne može biti slabost, već nešto samo predivno. A opet, ima ljudi koji su na suprotnoj skali lestvice... Tako da... Sve je relativno.

Bila je vec tema o osetljivosti. Ja sam tamo navela jednu recenicu iz romana i filma koju volim jer mislim da je jako istinita:"Cuvaj se ostecenih ljudi, oni znaju da mogu da prezive." Osetljivi ljudi se mogu shvatiti i kao osteceni jer su zbog svoje osetljivosti bili vise povredjivani, povredjivale su ih i one stvari koji drugi ljudi nisu primecivali. Kada su ih preziveli postali su jaki, ali mogu biti i surovi. Ja sam protivnik shvatanja prijateljstva i ljubavi kao psihijatrijske ordinacije. Naravno da ce se vremenom stvoriti poverenje, takodje prijatelji i ljubavnici bi trebalo da pomognu u nekim stresnim situacijama. Samo sam protivnik da im je to osnovna namena i da se kroz to meri "pravo". Slabo ljudi mogu da pomognu drugim ljudima, a nisu ni strucni, pa ce osetljiva osoba samo biti besna sto joj druga osoba ne pomaze a to nije zato sto nece nego sto ne moze. Pomoc se moze sastojati i u veselju, smehu, paznji i sl.

Slabost je meni vise povodljivost. Slabi ljudi nisu osetljivi, jer osetljivost kako je ja shvatam na neki nacin daje snagu. Slabost je npr prepustanje poroku recimo kocki, osoba zna da je lose ali opet upada u to. Nije ni osetljiva jer bi da jeste imala saosecanje npr sa bliznjima koji pate zbog nje, pa bi se od kocke odvikla.

Originally posted by Dina
Bila je vec tema o osetljivosti. Ja sam tamo navela jednu recenicu iz romana i filma koju volim jer mislim da je jako istinita:"Cuvaj se ostecenih ljudi, oni znaju da mogu da prezive." Osetljivi ljudi se mogu shvatiti i kao osteceni jer su zbog svoje osetljivosti bili vise povredjivani, povredjivale su ih i one stvari koji drugi ljudi nisu primecivali. Kada su ih preziveli postali su jaki, ali mogu biti i surovi.

U potpunosti se slazem,posebno sa ovim "kada su ih preziveli postali su jaki,ali mogu biti i surovi" e bash tako

osetljivost - u kom kontextu?

osetljivost prema ljudskoj patnji? - veltshmerc/empatija

osetljivost usmerena na sebe - tesko prima kritiku/neuspeh

u osnovi je vrednost/znacaj koji dajemo nekome/necemu. sto nam je nesto vrednije to smo osetljiviji i tragicnije shvatamo stvari. znaci, ljudi koji su postali "manje osetljivi" su reorganizovali svoj sistem vrednosti.

slabost - zelja za hedonizmom. cilj svakoga od nas je da sto cesce uzivamo/budemo srecni. samo sto uzitak koji dobijamo u trenucima slabosti, po nasoj proceni, nije onaj kojem tezimo, ali ga prihvatamo uz grizu savesti i obecanje da je to samo/jos ovaj put

slabost u kontextu osecajnosti - lose je da vide koliko sam ranjiv-a, ja moram biti jak-a i ne smem pokazati svoje emocije. ako ih vide, shvatice koliko sam slab-a (strah da ljudi ne vide kakvi smo stvarno). potpuno iracionalno. takodje pociva na nasem sistemu vrednosti, kao i na drustvenoj pozeljnosti. odnosno, drustveno je pozeljno predstaviti se kao jak, "slabe" ljude niko ne ceni. nece me postovati ako vide moje slabe tacke, znace kako mogu da me iskoriste...

ja dosta retko placem, ali gotovo redovno mi se desi da zaplacem u mometnima kada sebi kazem, ooo neee, ne smes sada zaplakati, ostani jaka. i nikad ne ostanem "jaka". i nemam vise problem sa tim. so what? sta to govori o meni. samo da mi je jako stalo do necega u tom momentu, odraz frustrirasnosti zbog nemogucnosti ostvarenja zacrtanog cilja. govori to i nista vise.

Originally posted by Sunce
Koja je razlika između osetljivosti i slabosti?

Nema razlike. Ako pokazes da si osecajan/osteljiv neko ce to iskoristiti jer je nasao tvoju slabu tacku

Originally posted by svejedno

Osetljivost je senzibilnost.

Slabost je nedostatak karaktera/volje.

Slažem se sa tobom.

Osetljivost iz osetiti

Osetljivost je za mene dar, sposobnost da se nešto ili neko oseti. A postoji i preosetljivost i neosetljivost.

Originally posted by Tot
Pa, osetljivost može postati slabost ako imamo potrebu da je svakom serviramo na tanjiru. Onda to znači da nemamo dovoljno snage sami rešiti ni jedan lični problem, onda kao da očekujemo da drugi reše te probleme i ako to često radimo pokazujemo ogromno nepoverenje prema vlastitim sposobnostima. Mislim da takva nekontrola vodi do samoponiženja bilo zato što drugima dajemo da upravljaju našim problemima i procenjuju ih, bilo zato što će im se posle izvesnog vremena smučiti ovakve "plačipičke".

U pravu su. Nekada osetljivost može da bude maska ili odbrana, ali da li je onda to osetljivost. To je slabost.

Originally posted by TotMislim da moderna kultura veoma podstiče prikrivanje osetljivosti- to prosto postaje sve manje socijalno poželjno. Isto tako gay ljudi su veoma skloni da se stide ispoljavanja svoje osetljivosti u strahu da ce im to doneti nove stereotipizacije i neprihvatanje u većinskoj strejt sredini.

I kao da je najpoželjniji model - samodovoljna nepovredivost (omnipotentna osoba).

Osetljivost je za mene i zaljubljenost.

Meni su opet preosetljivost i neosetljvost kod ljudi najcesce spojene. Onaj ko je preosetljiv za sebe bice neosetljiv za druge...

Originally posted by Dina
Meni su opet preosetljivost i neosetljvost kod ljudi najcesce spojene. Onaj ko je preosetljiv za sebe bice neosetljiv za druge...

U pravu si.

Osetljivost je otvorenost duše za izazove stvari i sveta.

Originally posted by bigirl
Verovatno zavisi od toga kakva si osoba. Po meni, osetljivost (mogućnost postojanja emocija, dozvoljavanja tih emocija samom sebi, kako mi se čini da ovde definisasmo to) nikako ne može biti slabost, već nešto samo predivno.

Svaka slabost je i nasa jaca strana...

Osetljivost kao i sve drugo je pozeljno u umerenim kolicinama i u situacijama kada je to primereno,jer nekada i osobama koje su u biti osetljivije nego drugi ta ista osetljivost moze da zasmeta....

slabost je kada ne smijes da priznas koliko si osjetljiv:hvala:

Osetljivost nikako nije slabost. Stavise, dopustiti sebi da budes osetljiv i da osecas sve te emocije u full-u i da se stavis u poziciju da budes ranjiv nikako nije slabost vec odraz snage (ili gluposti, u nekim slucajevima, onim kada precenimo svoju snagu pa najebemo).

Originally posted by m..
Osetljivost nikako nije slabost. Stavise, dopustiti sebi da budes osetljiv i da osecas sve te emocije u full-u i da se stavis u poziciju da budes ranjiv nikako nije slabost vec odraz snage (ili gluposti, u nekim slucajevima, onim kada precenimo svoju snagu pa najebemo).

Je je, so true.
Ja bih sada uvek pre izabrala da se osećam
živom, uz sve što to nosi sa sobom, čitavu
buru emocija i iskustava, pa makar ona i bila
poprilično neprijatna po moj Ego. Daleko je
lepši osećaj to, nego mrtvilo životarenja, uz nadu
da, ako dovoljno dugo sebe objašnjavaš van situacija
koje ti se dešavaju i ljudi koji ti pružaju ruku, uspećeš
da ih hirurškim rezom odstraniš pre
nego ih i pustiš u svoj svet.

Originally posted by pčelica

Originally posted by m..
Osetljivost nikako nije slabost. Stavise, dopustiti sebi da budes osetljiv i da osecas sve te emocije u full-u i da se stavis u poziciju da budes ranjiv nikako nije slabost vec odraz snage (ili gluposti, u nekim slucajevima, onim kada precenimo svoju snagu pa najebemo).

Je je, so true.
Ja bih sada uvek pre izabrala da se osećam
živom, uz sve što to nosi sa sobom, čitavu
buru emocija i iskustava, pa makar ona i bila
poprilično neprijatna po moj Ego. Daleko je
lepši osećaj to, nego mrtvilo životarenja, uz nadu
da, ako dovoljno dugo sebe objašnjavaš van situacija
koje ti se dešavaju i ljudi koji ti pružaju ruku, uspećeš
da ih hirurškim rezom odstraniš pre
nego ih i pustiš u svoj svet.

to je nacin na koji ja zivim. iskreno i potpuno emocionalno od pocetka, pa ako najdrljam zbog toga - nadrljam, bar sam od starta zivela onako kako osecam, a ne kalkulisala sa necim sto spada pod pojmom osecanje. Neki mi zameraju zbog toga, i kazu - kako mozes sve da stavis na tacnu?najebaces, i sta posle? jbg. mogu.i ne plasim se tog 'najebaces' naravno, nije prijatno ako se desi, ali ja ne umem drugacije. naravno ne bas prema svim ljudima, ali prema onima koji to zasluzuju i verujem da su vredni, tako se ponasam.