Gay-Serbia.com | Diskusije

trazim ja tako smajlija za neku temu, otvaram nasu listu, gledam ponudjene i u jednom momentu pomislim kako ima previse agresivnih smajlija. ne budem lenja, pa po sopstvenom kriterijumu uzmem da prebrojim koliko ih zapravo ima. i naidjem na listu od 24 smajlija (ironicnog li naziva), nisam racunala one koji se ponavljaju na drugim stranicama. ja mislim da je to previse nacina staviti nekome ili necemu do znanja to sto zelis da mu stavis do znanja. brojala sam i one koji iskazuju prijateljske/ljubavne emocije, ima ih manje (stala posle trece strane, nisam mogla vise).

i tako pocnem da razmisljam o kreativnosti vezano za doticni fenomen (dalji text nema veze sa forumom, ali se moze explanatorno povezati shodno preferencijama).

uvek me je zgrazavala, ali i zadivljavala ideja sta su sve ljudi razvili kao efikasna sredstva mucenja. istina, nekada se mnogo vise radilo na tome, danas je tehnologija olaksala mnoge stvari (ali ne i onima koji su muceni). da kazemo, danas doticni manje prljaju ruke.
jednom prilikom sam posetila muzej posvecen tehnikama mucenja koje su koristili Arapi. meni kao klinki je to sve bilo zanimljivo (cak sam svima ponosno pokazivala slike) i moram reci da su bili veoma kreativni. o nemackoj skoli, koja je svoje tehnike podigla na najvisi naucni nivo ne treba trositi reci.

i sada sama sebi izgledam bizarno s obzirom na post koji sam do sada napisala, posto mi je ideja bila sasvim drugacija. ne u smislu volite se ljudi, posto je i deci jasno koliko je to jedna otrcana fraza. vec me zanima zasto smo jos uvek na nivou razvoja na kojem je bes katarzicno iskustvo, a makar i zamisljanje agresije lekovito (ovde sada govorim vise o psihickoj agresiji i zelji da nekog povredimo ne toliko fizicki, koliko emotivno)
moje misljenje je da nismo spremni da preuzmemo odgovornost za sopstvne postupke, za to sto mislimo i radimo. u svakome vidimo potencijalnu opasnost, nekoga ko ce nas povrediti, na oprezu smo, pratimo svaki korak i na najmanji znak krecemo u silovit kontranapad. zadajemo udarac koji mora biti jaci od protivnikovog. ako mi njega "ne ubijemo" on ce nas. i kako na takvim osnovama graditi ljubav, saosecanje, razumevanje i poverenje. sve vise poprimamo zivotinjske navike. da li to znaci da su nam svima ideje humanizma drage sve do momenta kada se predje granica, posle toga se aktivira nagon za "prezivljavanjem" i sve ideje odlaze u taj davni vek iz koga su potekle.

i evo konacno pitanja: da li smo sposobni za te slatke ideje koje ostaju uglavnom na polju teorije i da li imamo potencijal da, kao sto smo evoluirali od majmuna, tako evoluiramo u Kiplingovog Coveka? Sta nam je potrebno za tako nesto?

odlican post, odgovoricu ti veceras, sada mozak ne funkcionise /tek ustala brdo obaveza/
ali zaista, ovo je nesto o cemu cesto razmisljam...i manje vise se sebi dala odgovor:)
lejter:)

Wow...stvarno odlican post...
Slazem se sa onim "zadajemo udarac koji mora biti jaci od protivnikovog. ako mi njega "ne ubijemo" on ce nas. " jer je definitivno sve vise ljudi koji tako razmisljaju...A to je porazavajuce...Gde su poverenje i ljubav nestali?

Takodje sam razmisljala o tome i mislim da imas pravo, svuda oko nas ljudi tako funkcionisu, ali vidis, ne i ja..........To jest, ja se grcevito borim protiv toga i trudim da budem Covek.........prilazim otvorenog srca svima, pa makar me povredili, ali vidis, ni to nije tako lako, jer...........ako je neko u pravu, to me ne povredjuje, a ako nije, tek to me ne povredjuje, tako da sam shvatila da treba biti otvoren, iskren, opusten sa ljudima, jer ne mogu te povrediti, ne mogu.........
Samo je i meni takvoj, otvorenoj i iskrenoj, tesko da nadjem drugu stranu a bas iz razloga koje si ti navela, i ja sam zato sama i ja zato nikuda ne idem, jer kada idem nailazim samo na to, a ljudi nece, nece da se promene i da se otvore, malo da se otvore..........cast izuzecima, ali ja ih dugo vec ne sretoh.........tuzna sam i ja i razocarana i sad ce svi ovde pricati o tome i kako je Skyen u pravu a zapravo ce i velika vecina ostati takva jer primetila sam da ljudi to NE PREPOZNAJU i ne primecuju kod sebe, da su i oni postali takvi.........vise nije ni vazno zasto ni kako su postali takvi, tumacenje toga bi nas razvodnilo i odvelo pricu u nepovrat........vazno je da svako od nas nastoji da bude pojedinacno ok i dobar i da radi na sebi u tom smislu, da shvati da sve samo zavisi od ugla iz kojeg nesto posmatra, da shvati da ce ga povrediti samo ono sto on DOPUSTI da ga povredi, te da stvari imaju onaj znacaj koji im MI SAMI pridajemo, i da ce, ako se opuste i pocnu da vole i da se otvaraju, poceti da primaju tu ljubav, a na kraju i ako ne pocnu, bar su imali to predivno osecanje da su oni sami sposobni da vole. To bi trebalo jednom coveku da bude dosta.


Ko zna gde sam sad ja otisla...... Pardonez-moi.......

Ja cu prvi da dignem ruku i da kazem i ja sam takav

Ali samo iz razloga sto sam iznova i iznova bio povredjen od strane ljudi koje sam voleo...i to je ostavilo posledice...ali borim se protiv toga...bar koliko mogu...
A iskren sam uvek...nekad i surovo jer necu da "pakujem" jer nema svrhe

prvo, hvala na pohvalama


Zoe je rekla onu sustinu po meni, stvari nas ne pogadjaju same po sebi, vec nacin na koji ih vidimo. to je rekao Epiktet davno, davno, davno i mislim da je u toj recenici sazeta skoro citava mudrost covekovog emotivno-kognitivnog funkcionisanja (naravno da ima i vise od te recenice). no, tu se javlja jedan problem. taj problem je psihoanaliza mislila da je otklonila, pa se sunovratila zajedno sa svojom ideologijom. da je uvid kljuc za resavanje problema. odnosno, to sto smo svesni da nase tumacenje odredjuje nase ponasanje i vidjenje na svet je dovoljno da bismo se i ponasali u skladu sa tim. ali cesto se pokazalo da uvid nije dovoljan, da znanje nije dovoljno, da to sto smo svesni cinjenice zaista ne mora da znaci da smo nesto promenili u nama.

kada sam poslednji put bila besna (a bes je uvek usmeren prema nekome), gotovo svaki slobodan momenat svog vremena sam provela u mozganju, osporavanju svog sujetnog ega, preciscavanju besa od razocaranja i uspela da stignem do zdravog, ljudskog nezadovoljstva. dug je to put. nimalo jednostavan i ne kazem da nije lako skrenuti sa njega i vratiti se u sujetni bes, desavalo mi se. ali sve redje i bezazlenije. mozda pre kao instinkt zato sto se to ocekuje u toj situaciji. i mozda je to ocekivanje po automatizmu krivo za mnoge nase ishitrene reakcije. od nas se ocekuje da se ponasamo tako i tako u datoj situaciji. ko postavlja to ocekivanje? pa mi postavljamo sami sebi, kako bi slika koji dajemo drugima i sebi ostala dosledna. tu se namece i pitanje principa. kao i problem gde se nepromenljivost misljenja ceni kao vrlina. on/a je dosledan sebi, svojim idejama i nece posustati ni po koju cenu. a to je po meni jedna velika budalastina. to bi znacilo da je covek sam sebe osudio na zivot u proslosti (gde nema rasta i razvoja), na strepnju, jer ulaze sve u svoje nestabilne ideje koje zeli da odrzi stabilnim, cak i kada promene diktiraju nesto sasvim suprotno. neki pametniji ljudi od mene su odavno vec razradili ove ideje. i nije ovo nista novo, novo je to sto se iznova i iznova pitam jedno te isto. ovo nisu lake teme i nema instant resenja, zato je citava prica komplexnija.

u svakom slucaju ni jedno zivotno iskustvo nije baceno i uzaludno. naprotiv, jako je vredno, odnosno, vredno je onoliko koliko i kvalitet i kvantitet naucenog i primenljivog na buduce situacije. i da se vratim na temu. nije strasno osetiti bes. to je jedna normalna ljudska emocija i nenormalno bi bilo iskoreniti je (prvo je nemoguce, a cak i kada bi bilo, bilo bi zabrinjavajuce nezdravo). ali ako je taj bes postao shablon ponasanja, za sve na kraju kriviti druge, ne uviditi svoj udeo u prici i uvek dzoker za buduce situacije, onda smo ga ugasili. a subjektivno receno, mislim da mnogo toga lezi u licnom niskom samopouzdanju, u vremenu hiper produkcije svega, pa i hiper produkcije super rase (svi smo lepi, pametni, obrazovani i unikatni), skloni smo da svoje mesto pod suncem i naklonost drugih trazimo precicom, a ne istinskim radom na sebi (tada ne bismo ni trazili prihvatanje od drugih, valjda bi bilo suvisno). sagledavanjem svojih potencijala, svojih vrednosti i korisnjenjem istih do krajnjih granica. hipoteticki receno, covek koji bi udario u svoju granicu, moga bi istinski biti srecan.

moram dodati jos nesto. prelistavajuci blog VB-a, shvatila sam da sve polemike koje se vode, vode se sustinski oko pameti, odnosno inteligencije. to je jedina stvar na koju se ljudi ne bi pozalili da je nemaju dovoljno (fali mu srece, novca, zdravlja, ali mu ne fali pameti, narodski receno). najveca je sramota biti glup, tako sledi logicki. nesto sto nam (ni)je genetski dato je uzrok mnogih licnih problema i patnji. po meni se odraz inteligencije vidi upravo kroz onaj deo koliko je covek spreman da upozna sebe i radi na sebi. to je odraz inteligencije, ucenje i savladavanje prepreka, a ne brojka na skali koja je kreirana u neke druge svrhe, a ne one zbog kojih se danas lome koplja i padaju uvrede.

mislim da sam se previse raspisala i asocijacije lete sa teme na temu tako da je bolje da stanem ovde, koga ne mrzi da procita valjda ga nece mrzeti i da da svoje misljenje

@Skyen: misljenja sam da bi nas dve mogle da se

looool, dobro ti je misljenje

Taj pokusaj "otvorenosti" i ignorisanje povredjivanja od strane drugih ljudi /pa i najvoljenijih/ ide samo do one kapi koja prelije casu i posle koje bespovratno regresiras u "homo homini lupus est". Nema nikoga ovde ko to nije prosao i nema nikoga ko, najzad, nije morao da razvije sve odbrambene tehnike koje bi ga zastitile od povredjivanja. Ipak, pozitivne emocije mogu se razvijati samo donekle a negativne neograniceno. Zlo uvek pobedjuje i to postaje pravilo. Takav je, valjda, zakon prirode. Predatori love svoje zrtve pa ma koliko te zrtve bile "nevine" jer je to zakon odrzanja prirode. I nasa "ljudsost" ide samo dotle tj. do nailaska covekolikog "predatora" kome se moras suprotstaviti da bi preziveo. Na zalost-tako je. Izgleda da je Isus umro uzalud /te vaskrsao/.

ovo sam morao da postujem

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

p.s. za post

Originally posted by gari
Ipak, pozitivne emocije mogu se razvijati samo donekle a negativne neograniceno. Zlo uvek pobedjuje i to postaje pravilo. Takav je, valjda, zakon prirode.

isekoh ovaj deo jer mi se cini da je to sustina onoga sta je saopstio ovaj forumas.
bojim se da priroda nije ta koja procenjuje i rangira na skali dobro-zlo. to ipak cini covek, koji kada bi se malo vise priblizio toj prirodi - umesto sto joj stalno izmice - mozda i uvideo koliko gresi.

ne zelim da negujem ovakva razmisljanja i ne mislim da je prva recenica iz citata iole tacna i potkrepljena nekakvim dokazima!

@cb a da navedes autora? nisu svi ovde culi za radjarda kiplinga

Nema poverenja i nema ljubavi-sve je laz i prevara da bi se postigao neki nizi cilj. Od svih zivotinja najgora je CHOVEK.

Morgan je postao svestan par stvari koje ce podeliti sa Vama:
Nikada nikoga u zivotu nemozesh imati i posedovati.
Jureci za fizichkim zadovoljstvima koja su kratkog daha upadamo u vrzije kolo, i posle svakog zadovoljstva pochinjemo da trazimo novo.
Tako da Morgan ne zudi za telesnom ili emocijonalnom ljubavi. A od povreda emocijonalne prirode ga nije strah, jer jedino bice koje energetski aka emotivno moze da utiche na njega jeste Krishna. Iako ljudi mogu povrediti njegovo telo, njega samog kao dela Krishne nemogu dotaci niti mu nauditi.

Djoleeee, prvo smo malo brinule kad smo videle duzinu postova..tipa "ona nama rekla da uci, a vidi je sad.." Posle citanja ispisanih traktata ukapirale smo da ces da dobijes desetku na ispitu! Dolazimo da te uzivo preslisamo! I da malo diskutujemo..

loooooooooool,

e, pazi kada mi je i keva rekla da cu dobiti desetku, znaci vi ljudi niste normalni, 1200 pitanja!!!!!

posle toga slobodno dodjite da me vodite u ludaju, ali onu londonsku, ako mogu da biram

Originally posted by gari
Ipak, pozitivne emocije mogu se razvijati samo donekle a negativne neograniceno. Zlo uvek pobedjuje i to postaje pravilo. Takav je, valjda, zakon prirode.

Mislim da se i pozitivne i negativne emocije mogu razvijati neograniceno, da obe grupe mogu dati iz sebe veliku kreativnost, energiju, promeniti choveka i ne samo choveka.

Poenta je rekao bih da je mnogo lakshe prikloniti se negativnim emocijama jer daju instantno zadovoljstvo, mnogo lakse je uz njih dostici taj nivo svesti gde ces se osecati kao nadchovek i gde ces na kratko vreme i za kratko vreme (sto je i odlika negativnih emocija) biti ono sto si oduvek hteo da budes, da bi kasnije se vratio na staro ali bez rana.

Pozitivnim emocijama se inicijalno ne moze prikloniti, niti pokleci, jer smo za njihovo stvaranje dobrim delom sami zaduzeni. Potrebno je mnogo vise truda i vremena da bi se stvorile i ustalile pozitivne emocije, ali za razliku od negativnih njihova nagrada je i dugotrajnija, samim tim je dugotrajniji i jachi osecaj nedodirljivosti, ispunjenosti, ali na sasvim drugaciji i nepreteci (po sebe pre svega) nacin.

Ja krecem sa nekim pozitivnim namerama prema dragim ljudima i uglavnom mi tako i uzvracaju. Nemam nekih drasticnih losih iskustava sa bliskim ljudima. Ono sto mene porazi kod drugih ljudi je zlo, u smislu toga da zele da povrede na neki nacin nekog, ko im nista nije uradio ili im cak cini dobro. Dugo sam mislila da nema takvih ljudi, da ljudi teze nekom pravednom postupanju prema drugim ljudima. Ako to nije tako onda je to zato sto su bili povredjeni. Vremenom sam dosla do zakljucka da povredjenost nije dovoljno objasnjenje, da ima ljudi koji su zli zato sto su zli. Ali koliko god se puta susretnem sa tim iznova se zaprepastim...

Love is gonna save us I say
Skyen bravo

Ja to kapiram kao zakon akcije i reakcije... Neko te povredi, pa ces i ti njega... E sad, treba se odupreti tom nagonu "osvete" i nekako prihvatiti da to mora negde da stane, zatim uchiniti pravu stvar time sto NECES povrediti nekog ako ti je ucinio nazao, vec ces prosto odoleti. Prekinesh vrzino kolo akcije i reakcije, tako sto ces reagovati sasvim drugacije... Ja nekako tako radim, i uspeva, mogu vam reci...
Ali, mislim, sad cete svi da me napadnete...
Znam da je viteshtvo davno umrlo, a mozda nikad i nije postojalo...

Originally posted by colonia_boy
ovo sam morao da postujem

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

p.s. za post

Pa valjda se napise od koga si uzeo ovo

Rabidrant Tagore

p.s Sve vise me iznenadjujes

Mrzi me sad da chitam,tema je zanimljiva,ali bole me ochi.Sutra cu ischitati i naravno odgovoriti

nismo sposobni, we're doomed

Originally posted by Jelena_Bliss

Mrzi me sad da chitam,tema je zanimljiva,ali bole me ochi.Sutra cu ischitati i naravno odgovoriti

liar!

i na koju foru beli dečak ima onolikački status?

Originally posted by Beli Dečak

Originally posted by colonia_boy
ovo sam morao da postujem

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

p.s. za post

Pa valjda se napise od koga si uzeo ovo

Rabidrant Tagore

p.s Sve vise me iznenadjujes

sad se smejem ovome 4 godine kasnije hahahahahaha

poor oul' rađard, poor oul'...

hahahahah, i ja ovo tek sad vidim