Gay-Serbia.com | Diskusije

Kaze *deni* u jednom postu kako ima srece sa stopiranjem, kada mu automobili stanu u proseku za 15 minuta!

Poslednji put sam stopirao sa drugarom u Crnoj Gori kada smo ishli u Ulcinj!

Obzirom da smo iskljuchivo trazili automobil srpsko-crnogorskih registracija, a izbegavali smo albanske i kosovsko-albanske (kojih ima koliko 'ocete) - mozete da predpostavite da nishta nismo uradili...

Poslednji put kad sam stopirao, a da mi je neko stao....bilo je iz jednog sela ka KGu, kada se zaustavio jedan kamiondzija - mlekadzija:brada: da me preveze.
Ne mogu da se zalim, ali kamion je bio u tako loshem stanju, da sam se ubo na feder koji se probio ispod sedishta. Svejedno sam stigao kuci brez muke i puno zivciranja....


Kako vi stopirate...
.a vi cure - koristite li onu staru foru sa podizanjem suknjice i izazovnim stavom...
a vi dechaci...ima li toga kod vas???

Ja sam stopirao sa 17godina pa do moje 20e, pre sam stopirao sa mamom, nau?ila me zanat

izbegavam, ali sta je tu je. 90% stopiranja je bilo na relaciji Šid, Sr.Mitrovica, Ruma, Inðija i po Fruškoj Gori.

Kako ide ova situacija sa vozom NS-Bgd ... stopira?emo i do Beograda.

...i nije bilo nikakvih sexy stopiranja do sad

ne stopiram.

samo mastam o tome kako stopiram i kako me neko pokupi i posle imamo seks...

Da, relativno cesto stopiram, jer sam izuzetno lakom kada je u pitanju trosenje love na provod, tako da se stopiranjem uglavnom bavim pri povratku kuci iz drugih gradova u kojima boravim na "tajnim zadacima".
Najudaljenija destinacija iz koje sam se na put dao auto-stopom je Kragujevac, u kojem sam ziveo i studirao godinu i nesto dana.
S obzirom da nikada nisam imao snage da moljakam moje da mi posalju dodatnu kolicinu para i da slusam tirade o tome kako oni ne seru pare i kako me nisu poslali u Kragujevac da se provodim, nego da ucim, ja sam jednostavno krenuo kuci auto - stopom.

Pored toga, moram priznati, ima u toj mojoj navici i malo uzivanja.
Zadovoljstvo mi je da se penjem u kabine ogromnih kamiona i da divanim sa vozacima.

Do sada, nikada nisam dugo cekao da mi neko stane ( valjda zato sto vozacima ne izgledam sumnjivo, nego im delujem pitomo).

Kako stopiram?
Stanem kraj druma ( skinem suncane naocare, da mi se vide oci ), bacim cigaretu, isprsim se i pruzim prst.
Ako mi neki vozac signalizira da skrece na prvom cosku ( inace bi mi stao ) , lepo mu otpozdravim i nastavim dalje da stopiram.
Najjcesce staju vozaci ogromnih teretnjaka, valjda zato sto dugo voze, pa da s nekim u razgovoru ubiju vreme.
Inace, nikada ne odbijam prevoz, pa makar me i dva kilometra priblizio krajnjem odredistu.
Mic, po mic i stignes kuci. ( Mada je najprijatnije u jednom cugu prevaliti put).
I taaaakoooo.....

Mi gradska deca imamo ili Dzi Es Pi ili momke s kolima a u krajnjem sluchaju pola sata peshachenja do kuce je dobro za liniju



Nikad se ne zna, ipak cu nauchiti tehniku s pokazivanjem butkice, nikad ne znas kad ce da zatreba za auto stop ili sta vec

U poslednje vreme ne stopiram, pocetkom ove godine sam zadnji put stopirala. Nikad nisam cekala dugo.
Uglavnom su mi stali super kola da ja kazem :WOW: . Verovatno ne izgledam sumnjivo. Nisam imala nikakvih negativnih iskustva, samo sam jednom na pocetku bila luda pa dala coveku SVOJ broj. :rool: Pa kada me je posle zvao ja se ponasala kao da nisam ja ja, mada je naravno provalio, no nije maltretirao. Samo mi bilo smesno kada sam ga nedavno srela na nekoj sahrani.
Najduza relacija-150 km. Lepa su ta druzenja, uglavnom su mi stajali ljudi koji su bili interesantni.

Planiram da sledece godine nagovorim jednu poznanicu da krenemo stopom do Banja Luke, Sarajeva, Zagreba, Rijeke...

cool, zvu?i super stopiranje po Balkanu

Nekoliko puta na autoputu do Bg-a, ali daavno, stajali mi samo turske kamiondzije jednom sam bio sam pa me jedan vodio i na rucak
U Austriji mi ne bi palo na pamet da to radim...nikako.

Originally posted by SouthSide
U Austriji mi ne bi palo na pamet da to radim...nikako.

Zasto?

..i dok se vi bavite time zasto u Austriji ama bas nikako ne treba stopirati, ja da odgovorim na temu..

Dakle, stopiram jednom u sto godina.. Poslednji put kad sam to radila, iz Zrenjanina za Beograd smo savatale prevoz u roku od 10 min.. tj. ne do BG/a, do panceva. A iz panceva nam je trebalo... ..pa dobrih pola sata.. Od tada hejtujem na veliko i pancevce <zato malo slovo> i ceo taj trip.

Nikad nisam, niti cu i ti to dobro znash Bobo!

Originally posted by *deni*
ZASTO?

ne drzi nas vishe u nezivesnosti!!!

:serlok:ZASHTO???

Retko stopiram...

Inace kad se ogrebem za kola i putujem negde, stajem stoperima... onim normalnima... i narafno, vishe volim da pokupim momke nego devojke.


@South: Warum???? Icke bin auch neugierig.

Jako retko, ali uvek uspesno.

retko stopiram, jer mi slabo staju....

Stopirao sam ranije,bilo me je sramota da pružim prst,sada kada bi trebalo ne bi me bilo sramota,ali samo na putu,ne po gradu.Meni su stajali,imao sam srece.Od kada vozim auto nikada nisam imao potrebe da stopiram...
Ina?e mene su uvek vozili neki fini ljudi,tako da nisam imao problema,mada to moze biti jako opasno...

Oh, Gott!
Pa niko to ovde ne radi, sta ja znam ko sve moze da naidje a i ljudi su totalno nepoverljivi, sigurno nema sanse da bi neko stao,...nemam neki dobar razlog, ne osecam se sigurno jednostavno. Mnogo vise ima frikova tu nego dole.

Ma ja nemam srece sa stopiranjem, obicno ili nece niko da mi stane ili mi stanu neki matorci kojim ne moze ni da se digne ahteli bi picke! Ma sreca pa je mator, inace ne bi tako dobro prosao sa mnom
A i ne volim da stopiram...ne znam ja kako se to radi...obicno dignem ruku tek kad neko prodje!

Delete
Ma ja nemam srece sa stopiranjem, obicno ili nece niko da mi stane ili mi stanu neki matorci kojim ne moze ni da se digne ahteli bi picke!......

"Vetar duva
lomi grane
Niko nece da mi stane

Kuda ide, kuda zuri
kao da ga djavo juri

Motori, motori, motori...."

Auuu, ovo je bas tema za mene Stopiram prilicno cesto, recimo dva puta nedeljno, a nekad i cesce. Nikad nisam stopirala vise od dvadesetak minuta, izuzev pre tri godine kad sam sa drugom stopirala sat i po na -18 C! Smrzli smo se, ali smo se sjajno zezali.

Gadno je kad se navuces na stop... Ponekad mi nedostaje, pa stopiram kuci iz grada A kada idem na ispit, stopiranje je obavezno, jer mi odvuce misli od gradiva i smanji nervozu.... Bas danas dodjoh u NS stopom. Stao mi lik koji ide na operaciju srca u Kamenicu...
Mogao bi neko da otvori post o dozivljajima sa stopa... Imalo bi sta da se napise.

Poslednji put sam stopirala pre 3 godine. Taj period mi uvek vrati osmeh kamiondzije su ZAKON, najcheshce staju
Inache prosek chekanja da neko stane je bio od 2-15min.
Najludja voznja je bila sa tipom koji je na nekih 15 stepeni otvorio sve prozore i pustio muziku do daske a muzika je:

*pozadina -Gusle (sve u pedeset)
*tekst- Di si mala devojchice..opacupa, suknja kratka..."

Kad tad nisam umrla odsmeha nikada necu.

Najzanimljivije je kako su najludji tipovi ok...mislim na ljude koji drze porno chasopis ispred nosa i besedim pored pepeljare a pozadi 3 kaveza sa kokoshkama (ovo zaista postoji, videla svojim ochima).
Inache svi koji su me povezli su vozili brzo..najbrze-230 na sat (uziavala ja)

Imam vec 7 godina autostoperskog iskustva na relaciji ZR-BG-NS. Kad sam u Srbiji, stopiram minimum 2 puta mesecno i uglavnom imam puno srece. Pogotovo u poslednje vreme jer danasnji studenti to bas i ne praktikuju pa i nije neka konkurencija.

Jedna od najboljih prica sa stopa mi je bila kad sam isao na diplomski waterlilinog bivseg decka, sunce przi, ja se kao nesto bog-zna-kako skockao, a lik koji mi je stao me usput odveo da mu pomognem malo oko kradje kukuruza na nekoj njivi.

Uopšte ne stopiram. Mrzim stopiranje. Terao me jedan drug u osnovnoj školi da non-stop stopiramo i to me mnogo živciralo. A imao ?ovek sre?e. I jedna drugarica sa suludom idejom da nas 6 stopira!!! I kao opušteno, ja je gledam, mislim se treba?e nam 4 kola. Kad ona, i dalje ne mogu da verujem, posle 10-15 min ustopira KOMBI!!! I mi se tu potrpamo i teraaaaaaaaj!!!!

Nikad ne stopiram. Jedna poznanica je stopirajuci bila silovana, a prijateljica bi bila da nije izletela iz kola na autoputu pri brzini od 100 i nesto km/h i posteno se izgruvala (plus ju je posle pandur u stanici ubedjivao kako je sama kriva). Stopirala sam kao mladja (pre nego sto se gorenavedeno izdesavalo) uglavom po danu, iduci u skolu i gledala sam da zaustavljam zene ili ljude sa decom, relativno sam imala srece s obzirom da bih digla ruku u poslednjem trenu i da sam birala kome je dizem. Sad se radije otvorim za taxi, pa makar to znacilo da cu preskociti rucak i veceru.

Juce sam stopirala, na Zrejnaninskom putu ka Beogradu. Samo sto sam stade mi jedan sredovecni covek sa Zastavom 101, i lepo smo se ispricali do Vukovog spomenika o kreditima i ceni stanova u BG i NS.
...inace, ne stopiram cesto.

Stopirao u poznim tinejdzerskim godinama par puta i to uvek na nagovor.
Obicno sa drugaricom jednom koja (curka) uvek htela da se stopira, ali ne ona.
I onda ja ovako pretece izgledajuc (pogotovo recimo u 7 izjutra klateci se na onom prvom suncu koje posle velike hladnoce izgleda kao da przi) treba da privolim nekog da stane.
Jednom sat ipo. Do kraju sam poceo nju da guram na put. Ko velim em cu da je se otarasim em ce da stanu.

Nikakvi posebni dozivljaji.

Mozda - zive ribe medj nogama na prednjem sedishtu koje pritom zestoko zaudaraju. I na svaki njihov skok unutrashnost stomaka okrene po koji krug. (medju 3 najgora sata u mom zivotu)

Nemam neka bogata stoperska iskustva.
Poslednji put sam to radio proslog leta, kad sam se vracao sa Ade (a pri tom pola Beograda pokrenulo migraciju ka gradu, kao nova seoba Srbalja...)

Elem, povezao me je, believe it or not, neko ko se predstavio kao sin osobe koja je svojevremeno devedesetih medijski bila veoma zapazena, a kulminiralo je u crnoj hronici. Druzenje sa vladajucom familijom se podrazumeva. Inace, jako pristojan decko, ispricao mi je celu nesrecnu storiju svoje porodice. Dobio i vizitku, za "legit" posao kojim se sada bavi... Ne, nije onaj na koga mislite.

Jednom sam stopirao od 2 - 4 nocu sa drugomi niko nije hteo da nam stane i od tada ne pada mi na pamet da stopiram...za to vreme smo skoro presli 10km od ukupnih 12 koliko nam je bilo potrebno da stignemo do kuce.... znaci vise nikad....

stopiram, skoro uvek kad ne zurim tamo gde sam posla... jpocela sam u srednjoj skoli... nije samo zbog love, prosto volim taj osecaj, pomalo avanturisticki... uvek se desi nesto zanimljivo, sa nekim se lepo ispricas, cujes svega i svacega, vozas se raznim super auticima sa sve lux opremom ko iz snova, al bogami i kojekavim raspaditisima, zaista je uvek zabavno... jednom mi je stao kombajn a pristala sam jer je padala kisa i stopirala sam iz Bajshe prema Liparu i Kuli, a na tom putu kola prodju svakih sat vremena po jedna... znaci ili voznja kombajnom sat vremena do najblizeg sela ili sat vremena stajanja na kisi u nedodjiji, pa mi nije trebalo dugo da se odlucim, bilo je extra zabavno posmatrati svet sa te visine, o brzini da i ne pricam... truc, truc... kamiondzije dosta cesto staju i skoro uvek su super ljubazni i imaju tajne zalihe slatkisa i grickalica koje rado dele bilo je par nezgodnih situacija, ali ipak, ja sam ja nikad mi se nista strasno nije dogodilo, ili je meni bar sve to vise zanimljivo nego strasno