Gay-Serbia.com | Diskusije

Bojite li se starosti? Mislite li da je stvar dozivljaja kako cemo podneti breme godina? Da li je starost ista za lezbejke, biseksualke i heteroseksualke? Da li je po vasem misljenju sve to individualno ili generalizujete lezbejsku starost? Da li ste optimisti pa ovom pitanju?

Ja se jako plasim starosti i smrti, mada se trudim da optimisticno gledam na sve to.

Ne plasim se starosti i smrti i ne opterecujem se njima. Posto sam radoznala i optimista, ja na njih gledam sa iscekivanjem.

Starost gay i hetero osoba mozda se razlikuje u tome sto vecina gay ljudi nece imati potomke. Posto ne volim preterano decu zbog toga mi i nije zao. Da li cu mozda jednom promeniti misljenje-ne znam. Mislim da je bitno da ostavimo nesto za sobom, da stvaram. Na taj nacin dacu zivot-smisao necemu(Kao sto se daje zivot detetu. )

Originally posted by Freya
Ne plasim se starosti i smrti i ne opterecujem se njima. Posto sam radoznala i optimista, ja na njih gledam sa iscekivanjem.

Starost gay i hetero osoba mozda se razlikuje u tome sto vecina gay ljudi nece imati potomke. Posto ne volim preterano decu zbog toga mi i nije zao. Da li cu mozda jednom promeniti misljenje-ne znam. Mislim da je bitno da ostavimo nesto za sobom, da stvaram. Na taj nacin dacu zivot-smisao necemu(Kao sto se daje zivot detetu. )

Ustedela si mi trud,isto ovo bih napisala...

-Bojite li se starosti? [size=-1]-Ne?u doživeti. [/size]
-Mislite li da je stvar dozivljaja kako cemo podneti breme godina? [size=-1]-Da.[/size]
-Da li je starost ista za lezbejke, biseksualke i heteroseksualke? [size=-1]-Zavisi koliku porodicu imaš. Mislim da su vrednosti sli?ne u slu?ajevima sli?ne veli?ine porodice.[/size]
-Da li je po vasem misljenju sve to individualno ili generalizujete lezbejsku starost? [size=-1]-individualno ali postoji nekoliko oblika na koje se onda svede[/size]
-Da li ste optimisti pa ovom pitanju?[size=-1]-Ne.[/size]

Originally posted by GALATEJA
Bojite li se starosti? Mislite li da je stvar dozivljaja kako cemo podneti breme godina? Da li je starost ista za lezbejke, biseksualke i heteroseksualke? Da li je po vasem misljenju sve to individualno ili generalizujete lezbejsku starost? Da li ste optimisti pa ovom pitanju?

Ja se jako plasim starosti i smrti, mada se trudim da optimisticno gledam na sve to.

Bojim se starosti i sitnih bora, ali sta da radim kada doci mora.
Mislim da se odnos prema starosti menja kako postajemo stariji.
Na primer, kada imamo 18 godina, mislimo da su oni sa 30 stari. Sve je to relativno.

Najbitnije od svega je ne dopustiti da starost docekamo siromasni, odnosno da ne dopustimo da budemo zavisni od mladjih. E to je ponizavajuce. Zato treba u mladosti ulagati u starost, da bismo i u starosti mogli da budemo dostojanstveni. A sad, da li cemo biti sami ili u paru, strejt, bi, gay ili lez, to u starosti nije bitno. Starost trazi penziju, lekove, povremene cajanke, dobro zdravlje i mogucnost da se pozivi "jos koju godinicu".

@ jukie

Kako to mislis, neces doziveti starost ? Od kud ti to znas ?

Ma, necu o tome da mislim uopste. Moj pogled u buducnost gubi fokus negde u zrelim godinama. Mislim da bi to bilo isto sve i da sam strejt. Joj zamisl jos i da sam strejt, pa da moram da trazim nekog slatkisa koji ce da deci menja pelene dok ja jurim karijeru zlo.

kontam da cu biti vecno mlada... starost sucks bila ja gay il str8

ja mislim da necu docekati starost, a bome sve se nesto i nadam da ce tako biti

ko se plasi starosti trebalo bi da porazmisli koliko se zapravo plasi zivota.

Stvarno mi je tesko da zamislim sebe kao neku baku, pored druge bake... (dede vec ne dolaze u obzir...cini mi se da im Alchajmer nesto cesce sklanja pribor za higijenu...)

Originally posted by Freya
Ne plasim se starosti i smrti i ne opterecujem se njima. Posto sam radoznala i optimista, ja na njih gledam sa iscekivanjem.

Originally posted by EYA
ko se plasi starosti trebalo bi da porazmisli koliko se zapravo plasi zivota.

Ovo mi je jako interesantno. Volela bih da podrobnije objasnis, jer me interesuje objasnjenje. Kontam ja da, mozda, u tim tvojim recima ima istine...

Ne plashim se ni starosti ni smrti jer sve je to neminovno.Za razliku od drugih mogu sebe da zamislim kao babu sa nekom drugom babom pored sebe,a mozda i kako oko mene trche unuchici.Sve zavisi kako zelis da prozivis zivot .

staarost? fCK
ne moGu zamisliti seBe ni kao ferli saMostalnu jedinku (mislim, oBaveze aaaaaaaAaa ) - deT iz - ne pReuzima mi se odGovornost

i tako se laKo dolazi do moUmenta tacKe prekiDa (citaj: zapoSljavanje, veZa , zajednicki zivot, deCa etc.) koja je bejSikli tamo gde za meNe pocinje jos nesto (osim ovog ziVota) sto zahteVa kontinUiran trud.

Moje starosti neka se boje macke iz komsiluka koje planiram da trujem dzangrizav i zaljubljen u svoje golubove sa mansarde

Originally posted by fencysmurf
Moje starosti neka se boje macke iz komsiluka koje planiram da trujem dzangrizav i zaljubljen u svoje golubove sa mansarde

Meni su rekli da cu ja verovatno pod stare dane da pisem pisma "Politici" ili "Dnevniku" i da se zalim na decu koja se deru ispred moje zgrade i da kukam na kafice koji do kasno u noc pustaju glasno muziku. Hm, da napisem ja njima vec sada jedno pismo....

ziveo squidward the squid... a.k.a. lignjoslav lignja

Originally posted by GALATEJA

Originally posted by EYA
ko se plasi starosti trebalo bi da porazmisli koliko se zapravo plasi zivota.

Ovo mi je jako interesantno. Volela bih da podrobnije objasnis, jer me interesuje objasnjenje. Kontam ja da, mozda, u tim tvojim recima ima istine...

ja sam do sada iskusila da zivot u svakom svom dobu ima prednosti i mana.
mada sam sklona da mane pripisem nasem negativnom percipiranju stvari.
znaci, sve sto u zivotu prodjes, sluzi iskljucivo novom iskustvu koje kasnije treba pretvoriti u mudrost. cak i najveca tragedija zapravo, kad se pogleda sa distance (najcesce vremenske) zapravo predstavlja ogromnu skolu, pod uslovom da je savladamo. i ne samo to! zivot je niz uzrocno posledicnih dogadjaja, pa tako i od najmanje sitnice ili najgore situacije zavisi svaki sledeci trenutak nase radosti i tuge.
cak je i razocarenje samo novo saznanje koje ako primenimo mozemo samo koristi imati.
isto tako verujem da od naseg stava prema zivotu, pa onda logicno i stresa koji zbog pogresnog stava dozivimo, zavisi fizicko zdravlje coveka.
iz svega zakljucujem da starost koju bi ja radije nazvala zrelo doba zivota, moze predstavljati veliko uzivanje, jedan zasluzen odmor od avanturizma upoznavanja sveta oko nas na nacin kako to istrazivacki kroz neznanje u nekim prethodnim dobima radimo. odmor u kom necemo bukvalno odmarati, vec delati sa mudroscu i sigurnoscu.
znam mnoge primere vitalne starosti, i svesna sam da njen kvalitet zavisi od celokupnog prethodnog zivota, te zato vec sad, svesno prihvatam odgovornost i uzivam u zivotu bez negativnih misli. a bezrazlozan strah je prilicno opterecujuca, sputavajuca i negativna emocija.
strah od starosti je apsurdan koliko i strah od zavrsnog ispita u skoli u kojoj smo godine proveli uceci. zar ima logike plasiti se doci po diplomu ?

ako neko punim plucima prozivi zivot, onda nema razloga plasiti se ni smrti.
smrt ne vole oni koji se plase da zive.

Moje starosti neka se boje macke iz komsiluka koje planiram da trujem dzangrizav i zaljubljen u svoje golubove sa mansarde


[/quote]


samo pazi se strumpfe ... nisu sve macke "pametne" kao Azrael

a sto se starosti tice

nemam pojma sta cu i kako cu ... aj jos uvek cekam 30-tu, valjda cu tada konacno da prestanem da se ponasam kao derle ... a s' obzirom kako medicina napreduje mozda do tada i zbuckaju nesto

iskreno se nadam da hoce

pazitvno misljenje ,mene ne zanima za buducnost,mene plasi se od starosti i bolesti ,kad tad postaje bedak
ja stvarno osecam mlado,nemogu dalje da zivim mogla sam da idem dalje napred negledam svoje godine koje zanimaju
svako drugi ljudi ima svugde koji nazalost ne voli i da ide na sahranu,plase se i tako
ja ne volim da idem ,mrzi me
neki drugi boji se da idu na sahranu i nemoze da povrati san

Originally posted by EYA

ja sam do sada iskusila da zivot u svakom svom dobu ima prednosti i mana.
mada sam sklona da mane pripisem nasem negativnom percipiranju stvari.
znaci, sve sto u zivotu prodjes, sluzi iskljucivo novom iskustvu koje kasnije treba pretvoriti u mudrost. cak i najveca tragedija zapravo, kad se pogleda sa distance (najcesce vremenske) zapravo predstavlja ogromnu skolu, pod uslovom da je savladamo. i ne samo to! zivot je niz uzrocno posledicnih dogadjaja, pa tako i od najmanje sitnice ili najgore situacije zavisi svaki sledeci trenutak nase radosti i tuge.
cak je i razocarenje samo novo saznanje koje ako primenimo mozemo samo koristi imati.
isto tako verujem da od naseg stava prema zivotu, pa onda logicno i stresa koji zbog pogresnog stava dozivimo, zavisi fizicko zdravlje coveka.
iz svega zakljucujem da starost koju bi ja radije nazvala zrelo doba zivota, moze predstavljati veliko uzivanje, jedan zasluzen odmor od avanturizma upoznavanja sveta oko nas na nacin kako to istrazivacki kroz neznanje u nekim prethodnim dobima radimo. odmor u kom necemo bukvalno odmarati, vec delati sa mudroscu i sigurnoscu.
znam mnoge primere vitalne starosti, i svesna sam da njen kvalitet zavisi od celokupnog prethodnog zivota, te zato vec sad, svesno prihvatam odgovornost i uzivam u zivotu bez negativnih misli. a bezrazlozan strah je prilicno opterecujuca, sputavajuca i negativna emocija.
strah od starosti je apsurdan koliko i strah od zavrsnog ispita u skoli u kojoj smo godine proveli uceci. zar ima logike plasiti se doci po diplomu ?

ako neko punim plucima prozivi zivot, onda nema razloga plasiti se ni smrti.
smrt ne vole oni koji se plase da zive.

Ovo ja zovem zdravo razmisljanje i pametno zivljenje!Svet bi bio mnogo lepse mesto kad bi vise ljudi rezonovalo na ovaj nacin.Bravo...
Zivot je lep ako umes da ga napravis lepim....a ko to ume-nece zaboraviti ni kad ostari.

Originally posted by bombica
pazitvno misljenje ,mene ne zanima za buducnost,mene plasi se od starosti i bolesti ,kad tad postaje bedak
ja stvarno osecam mlado,nemogu dalje da zivim mogla sam da idem dalje napred negledam svoje godine koje zanimaju
svako drugi ljudi ima svugde koji nazalost ne voli i da ide na sahranu,plase se i tako
ja ne volim da idem ,mrzi me
neki drugi boji se da idu na sahranu i nemoze da povrati san

bombice mila...zivi se i sa bolescu i sa staroscu...uvek postoje stvari koje mogu da ti nateraju osmeh na lice.

pokusala sam sebe da zamislim u svojoj starosti. zamislila sam se kao bakicu koja je konstantno na nekim putovanjima (nesto nalik onim amer ili english bakutama). i presekla sam se u jednom momentu. i to kada sam pomislila da cu svakog dana razmisljati da li mi je poslednji. mislim, kada smo mladji, manje razmisljamo na taj nacin, ali kada pomislis na starost, znaci vec si jedan deo zivota prosao i znas da je kraj tu negde iza ugla, sigurno ne moze da ti bude sve jedno. pa onda bolest (tu mu smrt dodje kao olaksanje). mislim, josu uvek nisam ta bakuta, zato ovako i razmisljam, al kada sakupim gomilu zivotnog iskustva, razmisljacu sigurno drugacije. na kraju, niko ne zna kakva ga sudbina ceka.

ne mislim da se smrti boje oni koji se plase da zive, previse je to teska filozofija. ja se sada plasim smrti, jer volim da zivim. plasim se smrti ljudi koje volim. meni je to potpuno zdravo i normalno. ali ne panicim zbog toga, prihvatam zivot kao takav, iako jos uvek nisam potpuno svesna da me jednog momenta nece biti. nisam kreten, naravno da ce se to dogoditi, ali smrt saljem u daleku buducnost, sada neka me zaobidje, a mogla bi i starost!

Starosti se ne plasim, ali smrti pomalo... Medjutim, kontam da je sve to neminovno pa se trudim da ne razmisljam o tome na takav nacin... Inace, i te kako mogu da se zamislim u starosti, kao bakicu koja je vodila jedan jako ispunjen zivot, kako poslovan tako i privatan, sa isto takvom bakicom pored sebe, sa nekoliko unucica, gde nas dve putujemo i obilazimo mesta koja su nam naprasno postala interesantna posle 60-te godine.

bambi,jeste istina neki ljudi ponekad zivciraju od zivota do smrti
mogu da orasploze sto je lepo zive nekad i sad
koji mogu da cuva uspomene u svom dzempu
skyen,mlada si i vrlo znas bitne stvari koji ljudi stalno se menjaju,koji donosi teske odluke sta ce dalje ....

Ne plasim se starosti,ali vise,u svojim najgorim tripovima i konverzacijama sama sa sobom,se plasim da je ne docekam solo,s machkama.

Originally posted by maka

Ne plasim se starosti,ali vise,u svojim najgorim tripovima i konverzacijama sama sa sobom,se plasim da je ne docekam solo,s machkama.

To da ostanem sama na kraju je nesto najgore sto mogu da zamislim...

... ali ko zna sta nosi noc, a sta nosi dan...

I meni.

Sve ok kad si mlad,a sam. Nije tako strasno. Ali u starosti biti sam.. Ne bih volela da se ikom desi.

Sve zavisi koliko para tada budem imao.

Imam od zivota strah,sve me plasi...Ne i smrt.