Trojanski konj
Poslato: 27 Jul 2005, 06:26
Kao prvo, zelim sve da vas pozdravim sve, stare forumase a i ove nove, ovaj post ce biti moj povratek na forumasku scenu
Citajuci na mircu razgovor moje cimerke sa svojom prijateljicom nisam mogao da se otmem utisku koliko su mnoge od napisanih stvari na neki nacin i moje misli, u nekim njenim recenicama, prepoznao sam svoje. Da stvar bude apsurdnija pricale su o razmeni energije intuiciji i na nekom cudnom nacinu primanja misli druge (trebalo bi biti tebi drage) osobe.
Da li vam se desava da u vise navrata skoro sinhronizovano ucinite istu stvar kao i neka druga osoba u vasem drustvu, da li tada osecate neku cudnu povezanost sa tom osobom imate li utisak da vas je ta stvar na neki nacin zblizila, makar na momenat.
U redu kapija je otvorena na neki nama poznat ili ne poznat nacin prenosimo misli jedni dugih i na ne verbalni nacin ali kako tu "sposobnost" kontrolisati, da li je to u opste moguce?
U par recenica razmenjenih sa Eyom, stvari su mi pocele bivati smislenije. Kada tek primetis da posedujes tu sposobnost ili bar tako mislis, nalazis sa na vratima te imaginarne kapije, kontrolisati njeno otvaranje i zatvaranje tada nam ne predstavlja problem, otvorimo kapiju i pustimo tog nekog da nas "procita" otvoreni smo prema toj osobi i od nje primamo sve dobre i lose vibracije, ne daje li nam upravo ta stvar osecaj da nekoga istinski poznajemo?
Sta se desava kada predjemo na sledeci "nivo" kada taj osecaj postane intenzivniji, da li tada bivamo vise otvoreni i moguce ranjiviji, dalje smo od kapije i sada je teze vratiti se i zatvoriti je ako to u opste i zelimo. Tezimo da vise upoznamo tu osobu, osecamo izuzetnu bliskost, pocinjemo li vremenom ma kako razliciti bili liciti jedno na drugo?
Desava li vam se da posle nekog prekida prijateljstva, veze ili mozda cak iz cista mira osecate veliku prazninu, ogoljenost, osecaj da ne posedujete nista, da je sve sto je bilo u vama negde otislo i da ste mozda i previse zavisili od nekoga? Da i je to neizbezno, da li je svakom od nas potreban neki osecaj pripadnosti, da li osobi ili nekoj grupi?
Da li je moguce sagraditi i podmetnuti Trojanskog konja unatar nas samih, u njega sakriti vise svojih lica i pustiti da se oslobode i iznenade i nas same onda kada nam je to naj potrebnije. Mogu li ta lica biti nase ne potpuno izanalizirane teznje ili misli. Da li je potrebna analiza i pojednostavljenje svih nasih postupaka i misli, da li ih nase potpuno razumevanje cini lako dostupnim drugim osobama, mozemo li ih tako ne definisane ubaciti u Trojanca i na taj nacin se zastititi, kada se jednom oslobode?
Nadam se da vas ovim postom nisam previse smorio ili zbunio, ovo su neke stvari o kojima sam razmisjao i jako bi me zanimalo vase misljenje.
Nadam se da vas odgovor na ovaj post ne bude
Citajuci na mircu razgovor moje cimerke sa svojom prijateljicom nisam mogao da se otmem utisku koliko su mnoge od napisanih stvari na neki nacin i moje misli, u nekim njenim recenicama, prepoznao sam svoje. Da stvar bude apsurdnija pricale su o razmeni energije intuiciji i na nekom cudnom nacinu primanja misli druge (trebalo bi biti tebi drage) osobe.
Da li vam se desava da u vise navrata skoro sinhronizovano ucinite istu stvar kao i neka druga osoba u vasem drustvu, da li tada osecate neku cudnu povezanost sa tom osobom imate li utisak da vas je ta stvar na neki nacin zblizila, makar na momenat.
U redu kapija je otvorena na neki nama poznat ili ne poznat nacin prenosimo misli jedni dugih i na ne verbalni nacin ali kako tu "sposobnost" kontrolisati, da li je to u opste moguce?
U par recenica razmenjenih sa Eyom, stvari su mi pocele bivati smislenije. Kada tek primetis da posedujes tu sposobnost ili bar tako mislis, nalazis sa na vratima te imaginarne kapije, kontrolisati njeno otvaranje i zatvaranje tada nam ne predstavlja problem, otvorimo kapiju i pustimo tog nekog da nas "procita" otvoreni smo prema toj osobi i od nje primamo sve dobre i lose vibracije, ne daje li nam upravo ta stvar osecaj da nekoga istinski poznajemo?
Sta se desava kada predjemo na sledeci "nivo" kada taj osecaj postane intenzivniji, da li tada bivamo vise otvoreni i moguce ranjiviji, dalje smo od kapije i sada je teze vratiti se i zatvoriti je ako to u opste i zelimo. Tezimo da vise upoznamo tu osobu, osecamo izuzetnu bliskost, pocinjemo li vremenom ma kako razliciti bili liciti jedno na drugo?
Desava li vam se da posle nekog prekida prijateljstva, veze ili mozda cak iz cista mira osecate veliku prazninu, ogoljenost, osecaj da ne posedujete nista, da je sve sto je bilo u vama negde otislo i da ste mozda i previse zavisili od nekoga? Da i je to neizbezno, da li je svakom od nas potreban neki osecaj pripadnosti, da li osobi ili nekoj grupi?
Da li je moguce sagraditi i podmetnuti Trojanskog konja unatar nas samih, u njega sakriti vise svojih lica i pustiti da se oslobode i iznenade i nas same onda kada nam je to naj potrebnije. Mogu li ta lica biti nase ne potpuno izanalizirane teznje ili misli. Da li je potrebna analiza i pojednostavljenje svih nasih postupaka i misli, da li ih nase potpuno razumevanje cini lako dostupnim drugim osobama, mozemo li ih tako ne definisane ubaciti u Trojanca i na taj nacin se zastititi, kada se jednom oslobode?
Nadam se da vas ovim postom nisam previse smorio ili zbunio, ovo su neke stvari o kojima sam razmisjao i jako bi me zanimalo vase misljenje.
Nadam se da vas odgovor na ovaj post ne bude
