Gay-Serbia.com | Diskusije

Radjamo se odvajajuci se i tako i zavrsavamo. Sami. Jedino sto nosimo sa sobom u taj drveni kovceg koji nas cini konzervisanom hranom za crve ili u raj,mozda i pakao ili neku novu reinkarnaciju,jeste u nama,jesu momenti koji su nam zigosali dusu,jeste svesnost i spoznaja koja nam je omogucila da se zivimo. Prozivimo sebe,a ne zivotarimo.
Ispunjavamo sebe.....
Ne poznajem nikoga ko je na samrti razmisljao o tome sta drugi misle. Jer je trenutak (u najboljem slucaju,a ako nemamo srece,agonija “trenutka” smrti moze potrajati mesecima) kada umiremo,verovatno najiskreniji,najintenzivniji momenat nasih zivota. Tu se jasno deli ono sto je bitno i ono na sta smo tracili tako dragocene minute naseg postojanja.
Maske padaju,a njih nanosimo zbog drugih.Cemu? Zasto je bitno sta ce Pera,Janko ili Marko itd misliti o nama? Zasto je bitno biti odobren u ocima ljudi koji nas ni ne dodiruju,koji su samo slucajni prolaznici nasih zivota? Da bi nam samopouzdanje poraslo? Ne… I da nas svi odobre,niko ne moze nadjaciti unutrasnju vrisku nesrecnog coveka.

Mozda doticne osobe imaju sasvim pogresna merila? Mozda je njihova potvrda u stvari put ka jos vecem nistavilu u ocima nekog drugog? Na kraju krajeva,odakle nam uopste ideja da ce neka x osoba traciti makar sekund svog uma na razmisljanje o nama? Nije li to pomalo egocentricno? Malo caknuto? Dopustiti drugima da nas kroje,orijentisati se po klasifikacijama nekih apsolutno nepoznatih osoba?
Gde je tu samopouzdanje,unutrasnji orijentir,vera u sebe?

Naravno da je covek socijalno bice,deo copora (pre bih rekla stada ili masinerije),i da ima potrebu za tim pripadnistvom,identifikaciju sa covecanstvom.... Ali jedno je poistovetiti se sa nekom grupacijom,dakle u sebi nalaziti podudarnost sa necim na sta u spoljasnjem svetu nailazimo,a drugo je prilagodjavati se,menjati radi okruzenja. To je razumljivo u nekim delovima odrastanja,kada trazimo svoje granice i upoznajemo druge,pokusavajuci sebe da formiramo. Medjutim,u nekom momentu jesmo oformljeni i zreli, sposobni da dovedemo u pitanje tu okolinu,kao sto smo do tada dopustali okolini da nas dovodi u pitanje.... I tada jedino samopotvrdjivanje koje nam spoljasnji svet moze pruziti,jeste orijentir identifikacije sa ustanovama koje smo sami izabrali kao relevantne nakon dugog preispitivanja ispravnosti....
Ali koristiti podjedince (ovo drustvo ipak cine pojedinci) kao orijentir? Zive li oni nase zivote? Znaju li ko smo,ispod svih tih maski? Dele li nase osmehe i liju nase suze? Naravno,dok god smo im zabavni ili od bilo kakve koristi.

Ovaj forum,ova “zajednica” je i sama cesto poput maskenbala,gde ucesnici nose svoje plocice sa kratkim opisom imidza koji su svesno stvarali. Smesno mi je da na “mestu”,gde je velika mogucnost anonimnosti,ljudi imaju tako veliku potrebu da budu prihvaceni ili bar istaknuti. Ovde,gde zaista mozemo ispricati i najintimije detalje o sebi,uvek imajuci mogucnost da zatvorimo oci pred negativnim reakcijama (poput ispovedanja konobaru koga nikada vise necemo videti,jer ionako samo naglas sumiramo misli),bas ovde neki ljudi moraju sistematski da grade svoju “net” licnost...

I ako smo srecni,nekada ta ogledala mozemo naci i u iskrenim sapatnicima.
A nekada,zbog misljenja nekolicine bezvrednih anonimusa,izgubimo jedino vredno ogledalo.

Uvek je bilo, jeste i biće nekoliko pastira i mnogo ovaca. Ovce su jedna drugoj ogledalo. I ako postoji minimum razlike između njih to se prevazilazi. U stadu je različitost najveći greh. A ako se neka naivna ovčica drzne koraknuti drugačije od ostalih nad njom se nadvije namrgođeni pastir i zapreti joj vukom ili je bez reči zakolje i pojede. Tu činjenicu sam spoznala još kao dete. Ali ako jedna različita individua istupi, pa druga, pa treća...to jeste lepo i hrabro, sve dok se ne formira novo stado različitih. Stado je stado. Budi pastir sam(a) sebi!

Galateja-Oni koji "traže" videce svoju dusu i prema njoj uskladiti svoj razum?.

Moja razlicitost se cesto tumaci kao kontriranje. Ako je strejt drustvu gej svet cudan, onda sam ja cudan i gej svetu. Osecam se kao glavna junakinja iz filma "Kroz talase".

Sto se tice foruma, istina je da autenticnost nedostaje. Misljenje se cesto bazira na osnovu misljenja alfa forumasa. Ako se alfa korisniku ili korisnici nesto ili neko dopada, onda masa isto to obozava. I obrnuto, ako alfa korisnik/korisnica nekoga popljuje, masa cesto to uradi i jace.

Cesto prava misljenja izostanu. Primer: Emir Kusturica i njegovi filmovi. Popljuvase coveka jer covek definitivno nije "in", i ne nadje se ni jedan forumas da kaze da bar voli neki njegov film. I tu se pljuvalo: "ma sta on to malo Roma, kokosaka i lebdecih ljudi" i sl. Ali zato je Marina Abramovic "in", kao i Biljana Srbljanovic, i to se pisu hvalospevi.

Dopadaju mi se forumasi koji na dobar nacin brane i imaju autenticnost. Recimo, pamtim neke postove Dusana Maljkovica koji su mi otvarali vrata.

Postoji vrlo suptilna granica (koja je mnogima sveti gral) između autentičnosti i sociopatije, tj. mentalne nestabilnosti.
Ta granica biva još tanja, na forumu npr.

Sunce napisao: Cesto prava misljenja izostanu. Primer: Emir Kusturica i njegovi filmovi. Popljuvase coveka jer covek definitivno nije "in", i ne nadje se ni jedan forumas da kaze da bar voli neki njegov film. I tu se pljuvalo: "ma sta on to malo Roma, kokosaka i lebdecih ljudi" i sl. Ali zato je Marina Abramovic "in", kao i Biljana Srbljanovic, i to se pisu hvalospevi.

Ja sam pisala više puta da volim Kusturičine filmove i koliko se sećam i Ulix je.

A ono za alfa forumaše si u pravu potpuno.

Mislio sam na posebnu temu u kojoj se govorilo o Kusturici, a poznato mi je da Ulix i ti volite neke njegove filmove. Ovo su bili Stripi i kompanija.