Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li ste se ikada, pored svakonevnih aktivnosti zapitali sta je zivot ?

Svako od nas radi, juri, zuri, kupuje hranu, jede, izlazi, provodi se.... radi mali milion stvari... ako bi krenuli tako redom da nabrajamo, trebalo bi nam mnogo dana i opet ne bi sve rekli.....

Retko ko od nas analizira svrhu zivota... tj zasto zivimo, kako uredjujemo svaki nas dan...

Kada pogledam koliko ima ljudi kojima je nekim jacim zakonima svaki dan vec unapred odredjen, tj oni nemaju preterano veliku slobodu da kreiraju svoj dan, onda se zaista osetim srecnim sto svaki moj dan zavisi samo od mene i mojih ambicija za taj dan...

Srecan sam sto sam pre svega ziv i sto mi je data mogucnost da gledam, da se krecem, mirisem, uzivam u sitnim stvarima...

Svestan cinjenice da postoje ljudi koji su slepi, nepokretni, koji su invalidi, i na mnoge druge nacine im je onemoguceno da zive normalno, onda se samo utesim i kazem sebi "Zivot imas, sve ostalo je nadogradnja..."

Eto danas sam se jako potresao kada sam slucjano video umrlicu na jednoj zgradi... pridjem da vidim a ono pise


"
XXXXX XXXXX
- Diplomirani ekonomista

Svi koji su ga voleli, neka dodju da se poslednji put oprostimo od ovog adjela.... "


da nisu stavili sliku, mislio bih da su bili pristrasni kada su ga nazvali "andjelom", ali on to jeste... lep kao Bog.... nasmejan, sa sredjenom kosom, u beloj majci.....

sasvim slucajno pitah jendog coveka "Sta se desilo ovom momku" a on kroz tezak i promukao glas izgovori:

"Jadnicak, posao je sa drustvom na more, lepo se proveo, zvao svakog dana kuci, radovao se povratku i vidjanju sa devojkom, ali u saobracajnoj nezgodi..... "


tu covek zastade i napunise mu se oci suzama.....

"U saobracajnoj nezgodi, kada su se vracali iz Crne Gore... spavao je.... sleteli su kolima sa puta... i on je jedini poginuo.... a samo sto je zavrsio fakultet i trebalo je da pocne da radi...." Izvinite molim Vas, nemam snage o tome da pricam.....


naterao mi je covek suze na oci.... kao da sam klinac....

Jadan decko.... vracao se sa mora i poginuo u snu.....
to me je nateralo da razmislim koliko smo zahvalni tome sto nam je uopste omogucneo da zivimo.... vecina nas ima sve a opet je nezadovoljna....

zamislite te ljude koji nemaju zdravlje...

koji nikada nisu imali vid... koji su mladi a u invalidskim kolicima....
koliko bi oni dali da su na nasem mestu.... da mogu da gledaju, da se krecu... da se zaljube... da zive.....


Zivot je jedna tako jeftina stvar... i moze se izgubiti onda kada se covek najmanje da..... zato tzreba da ga zivimo i uzivamo u svakom novom danu......

Videh da postoji slicna tema u Religiji... ali ove me zanima licna percepcija... nas dozivljaj okoline, problema... koliko tudji problemi uticu na Vas.....

Sta vi mislite o zivotu generalno i tome koliko ste pomogli pre svega sebi, a onda i drugima....



Ne kapiram ljude koji su se osilili i misle da im je sve Bogom dato...

hej, pa u sekundi se sve moze srusiti kao kula od karata.... i nastane samo pepeo....

Status,vreme je i tebi za odmor.

O Bože, kako to misliš

VREME JE I TEBI ZA ODMOR?!

*STATUS*-e, sad imaš razlog više da što prije realiziraš onaj grupnjak. Nikad se ne zna kad je kraj.

OnT: Off.

Statuse,
lep ti je topic sve do onog dela kad oni koji su slepi i u invalidskim kolicima postaju jadni a mi tako srecni sto nismo kao oni. Zivot moze biti lep na mnogo nacina i to sto se neko razlikuje na neki nacin ne znaci da je automatski jadan, mozda su neki od nas "zdravih" jadni pa se on ne bi nasao na nasem mestu... Ja naprotiv mislim da covek cesto sto ima vise problema nauci da ceni stvari u zivotu i da i male stvari vidi lepim, i uziva u njima....

Dina sreco, lose si me razumela, tj mozda sam se zaprao lose izrazio...

Nisam zeleo nikoga da "ponizim" time sto sam rekao da je jadan...
vec da mi koji smo zdravi pravi, ne umemo da cenimo to sto imamo.... ima mnogih koji b isve dali samo za tri koraka... za minut gledanja svega oko sebe...


Mnogo ljudi nazalost umre a ne uspe nista u zivotu da prezivi...

Koji moj djavo ljudi stede, ustezu se...
ma ako mi se jede nesto skupo, to ima da priustim, ako mi se nosi od gardeorbe nesto skupo, ima to da kupim i tacka....

Jer kao sto sam gore vec napisao...
Zivot nam jeste dat, ali nam iz ko zna kog razloga moze biti oduzet kada se najmanje nadamo, kao npr ovom decku o kojem sam gore vec pisao....



imas planove, zelje, radujes se necemu i odjednom REZ.... nema te

pa upravo tako...
neretko cujemo da neko kaze "Jao, jadan covek, vidi sta ga je snaslo u zivotu..."

pa i ti ludi koji imaju zivotne probleme su ljudi... a ne "zivotinje"... imaju i oni svoje strrahove, ljubavi, potrebe....

Mislim da je XXI vek i da ce biti jako surov po pitanju gubitka zivota. Danas se zivoti mnogo brze gube, ali se mnogo vise zhivota i spashava. To su dobre i loshe strane modernizacije chovechanstva i same globalizacije.

Teska filozofija ....
Meni bi adekvatniji naslov teme bio "Smisao života" a ne "Prolaznost zivota... Gubitak zivota... Koliko cenimo zivot ?", posto mi se cini da sve ono o cemu si pisao a i komentare koji si naknadno ostavio ciljaju ka tome ...
Smisao zivota ne moze biti univerzalan nego individualan, jer mislim da je svakom zivom bicu kao jedinki pruzena mogucnost da isti pronadje bez obzira sto startne pozicije nikada nisu iste. Ono u sta sam gotovo siguran je da svi imamo pravo na egzistenciju i neku vrstu napretka tj rada na sebi i sopstvenom zivotu a sve u cilju zadovoljstva i osecaja srece ...
Život je kratak - svaki prosli dan lekcija za dalje a svaki novi, nova prilika. Ti biras a ne neko drugi.

Ars longa, vita brevis

ja, naprotiv, mislim da ljudi previse razmisljaju o smislu....

mislim, takodje, i da "smisao" nije vazan...

ne mislim da treba da sam zahvalna nekome i necemu zbog toga sto sam ovakva kakva sam (u smislu, zdrava, ziva i ostalo)...jer ne verujem u nekoga i nesto...

tudje smrti me ne podsecaju na prolaznost....retko mislim o tim ljudima na takav nacin....

smrti osoba iz moje okoline su samo jedan mali deo njihovog zivota....i nikako najvazniji....bar za neke od njih...


...moj zivot je nekako "svejedno" i to mi sasvm odgovara

Originally posted by hlaefdige
...moj zivot je nekako "svejedno" i to mi sasvm odgovara

Pa to i jeste poenta onoga sto sam ja rekao u smislu da to "svejedno" tebe cini srecnom i donekle cini smisao tvoga zivota .....Ovo smisao shvati malo blaze

Mislim da o smislu zivota cesto razmisljaju samo oni bez jasnih ciljeva (u bilo kom segmentu istog), oni koji ne znaju sta hoce ili su generalno nezadovoljni a naravno po difoltu je sticaj okolnsti (ili kako ti rece neko i nesto u sta ni sam ne verujem) kriv za to a ne oni sami .... (ironican sam naravno)

kapiram...mada...ni ja ne znam sta hocu....a ni u kom pravcu mi ide zivot....

nije ni da mi je losem ni da mi je dobro...samo mi je svejedno, generalno....




to je tema, jel? koliko cenim svoj zivot?.....cenim ga utoliko, ukoliko on, eto, sticajem okolnosti, postoji....

Ja, licno, nedovoljno... i svestan sam toga odavno.
I cesto razmisljam o smrti, pogotovu o saobracajnim nesrecama u kojima poginu ljudi koji su neduzni (makar ne za tu saobracajku)... i pomislim kako bi to moglo i meni da se desi, mozda cak i sledeceg momenta... ali onda svakodnevne, cesto nebitne misli preuzmu svest i zaboravim... i tako u krug.

Nemam strah od smrti. Na svoje telo gledam kao na ljushturu, ono shta ja jesam je nemoguce unishtiti ili povrediti.

Originally posted by V I V I S E C T
Nemam strah od smrti. Na svoje telo gledam kao na ljushturu, ono shta ja jesam je nemoguce unishtiti ili povrediti.

Svaka čast! Apsolutno se slažem sa ovim!!!

I ja se slažem sa Vivijem, s tom razlikom što ja na svoje telo gledam ne kao na ljušturu, već kao na balon, jer na lumbalon više i liči ovo moje telo, pa kako bih onda lagala da mi je telo ljuštura ?
Ja ne volim da lažem.

A i ja se itekako plašim smrti, kao i svi stari ljudi.
Ne bih da umrem skoro, već bih da živim što je moguće duže.
Volim da živim i da maltretiram mlade ljude.
ahahahahahahahahaha