Gay-Serbia.com | Diskusije

Svi(koji vide) ga koriste da bi videli svoj odraz, neki ga koriste i u kreativnije svrhe, neko beži od istog... (kao recimo ja ponekad). Mnogi se ne odvajaju od ogledala ili ga nose sa sobom itd... Da ne tupim dalje o ogledalu, preći ću na stvar.
Kad stojim ispred ogledala sa nekim, taj neko vidi moju iskrivljenu sliku, kao i ja njegovu, jer naravno niko nije simetričan.

Zašto onda taj problem nemam na fotografijama? Sve je isto... Neko drugi ili ja, potpuno ista slika kao u ogledalu tj. kao ono što ja vidim kad pogledam nekog? Da li to znači da mene moje ogledalo opasno laže?!
Ne znam da li sam bio jasan... Ma...


Ima svakakvih tema pa sam se okuražio da okačim i ja svoju prvu ma kako god debilno zvučala... i da, može bilo kakva diskusija o ogledalu, kako ga doživljavate, šta predstavlja...



Koliko sam mogao da uočim nakon par meseci bleje ovde kod vas na forumu, ima dosta zanimljivih likova pa me zanima šta neko pametniji od mene ima da kaže na ovu moju trenutnu nedoumicu

[size=-2]napomena: nisam znao gde da strpam ovu temu pa ako nekog zažulja feel free to move(ustvari bićem zahvalan )[/size]

Kad se ugojim mrzim ogledala ...kad smršam, volim ih ...

Samo ... ja imam taj problem sa fotografijama ... posebno sa onima koje ne mogu da obrišem ili uništim (npr. na Facebooku kada drugi postave sliku na kojoj sam i ja između ostalog).

P.S. Ti sebe ne možeš da gledaš objektivno, zato te ogledalo "laže". Jedno istraživanje Cosmpoliten-a je pokazalo da se modeli deluju mnogo seksipilnije ako umesto u fotografa gledaju u ogledalo ... pretpostavljam zato što nesvesno vide svoje mane, prikriju ih i istaknu sve svoje prednosti ...

kod mene opasno radi komplex vise i nize vrednosti, pa i u skladu sa tim volim i mrzim ogledala...

Tarkovski je napravio film "Ogledalo", film o samom sebi iz perspektive ogledala. U kadru nikad on, vec slike iz ogledala. Preporucujem!

Ja sam vec pisala uspomene o ogledalu ali to mi je prva asocijacija - kao devojcica nisam uopste zelela da se ogledam nikad. Moja baba to nije videla, smatrala je da od mene nikad zensko biti nece. I tako je pocela da mi daje dzeparac ako bih se pogledala u ogledalo. Tako sam se ja navikla na ogledalo, mada me i danas asocira na neku nagradu Obicno se ogledam kad se sminkam ili cesljam a inace mi sada ogledala ne smetaju, ali nije ni da sam nesto odusevljena njima, ravnodusna sam... Mada nekako uvek imam osecaj da cu videti neki drugi lik, i zanimljivo mi je npr kad promenim boju kose, frizuru ili se nasminkam neuobicajeno jer to onda lik i deluje drugacije...

Volim sebe da gledam u oci u ogledalu.

Cudan je to osecaj.

Originally posted by KiWi
... pretpostavljam zato što nesvesno vide svoje mane, prikriju ih i istaknu sve svoje prednosti ...

to je to... ja to stalno radim (verovatno)

zasto, o zasto

Mada nekako uvek imam osecaj da cu videti neki drugi lik

ja sam isto mislio kad sam bio mladji i redovno se traumirao... verovatno neki glupi horor...


@sunce: filmove ne gledam osim ako se nadjem ispred TV-a i mrzi me da ustanem a u isto vreme pocinje film

volim ogledala i obozavam bajke i legende u vezi sa njima.

Volim ih i uživam u posmatranju svog odraza u istima.

Naš stan je prepun ogledala. Preferiram stilizovana i neobična, te postavljena na pravo mjesto. To je potreban i lijep detalj u svakom prostoru.

o da, volim ih. neverovatno koliko cesto sam spreman, uprkos kasnjenju, da zastanem ispred svakog ogledala na koje naidjem, u izlogu itd. verovatno bi psiholozi rekli da trazim sebe, proveravam da li sam tu...

Originally posted by KiWi
Kad se ugojim mrzim ogledala ...kad smršam, volim ih ...

Trenutno ih izbegavam u shirokom luku. Chini mi se da nikada deblji nisam bio.

moje ogledalo u sobi suzava, i to ejste problem, dok ono mene tako suzava, ja se u realnosti shirim. inace volim ogledala uvek, osim nekad u pms-u kad mi hormoni iskrive lice, ali stvarno i kad mi izadju bubuljice.

Imam jedno ogledalo - ono u kupatilu.

Nemam problem sa svojim odrazom u ogledalu, stavise, dopada mi se to sto vidim, samo nemam potrebu da se gledam non stop. Znam ko sam i bez ogledala.

slicno kao i nshappy... volim da se pogledam u ogledalu, narocito kad idem ulicom pa obavezno pogledam svoj odraz na izlozima - da vidim kako izgledam, da li sam se dobro obukao, frizura i sl.

volim ogledala

Originally posted by Hton
volim ogledala i obozavam bajke i legende u vezi sa njima.

I ja volim te bajke i legende

Inace juce sam se ofarbala sasvim drugacije, pa se onda i lik promeni... i onda jutros onako snena bacim pogled na ogledalo dok sam bila u kupatilu i prepadnem se sama od sebe, ko je sad ovo? Pa se brzo rasanim i shvatim da sam ipak ja...

ali niko nije odgovorio na moje pitanje

dve osobe stoje pred ogledalom i posmatraju jedna drugu. jedno drugoj kaze da to nije ono sto one vide kad gledaju jedna u drugu. zatim postave jos jedno ogledalo u kom gledaju odraze iz prvog i konstatuju za sebe da je slika u tom ogledalu iskrivljena a da je slika od ovog drugog u redu i ne slazu se oko toga. nakon toga neko od njih fotografise ovog drugog i ono sto on vidi kad pogleda sliku je isto kao i odraz u drugom ogledalu, a kada objekat vidi tu sliku, njegov lik se poklapa sa odrazom iz prvog. KAKO JE TO MOGUCE?

ju. sta nabaljezgah.

Pogled u ogledalo...jednom mesechno. Nit´ ga volim, nit´ mrzim.

A taj pomenuti "fenomen "ne primetih vala. Jedino shto mene iskrivi jeste masno jelo i Kola. Al´ ak´ uspeva teshit´ se ogledalom...pa ajde da s´ i ja pogledam!

Gledam se u ogledalo svako jutro dok se brijem. Ne mogu da zamislim da se samostalno obrijem bez ogledala.

Originally posted by m..

moje ogledalo u sobi suzava, i to ejste problem, dok ono mene tako suzava, ja se u realnosti shirim.

Isti fazon..

Prvi put sam pred tim sužavajućim-kupi sve iz prodavnice ogledalima bio u Belgiji, i sećam i sebe i drugarice kako smo se izduvali kao dva balona kada smo shvatili da taj predivan izgled koji nas je iznenada strefio nema veze sa 7dnevnim hodanjem po ceo dan (kako smo to sebi objasnili ranije tog dana) nego sa jebenim posebnim ogledalima stvorenim za takve kao mi

Da, redovno overavam svako ogledalo/prozor sa jakim odrazom kad god prođem pored njega.

Ali ne gledam da bih uživao u njemu, niti se zadržavam, već da bih proverio kako u datom trenutku izgledam drugima...

Pomalo nesigurnosti pomalo narcisoidnosti rekao bih.

Da dodam... kada se osećam loše, tačnije nezadovoljno, a razlog tome vidim prvenstveno u sebi volim da se skinem i stojim pred ogledalom duže vreme.

To mi pomaže.
Nezadovoljstvo situacijom prevazilazim zadovoljstvom izgledom, makar u prvoj fazi.

Ali nisam oduvek bio zadovoljan svojim izgledom. Sada, kada već odavno jesam, trudim se da zadovoljstvo sobom proširim i na unutrašnje stanje.
Posle toga, a to će biti ko zna kad, odlučno ću krenuti ka uspostavljanju zadovoljstva (životnom) situacijom.

Tema je odlična i dopada mi se, ali je jako komplikovana.

upravo pocinjemo sa filmom mirrors, kad zavrshimo videcu da li cu promeniti mishljenje, a i odgovoriti na temu

Ne seri....

Inače, čovek kao društveno biće sliku o sebi stvara prvenstveno na osnovu mišljenja, stavova, ponašanja drugih prema njemu.

Lično ja, postao sam zadovoljan svojim izgledom tek kada su drugi počeli da ističu kako im se dopada moj izgled.
Tako je verovatno i sa svim ostalim, da kažem unutrašnjim osobinama čoveka.
Tek kada ih ispoljimo, dobijemo potvrdu od drugih, tada smo svesni da ih posedujemo.

Kako smo uspostavili sliku o sebi, tako isto težimo da je održimo, preko okoline.
Otuda potreba za ogledalom, da unapred saznamo kako nas drugi vide kako bi ispravili određene nedostatke, pre stupanja u neposredan kontakt sa njima.
Ali mi u ogledalu uvek projektujemo delimično i subjektivno viđenje sebe, te pronalazimo neke stvari koje ne postoje, ili makar ih drugi ne primećuju.

Što se tiče samih nedostataka, ja ih često vidim na sebi, iako ih drugi tako ne doživljavaju.
A na drugima te iste stvari ni ne primećujem, nisu mi bitne.
Primer, pred sex, volim da sam skroz sređen (npr.obrijan, depiliran...), inače ne mogu da se opustim, nije mi prijatno.
A gotovo uvek se pokazalo da drugi ne mare za to, njima su doživljaj i želja uvek isti, bio ja skroz gladak ili ne.

Ali ja još nisam naučio da prevaziđem to, i zbog toga (između ostalog) upražnjavam sex sve ređe i ređe, pošto ne vidim da se čitav taj trud oko sređivanja, spremanja isplati u već viđenom, doživljenom i jednokratnom zadovoljstvu...

@post iznad
Ukoliko nemaš šta korisno da napišeš, slobodno obriši taj post.
Nepristojnog li čoveka.

Ne seri...

confinatti i dirrty, to su srca dva...

Originally posted by iWanna

ali niko nije odgovorio na moje pitanje

dve osobe stoje pred ogledalom i posmatraju jedna drugu. jedno drugoj kaze da to nije ono sto one vide kad gledaju jedna u drugu. zatim postave jos jedno ogledalo u kom gledaju odraze iz prvog i konstatuju za sebe da je slika u tom ogledalu iskrivljena a da je slika od ovog drugog u redu i ne slazu se oko toga. nakon toga neko od njih fotografise ovog drugog i ono sto on vidi kad pogleda sliku je isto kao i odraz u drugom ogledalu, a kada objekat vidi tu sliku, njegov lik se poklapa sa odrazom iz prvog. KAKO JE TO MOGUCE?

ju. sta nabaljezgah.

evo ja cu da probam da ti objasnim...mada sam sad uztao i jos mi se spava.....

ono sto vidis u ogledalu ili na fotorafiji ili camu je dvodimenzionalni prikaz i samim tim ne moze biti realan u potpunosti.

ljudski vid je binokularan tj slika ti se formira u mozgu iz dva izvora koja informaciju dobijaju sa dva razlicita mesta.

postoje foto objektivi koji imitiraju binoluaran vid i oni imaju najrealniji prikaz, medjutim i dalje je samo imitacija u pitanju.

u zavisnosti od strukture lica, neko reaaguje pozitivno na takav dvodimenzionalni prikaz neko opet katastrofalno. to je ono popularno fotogenican ili ne.

ista je stvar i sa nekim objektima... jednostavno nije moguce preneti na fotku ono sto vidis dok stojis i drzis fotoaparat.


nije pravilo ali meni se cini da sto su ljudi lepsi to je teze uhvatiti njihovu lepotu objektivom.

a da ne pricamo o pogledu ,grimasama, mimici, harizmi, glasu.....

mada mislim da sam promasio temu..ali spava mi se