Gay-Serbia.com | Diskusije

... kada ste ljuti, povređeni, kad vam je teško kad se posvađate sa nekim bliskim, bilo da je to partner ili neko drugi ko vam je jako blizak?

Pustim Direktore, RN, Gobline, Ramstajn, nerviram komsije i iskacem se po sobi.
Ili ubijem krug oko cele Cuprije, dok ne 'mrem.

paaaaa ako se popickam sa deckom bicu mrgud dok me ne zagrli (moze to stanje da traje danima) i onda se rastopim (i obicno padne pomirujuci sex).

ja u sustini ne umem da se smirim, u mojoj svadji taj pojam ne postoji, nekako uvek u jednom trenutku svadje krene da me ista smara i iritira i hocu da se prekine (taj osecaj da me svadja smara je mnoooogo veci od nervoze) i samo mi je to bitno i onda je force-stop-ujem i budem u fazonu "odjebi od mene" i onda to "odjebi od mene" preraste u tog mrguda.

izolirajuće slušalice i muzika.
fizička aktivnost.

nikako

porodica - odem negde
familija - prekinem kontakt
prijatelj/ica - prekinem kontakt
ako je u pitanju partner prekinem kontakt/raskinem, ali onda oni mole pa mi bude žao i ne raskinemo

- Igram Warblade ili Arkanoid ili nešto mindless na tu foru.
- Zaspim
- Ćutim dok ne osetim da mi "jebisimater" više nije na vr' jezika
- Kao i sve ostale jake emocije kada me napadnu, rasplačem se. Od toga mi je generalno uvek bolje.

autodestrukcija ftw!

Slusam neku umirujucu muziku,i autosugestija mi pomase,mada je kod mene nervoza vrlo kratka,ne umem da drzim bes prema nekome i ako dodje do pomirenja pre toga razgovaram sa osobom o toj svadji

pijem na kolodvoru i gledam vlakove... to jako smiruje...

- caj od zalfije, valerijana ili dzidza
- meditacija, trcanje ili setnja

ako se posvadjam sa devojkom, zovem drugaricu; ako se posvadjam sa drugaricom, zovem devojku; ako se posvadjam sa svima, zovem sestru, isplacem se, ona mi posalje pare i sve bude kul.

u sustini me nakon svadje smiruje samo fizicko prisustvo druge osobe. ne moram da pricam o tome kako je osoba sa kojom sam se posvadjala skotina, raspad i sl.
samo da je neko tu, gledamo film, buljimo u prazno, spavamo itd.

^ LJUBAVI!!!!!

Ili zderem nesto slatko ili kukumavcim kod najboljeg ortaka.

Duuugom setnjom. Ako moze da se sedne pored neke vode, jos bolje.

MDNA napisao:nikako

porodica - odem negde
familija - prekinem kontakt
prijatelj/ica - prekinem kontakt
ako je u pitanju partner prekinem kontakt/raskinem, ali onda oni mole pa mi bude žao i ne raskinemo

Ah, stara dobra vremena kad me pasivna agresija nije iscrpljivala...

negde sam već pisao:

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2556661#p2556661]Jheronim van Aken napisao:[/url]MENE VIŠE NIKO NEĆE DA ZAJEBAVA! OSIM MOJE DECE. i možda tebe, ljubavi.

ujedno sam shvatio da sam najduhovitiji kada preživljavam neku ličnu tragediju.

Ne smirujem se dok se ne unistim. Ili bar dok se ne iscrpim psihofizicki. Onda dva dana nisam ni za sta. Ni da disem. Posle toga me prodje psihoza, bes, ushicenost, sta god da je uzrokovalo nestandardno stanje. Eto ja sam na to prvo pomislio. A kad se posvadjam, ne mogu da se smirim dok ne prorazgovarmo normalno.

Mm, zavisi ko je u pitanju, jer od toga uglavnom zavisi koliko mi je kratak fitilj.
U principu implodiram relativno brzo, ''bottle it up'', sacekam dok se prasina ne slegne i vidim sta se dogadja. Nemam obicaj da se nesto dugo ljutim ili da dugo pravim dramu oko necega (mrzim kada ljudi to rade, ain't nobody got time for that shit), radije tu negativnu energiju kanalisem u vidu vezbanja, slusanja muzike ili PvP-a na nekoj online igri.

...mada imam dana kada bih zapalio celi svet bez second thought, ali me to prodje brzo. Pokusavam da ne pravim mnogo kolateralne stete.

(Iako sam veliki sucker kada je rec o vezama, ako sam ljut na sig. other-a, ono, dovoljno je da me zagrli da prodje, fml...)

Uglavnom samo odem od "problema", odnosno izvora nerviranja.

Ljudi me teško iznerviraju i potrebno je baš puno da bih burno odreagovao. Ali kad već odreagujem, onda postajem neprijatan i potrebno je da se malo udaljim odatle. A onda me brzo prođe.

Tako da, samo iskuliram od toga.

samo muzika ..

perem svo posudje na koje naidjem u kuci, usisavam i brisem prasinu.

zatvorim se u sobu,odvalim muziku i ne pricam ni sa kim dok me ne prodje
mada imam obicaj i da zovem nekog(tipa Noctis) pa da mu se izjadavam

mada u vecini slucajeva je ono prvo

Ne smirujem se.

Nikako. Prvo pomislim, kao i svi, da je druga osoba šupčina zato što me uznemirila, i moj ego, koji je strašno efikasan, brže bolje kreira neku (relativno uvjerljivu) ružnu sliku druge osobe kako ja ne bi ispao negativac. Ali s obzirom da sam svjestan toga, ja to odmah prerežem i pomislim "nemoj biti takav jebeni egomanijak, sigurno si ti kriv", nakon čega dolazi kontrareakcija u vidu "ne smiješ uvijek kriviti sebe, ne budi jadan, zauzmi se za sebe", i onda se izgubim u toj beskonačnoj samoanalitičkoj petlji dok se druga osoba u međuvremenu izderala, ohladila i otišla. U osnovi, ne znam se svađati s osobama koje volim, takve stvari su mi strašno traumatične. Čak štoviše; za mene je to najgori oblik nasilja u odnosu, jer sve gutam, a ništa ne probavim. Bilo bi mi čak lakše da se pomlatimo.

Kasnije vrtim istu scenu u glavi dok mi mozak ne prokrvari.

Meditacija. Od neverovatne mi je pomoći u tim stresnim i frustrirajućim situacijama, ma zlatna je vredna fakat.
Zatim, potpuno osamljivanje i nalaženje neke svoje zabave i nekih svojih zanimacija u tome, ne volem baš ljude oko sebe kad mi nije sve po volji, osim katkad druženja sa nekolicinom njih i to na kratko.
Onda, aktivnosti tipa; šetnja, vožnja bicikla... S tim što me to nekad zaista umiruje, a nekad me samo dodatno frustrira, je l'.
Često uzmem da obavljam razne poslove po kući, tipa pranje prozora, usisavanje, brisanje prašine, pa tako skrenem misli sa konflikta na nešto drugo i smirim se.

Iskreno sve zavisi, da li sam povredjen ili uvredjen, ako sam uvredjen, tj. ljut, obicno dzak za udaranje nagrajise...
Ako sam povredjen, imam nekoliko nacina:
-Ne izlazim iz kreveta (to ume da traje i do 7 dana, ono ustajem samo da hasam, da odem u wc ili BAS ako imam vaznu obavezu)
-Crtam ,crtam ,crtam


Ali u glavnom ja nekako uvek na kraju zavrsim tako sto se izvinjavam, bez obzira da li je moja greska, jednostavno ako mi je neko jako blizak ,postoji retko koja situacija koja bi me navela da nmgu da oprostim.
Ali eto ako bas nmgu da oprostim , to je opasno jer obicno zamrzim takve ljude...iako su mi nekad bili jako bliski..

upravo sam provela poslednjih sat i nešto peglajući odeću
ne zato što me smiruje, već zato što treba da se spakujem, a oprani veš mi je ceo dan bio na terasi, a vreme je užasno i padala je kiša...
elem, skontala sam da me pomalo i smiruje

Najcesce napusavanjem persona koje su me uznemirile.Ne talozim uznemirenost i gnev u sebi,vec odmah napusim i ispickam.

zavisi..
nekad prespavam i prodje me, nekad napusim tu osobu, nekad se cak i osvetim, nekad se distanciram od cele price i gledam npr. dokumentarce o svemiru ili starim civilizacijama i skontam koliko je beznacajno sto se cimam.

Citam. Plivam. Stenja/bicikla i muzika najvise.