Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li je postojala osoba u vasem zivotu (ili i dalje postoji) zbog koje ste mogli da zaplacete? Tj. do te mere da vas iznervira ili povredi da vi pustite suzu.
Ne mora da bude partner moze drugaica, prijatelj, rodjak....


izvolte

postoji i dalje

Ako nekad i zaplacem zbog nekog, to je uglavnom kada vidim da su u jebenoj situaciji, a znam da ne mogu nikako da im pomognem. Onda mi tako dodje cisto od muke da zaplacem.

Naravno, postoji i odredjen broj ljudi koji bi me mogli povrediti dovoljno da zaplacem, mada ne vidim sta je posebno u vezi toga Valjda je tako za svakog normalnog coveka...

Mada se sve redje desava kako bivam stariji, sto je also to be expected.

Pa, bilo je.

Al' zbog sebe najviše.

da, ta osoba sam prvenstveno ja. ali ima i još jedna...

ima još jedna.
dok ne naiđe druga.
ima još jedna.
a fucking poem!

Ne postoji. Moje emocije ne izražavam plakanjem, mada bih voleo da mogu, izgleda da je to drugim ljudima korisno.

ja emocije izražavam ne samo plakanjem, nego i uzdisanjem, osmijehom, pogledom, stavom, govorom tijela itd... zapravo sam vrlo ekspresivan emotivno

Kod mene to dosta zavisi, imam odličnu kontrolu nad svojim ponašanjem, pa mogu vrlo svesno da odaberem da pokažem ili ne pokažem neku emociju. Ne uvek, naravno, ali u većini slučajeva

Ali plakanje je skroz druga priča, skoro kao da to nije u mom repertoaru. Mogu da izbrojim na prste jedne ruke koliko sam puta plakao u životu.

ima ih između 10 i 210.

Iz besa uglavnom i zaplacem.
Vise mi se bes odrazi kroz plac, plus sam impulsivna...

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2500814#p2500814]Ulix napisao:[/url]Ne postoji. Moje emocije ne izražavam plakanjem, mada bih voleo da mogu, izgleda da je to drugim ljudima korisno.

+1

pa nije pitanje bilo "plačete li pred drugima"...

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2500866#p2500866]bern napisao:[/url]pa nije pitanje bilo "plačete li pred drugima"...

Ovo sam i ja hteo da kazem, ali ipak mislim da su mislili na plakanje uopste.

Mislim da retko ko place pred drugima. Za mene je to nesto isuvise intimno npr. Mada naravno sve zavisi sta je u pitanju. Recimo da mi umre neko blizak, verovatno bih plakao i pred drugima, sve zavisi koliko mi je tesko u tom trenutku.

Mada sam siguran da za svakog postoje situacije u kojima bi zaplakali, bez obzira koliko tvrdili suprotno. Niko na to nije imun.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2500870#p2500870]Mage napisao:[/url]

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2500866#p2500866]bern napisao:[/url]pa nije pitanje bilo "plačete li pred drugima"...

Ovo sam i ja hteo da kazem, ali ipak mislim da su mislili na plakanje uopste.

Mislim da retko ko place pred drugima. Za mene je to nesto isuvise intimno npr. Mada naravno sve zavisi sta je u pitanju. Recimo da mi umre neko blizak, verovatno bih plakao i pred drugima, sve zavisi koliko mi je tesko u tom trenutku.

da ne verujes koliko ih je u stvari puno, barem u mom okruzenju

a ja nisam nesto vicna u tesenju

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2500870#p2500870]Mage napisao:[/url]
Ovo sam i ja hteo da kazem, ali ipak mislim da su mislili na plakanje uopste.

i ja sam mislio da se misli na to. ali kad ulix kaže:

Ulix napisao:imam odličnu kontrolu nad svojim ponašanjem, pa mogu vrlo svesno da odaberem da pokažem ili ne pokažem neku emociju.

malo me zbunilo. mislim, pokazati kome.

kod mene je plakanje, kad su emocije u pitanju, relativno ekstremna pojava. odnosno, javlja se u nekoj vrsti, ne znam... lude sublimacije... nečega ili kad stvarno... well... boli.

To je valjda normalno. Naravno da da. Kad god mi je do nekoga stalo, bilo da je partner ili prijatelj, nekada zaplačem od sreće, nekada zato što me povrede, a nekada zato što ja nekoga povredim. Nisam nedreniran fudbalski teren, ali zaplačem tu i tamo. Najskoriji primer-rastanak na aerodromu.

brdo osoba je bilo, sada sam to malo ublazila

najvise me nervira kada zaplacem zbog roditelja.. kada pokusavam nesto da objasnim, a oni nece da shvate, ponekad kao da me i ne slusaju i ne zele da prihvate da nisam vise ono njihovo dete od 10 godina.

plakala sam zbog skoro svake veze kada pocnu da nam se ponavljaju isti problemi, a mi ne uspevamo da ih resimo i cekamo kraj.

plakala sam i zbog drustva.. imam mali krug osoba koje nazivam prijateljima i koji znaju bas sve o meni.. takvi raskidi su mi uvek teze padali od raskida veze

ali vreme ucini svoje.. sada kada pomislim na neke osobe zbog kojih sam se raspadala, sama sebi kazem "glupaco".. kod nekih i dalje zaboli, ali, valjda ce i tu vreme pomoci.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2500866#p2500866]bern napisao:[/url]pa nije pitanje bilo "plačete li pred drugima"...

Ne plačem ni kad niko ne vidi.

^
mozda ti se nesto kod oka pokvarilo

Čisto sumnjam.

Prava sam placipicka, placem zbog scena u filmovima, kad se iznerviram, kad sam tuzna, ali postoji bivsa zbog koje sam, za proteklih nekoliko godina isplakala okean suza, i nije mi strano ni dan-danas da pustim pokoju suzicu kad me nesto podseti na nju.

u poslednje vreme chesto mi se deshava da se zaplachem dok slusham rahmetli whitney
naprimer

retko placem

----------

a jel zna neko sta je sa alexandermagicom ?

Zbog jedne osobe, da.
Kad vidim stare slike i shvatim da sve ide nizbrdnom putanjom i da vise nikada nece biti bolje.

Plačem isključivo po autobuskim stanicama++
to mi je STRAST
nekada tako stanem na ulicu i zaboravim zašto sam tu, a onda naiđe autobus i setim se.

Plačem svaki dan. Ako ne mogu spontano, onda se nateram. Da li zbog osobe ili stvari, nebitno je, volim i bez razloga da

oh yea...
plakao sam samo jednom al pošteno.
i dan danas bi mu *ebao sve po spisku zbog toga što mi je napravio.

U datom trenutku da u kontextu evociranja uspomena ne. Sad se cak i zajebavam na tu temu sa friendovima i skoro sam sa bliskim mi ljudima vristao za stolom u kafani evocirajuci te uspomene na nacin 'A jel se secas kako si se zaljubio tad ...?'.
I jeste mi sad to nekako simpaticno smesno ali nista vise od toga. Nisam bas toliko usamljen i sjeban.

Kad krene neka dobra muzika i kad se setim, mogu da zaplacem. Kao na kraju romana LJUBAVNIK od Margerit Diras. Voleo bih da mogu jace, kao nekada, a izgleda da su mi suze presusile.