Gay-Serbia.com | Diskusije

Kako doživljavate pojam JEDNO u ljubavnom kontekstu? Da li je to patološka odrednica iza koje se krije emocionalna zavisnost ili 'nešto više'? Na koji način pojmite JEDNO? Šta mislite o ljubavnicima koji su sijamski blizanci na psihološkoj ravni?
Raspišite se!

- mogu da donesem odluke koje se ticu nas oboje bez konsultacija, jer znam sta bi odgovaralo tom drugom/oj
- mogu da pretpostavim akcije/reakcije
- zavrsavamo recenice jedno drugome
- postane komplikovano isplanirati iznenadjenje
- dobro se poznajemo telesno i znamo sta prija i kad
- nema ustrucavanja i granica sto se tice nekih normalnih telesnih funkcija (ok, mozda i ima, ali ih prihvatamo kao takve. Ne bih mogla da kazem da sam bliska sa nekim ko nece da mi se primakne kada imam menstruaciju, ali ne smatram da je neophodno da me oralno zadovolji u tom periodu)

Ne mogu ni da sudim sta je normalno a sta je patologija u medjuljudskim odnosima. Shvatam da svaka veza sa sobom nosi i odredjenu zavisnost u odnosu na partnera, ali gde je granica - nemam pojma. Ja sam po prirodi vise individualista i slobodnjak, pa bi mi verovatno pretstavljao teret neko ko je sklon da se emotivno preterano vezuje.
Jedno je poznavati i fukcionisati u vezi sa nekim, a sasvim drugo utopiti se u licnosti druge osobe.

Kada postignem i dozivim, raspisacu se...

Ja zhelim da budem "Jedno" sa zenom sa tvog avatara

Zasto emocionalna zavisnost?
Svako radi ono sto voli, kako se oseca etc. Samo sto se u vecini slucajeva poklopite.

paaa recimo Bette and Tina

patoloska, patoloska


dozivljavam ,,JEDNO I DRUGO(ST)" ili ,,DVOJE"

U vezi sam i dalje individua za sebe i ne želim imati simbiotske odnose bilo koje vrste. Ne postoji osoba bez koje se ne može i koja, u krajnjem slučaju, nije zamjenjiva.

Originally posted by mish_beli

Ja zhelim da budem "Jedno" sa zenom sa tvog avatara

На тему:

па оно, по Платону, два тела једна душа и глупости...

Originally posted by alexandermagic

U vezi sam i dalje individua za sebe i ne želim imati simbiotske odnose bilo koje vrste. Ne postoji osoba bez koje se ne može i koja, u krajnjem slučaju, nije zamjenjiva.

ja hocu da budem kao ti kad porastem...

Originally posted by horus.

Originally posted by alexandermagic

U vezi sam i dalje individua za sebe i ne želim imati simbiotske odnose bilo koje vrste. Ne postoji osoba bez koje se ne može i koja, u krajnjem slučaju, nije zamjenjiva.

ja hocu da budem kao ti kad porastem...

Originally posted by Orlando the Lady

patoloska, patoloska


dozivljavam ,,JEDNO I DRUGO(ST)" ili ,,DVOJE"

mhm.

Originally posted by alexandermagic

U vezi sam i dalje individua za sebe i ne želim imati simbiotske odnose bilo koje vrste. Ne postoji osoba bez koje se ne može i koja, u krajnjem slučaju, nije zamjenjiva.

mhm2.

ne volim takvu vrstu vezivanja. dosadi mi jako brzo i postane naporno, gusi me.


a moram da pitam ovih cetvoro forumasa iznad koji kazu da ne postoji osoba bez koje se ne moze:

jel vi mislite na slucaj da recimo neka draga osoba umre pa na mesto te osobe dodje neko drugi ili na slucaj da ta draga osoba nikad nije ni postojala?

ni jedno ni drugo, nego
radjamo se sami, umiremo sami;
ja sam uvek JA=konstantna (mozda) +neko=varijabla (koja moze teziti konstanti..).


ali pomisao da se bez osobe X NE MOZE, da je dalji zivot nemoguc..
ne,
zivot moze biti svakojak, ali ne "nezivljiv".

Nekada sam mislila da je jedno celina, a onda sam shvatila da je to šuplja celina. Priznajem da sam bila u krivu, jer kalemnjenje je iluzoran čin kod dveju osoba. Simbioza vodi u emocionalnu zavisnost i patologiju. To ne umanjuje činjenicu da sam vezljive prirode, ali predstavlja otrežnjenje, možda uvod u novo poglavlje života.

hoces reci da ne postoji osoba koja je tebi draga i da ona sada nestane tebi bi bilo sve jedno?
zivot ce nastaviti da tece svakako ali mi smo u stanju da priustimo sebi veci luksuz od suvog prezivljavanja, pa zasto ne iskoristiti i to?

edit: @kittrie

Naravno da će mi biti teško, ali sve dok sam svesna da sam izgubivši nekog izgubila drugu osobu ok je, ali problem nastaje kad izgubimo drugog izgubimo sebe.

a to bilo za kittrie x] evo editovah

Originally posted by Anhedonie

hoces reci da ne postoji osoba koja je tebi draga i da ona sada nestane tebi bi bilo sve jedno?
zivot ce nastaviti da tece svakako ali mi smo u stanju da priustimo sebi veci luksuz od suvog prezivljavanja, pa zasto ne iskoristiti i to?

edit: @kittrie

nisam rekla ni insinuirala da bi mi bilo SVEJEDNO.
nije mi svejedno ni kad osetim njen miris na svojoj odeci jbte.
plus, moja porodica.. meni je potpuno nezamisliv zivot bez njih, tj. ne BEZ njih, nego da im se (ne daj Boze) nesto lose dogodi. ali recimo da pretpostavljam da bih prezivela nekako.

ali ovde se govori o ljubavnom vezivanju,
i kao sto vec rekoh , zivot bez "te osobe moze biti SVAKOJAK, ali ne nezivljiv".
i da, zivot tece dalje. i ne znam ko ce ga kako proziveti, da li na suvo ili luxuzno, i mislim da to ovde sad i nije pitanje.

Originally posted by Galateja

Naravno da će mi biti teško, ali sve dok sam svesna da sam izgubivši nekog izgubila drugu osobu ok je, ali problem nastaje kad izgubimo drugog izgubimo sebe.

da.