Gay-Serbia.com | Diskusije

Nemojte me linčovati zbog rogobatnog naslova teme! Zaista nisam znao kako drugačije da nazovem ono na šta mislim, a što ću pokušati da objasnim. Ne znam da li je iko spominjao nešto slično, ako jeste, pa, ponavljanje je majka mudrosti.

Recimo na primer da čitate neku knjigu. Vi čitate i čitate, priča ide svojim tokom i radnja se nadograđuje. I onda dođete do poglavlja u kojem se otkrije nešto izuzetno značajno, nešto što je od ključne važnosti za čitav zaplet knjige. I kada ponovo pročitate knjigu ispočetka, naoružani tim saznanjem, određeni delovi priče dobijaju sasvim novi smisao i postaju jasniji kada ih uklopite u taj novi kontekst.

Nešto slično se meni desilo pre neki dan. Moja životna priča je došla do ključnog momenta tek u 22. poglavlju, prošlog leta kada sam shvatio da sam gej. To "saznanje" me je poguralo da razmišljam o svom životu do tog trenutka i, konkretno, o činjenici da se nisam nikada zaljubio.

Samo što sam onda shvatio da se ustvari jesam zaljubljivao, i to više puta do sada, samo nisam bio toga svestan. Četiri puta ako ćemo precizno, barem sam toliko uspeo da razlučim zasad. U tom trenutku spoznaje sam se osećao veoma srećno, ne znam ni da objasnim zašto. Valjda mi je bilo drago što sam shvatio da sam uopšte sposoban da se zaljubim u nekoga, ako uzmemo u obzir da sam toliko dugo verovao da mi se to nikada nije desilo.

Najzanimljivije je što sam svaki put tu zaljubljenost protumačio kao neko oduševljenje ili divljenje prema dotičnoj osobi. Prosto mi je neverovatno, posmatrajući to iz ove tačke gledišta, kako sam uspeo sebe da obmanem i ignorišem svoja osećanja. I još sam se ja, jadan, pitao zašto uvek osećam to oduševljenje samo prema momcima a ne i prema devojčicama. Self denial is a powerful drug.

Jesam ga otegao i nisam ni siguran da sam postavio u pravi deo foruma, ali poenta je: eto, to je jedno moje iskustvo, da li je neko prošao kroz nešto slično i kakva su njegova/njena iskustva?

Odgovoricu samo na naslov teme:

To sto ti nazivas retroaktivnim je, u stvari ulepsana, romansirana slika nekoga iz proslosti.

U secanju ti je ostalo samo ono dobro, a tvoja podsvest je obavila ostalo

(mrzi me da obrazlazem)

Meni je najjace to sto nemam svest o zaljubljivanju. Izgleda

ocigledno si samo naslov teme i procitala.



Ont: meni se nije desilo, jer sam oduvijek znao da sam gay.
I oduvijek sam slusao sebe i preispitivao svoja osjecanja te sam, ako nisam sa drugim stvarima, uvijek nacisto sa tim sta osjecam prema nekome

Originally posted by CokoladnaBananica

ocigledno si samo naslov teme i procitala.

Sve sam procitala, ali nemam nameru da ulazim u njegov licni prostor.

Sta bre, ti znas??!

Ne bih baš rekao da sam romansirao sliku, budući da se prilično dobro sećam kako sam se osećao u tim trenucima. To ništa nije bilo ni tako davno-prvi put mi se desilo negde u trećoj godini srednje škole. Generalno sam u prisustvu tih osoba uvek osećao neku vrstu pozitivne nervoze (nisam hteo da kažem "leptirići u stomaku" ali izgleda moram), ushićenja, želju da provodim što više vremena sa njima. Da se razumemo, to su bili samo oni inicijalni, detinji stadijumi zaljubljenosti, ali dalje od toga nije ni moglo jer nisam bio spreman da to sebi priznam.

edit: ovo je @Zoey, dok ja otkucam odgovor već pobeže post na koji odgovaram

Originally posted by Black Lady

Meni je najjace to sto nemam svest o zaljubljivanju. Izgleda

Opušteno, možda je nemam ni ja i sve ovo je samo tripovanje.

^ e ovo se meni desilo, kada sam bila mladja, imala sam tipa 10 godina..
i secam se da sam se tako osecala zbog jedne devojcice
i cini mi se da sam bila donekle i svesna sta je to

prolazila sam kroz slično u vreme kada nisam bila ni sebi autovana, iste stavri - divljenje i poštovanje i ogromna želja da što više vremena provedem u društvu te osobe, upijanje svake njene reči i sl.
ali bilo - prošlo. lepo je ipak setiti se tih dana

Originally posted by Zoey

Originally posted by CokoladnaBananica

ocigledno si samo naslov teme i procitala.

Sve sam procitala, ali nemam nameru da ulazim u njegov licni prostor.

Sta bre, ti znas??!

koji je tebi kurac?


ukoliko si procitala temu, onda ti je jasno da nije pitanje izromansiranja, vec cinjenice da nije sebi dozvolio da prizna sebi sta osjeca.

A tek ovo "ulazenje u licni prostor"?

wtf?

Originally posted by Anonymus

Originally posted by Black Lady

Meni je najjace to sto nemam svest o zaljubljivanju. Izgleda

Opušteno, možda je nemam ni ja i sve ovo je samo tripovanje.

Mozda je tema postavljena iz tvog tripa

pa onda je to-to, ti samo nisi bio svestan svoje sexualnosti

desilo mi se jednom; najbolji drug; obećan najboljoj drugarici; ''Najzanimljivije je što sam tu zaljubljenost tumačila kao neko oduševljenje ili divljenje prema dotičnoj osobi.''

das enden;

Originally posted by Zoey

pa onda je to-to, ti samo nisi bio svestan svoje sexualnosti

U suštini i jeste tako. Što volim kad se najjednostavnija pretpostavka ispostavi tačnom.

Divna tema

Ja sam imala takvo iskustvo i ne znam da li je bolnija ta nesvesnost ili svesna osoba koja je zaljubljena u nesvesnu. Mozda ipak ovo drugo. Vise puta se desilo da se meni bliski gay muskarci zaljube u nekog ko je nedefinisan ili misli da je strejt, znaci su tu, zaljubljenost je tu ali druga strana to nikako ne moze da to tako dozivi. Ja sam tu bila od pomoci po slicnosti sa samom sobom, ali na zalost takve price retko imaju srecan kraj...

Za moju pricu ja mogu da kazem da ima srecan kraj na neki nacin. Nas dve smo dvostruke kume i meni to jako znaci sto je tako, eto imamo jedan za sad najvisi zvanicno priznat odnos moguc izmedju dve zene i to dva puta. Na neki nacin smo uspele i ako nismo uspele. To je jako duga prica da bih mogla da je opisem (mada sam je opisivala u dosta postova ). Ali ukratko - nije bas imala tok kao tvoje price. Naime dok smo bile tinejdzerke bile smo u nekoj vezi, ja sam bila svesna svoje zaljubljenosti u nju a onda sam/smo "zaboravila/e". Par godina se nismo druzile i ja sam u medjuvremenu "postala" strejt. Bilo mi je drago kad smo se pomirile ali bio je jedan period koji je trajao vise godina u kome sam ja mislila da ona ima neke cudne moci, nadam se da nisam mislila da je bas djavolica ali skoro... Stalno sam morala svoje partnere da stitim od nje jer sam mislila da ona hoce da mi rasturi veze i tome slicno. To jeste bilo bolno jer sam sebe videla kao slabu, u vlasti neke jake drugarice, sav moj svet je stalno bio nesiguran. Tako da je kasnije ponovno secanje na nekadasnju zaljubljenost i osvetljavanje toga da ne moze neko sa strane biti tako mocan nego da je to bilo do mene i mojih osecanja delovalo jako oslobadjajuce. Na neki nacin tuzno da je sve bilo tako a na neki nacin opet eto mislim da je sve onako kako je trebalo bas da bude i da imamo srecan kraj... ipak...

Originally posted by Anonymus

Originally posted by Zoey

pa onda je to-to, ti samo nisi bio svestan svoje sexualnosti

U suštini i jeste tako. Što volim kad se najjednostavnija pretpostavka ispostavi tačnom.

VolEm i ja

Problem solved e, sad samo usmeri to ka nekome i pazi da ne ponavljas ono od ranije i bice sve just fine

mene, brate, puklo na prvom rođendanu. još onda, kao malecka sam znala da volim žene.

Originally posted by Zoey

Originally posted by Anonymus

Originally posted by Zoey

pa onda je to-to, ti samo nisi bio svestan svoje sexualnosti

U suštini i jeste tako. Što volim kad se najjednostavnija pretpostavka ispostavi tačnom.

VolEm i ja

Problem solved e, sad samo usmeri to ka nekome i pazi da ne ponavljas ono od ranije i bice sve just fine

Yes ma'am.

Ja mislim da sam imao samo retroaktivne spoznaje nezaljubljenosti. Jbg, pogresi covek kad zagori.

^ i to isto. *facepalm*

Naravno, ništa čudno, to je nekako logična tačnije nužna faza dok ne priznaš sebi neke stvari. Primer sa knjigom je odličan

Originally posted by unic0rn

Ja mislim da sam imao samo retroaktivne spoznaje nezaljubljenosti. Jbg, pogresi covek kad zagori.

..dvaput mi se desilo ovo što pominješ, razlog kod mene nije bila zagorelost već presmorenost kolotečinom!

Prošla sam kroz slično. Posle samoautovanja se slagalica složila. Malo mi je žao što nisam pravovremeno prepoznala šta se krije iza ah, sestrinskog, naklona...

Moja spoznaja se pre odnosi na razne propuštene prilike i gluposti, nego na zaljubljenost.
Nisam zaljubljive prirode, tačnije proporcionalno sam više bezobrazan i bezobziran što je odnos ozbiljniji
U suštini sam samo bolesno željan pažnje.

Originally posted by Dear Lucy

prolazila sam kroz slično u vreme kada nisam bila ni sebi autovana, iste stavri - divljenje i poštovanje i ogromna želja da što više vremena provedem u društvu te osobe, upijanje svake njene reči i sl.

ajme! pa ja onda još uvek nisam svestan svoje heteroseksualnosti
a lepo sam reko da se šalim.

lepa ti tema. i postovi do sad. na temu nesam školluvala što ne znači da možda nekad neću, evo sutra možda... kao što tebi i mnogima nije jasna sopstvena seksualnost (što ja, zbog sopstvenog iskustva, nikad neću moći da razumem ) tako ni meni nije jasno baš kako vi to precizno utrpate ove ili one emocije u kalupe, te zaljubljenost, te ljubav... jebiga
ono što je zoja rekla na početku je ok, ali nema veze s temom
a primer s knjigom i nije neki, u nekoj drugoj knjizi ćeš možda naleteti na nešto drugačije i logičnije od toga iz prve knjige pa se opet vraćati i doneti možda sasvim drugačiji zaključak. nezaljubljenost, zaljubljenost, pa, svideo mi se, nije mi se svideo, zagoreo, nezagoreo, whatever...

Originally posted by Null

... kao što tebi i mnogima nije jasna sopstvena seksualnost (što ja, zbog sopstvenog iskustva, nikad neću moći da razumem ) ...

Ovo mislim da je tacno uglavnom. Ja ne razumem ljude kojima je seksualnost jasna, koji su nesto oduvek znali ili rano znali i sasvim sam sigurna da oni ne mogu da razumeju mene u tom pogledu. Ja samo mogu da konstatujem da oni postoje i njihov dozivljaj sebe/drugih isto kao sto postojim ja i moji dozivljaji. Ne mogu da kazem da je njima nesto lako ili tesko isto kao sto oni ne mogu da kazu tako nesto za mene. Konstatacija da se ne razumemo vec je neka vrsta razumevanja

mhm...desilo mi se nesto slicno...kada vratim film i 'prizovem' ta osecanja, jasno mi je kao dan da sam bila zaljubljena u neke devojke...

Ja ne razumem ljude kojima je seksualnost jasna, koji su nesto oduvek znali ili rano znali i sasvim sam sigurna da oni ne mogu da razumeju mene u tom pogledu. Ja samo mogu da konstatujem da oni postoje i njihov dozivljaj sebe/drugih isto kao sto postojim ja i moji dozivljaji. Ne mogu da kazem da je njima nesto lako ili tesko isto kao sto oni ne mogu da kazu tako nesto za mene. Konstatacija da se ne razumemo vec je neka vrsta razumevanja

Želim da uramim ovaj post i stavim ga na zid.

a izvini što ću biti... whatever, aliiii... na šta si drkao? mislim, šta ti je tad bivalo u glavi?