Gay-Serbia.com | Diskusije

Jasna je tema, nadam se. Može se diskutovati i o onom ,,zašto je to tako'', i pretpostavljam da se može otići do nesagledivih patoloških granica, ili nekih veoma jasnih zaključaka.

Podelite svoje stavove ovde.

kada sam nadrkana. to je jedno jako teško stanje za mene samu i nisam sposobna da normalno komuniciram sa drugima.

Poštedila sam ih.

pa šta vi mislite. hahahahahah

Bilo bi dobro kad bi oni postedeli mene.

Ovo sto je Paris rekla.

Kada sam emotivno sjebala, trudim se da ih postedim... i ne prenosim to na njih

Originally posted by Paris

Bilo bi dobro kad bi oni postedeli mene.

Upravo

Uh, kod mene je to da što više volim - manje štedim. Ispada da sam najzahtevnija u odnosu sa ljudima koje najviše volim.

ovih dana - nikad jaču.

Jap!
Kada sam besna: Najgore sto cesto bas tada nemam gde fizicki da se sklonim ili skapiram da je trebalo da se sklonim kad je vec kasno.
Kada sam utucena: Imam taj "sajlent mod", tako zovem momente kada mi se ne prica. Nije da prestajem sa svakom komunikacijom, vec prosto ne zelim da pustim glas. Tada mogu da govorim jedino sa svojom majkom, ona me dize iz mrtvih. Ponekad se nadje i neka osoba koja mi tog momenta prija, cesto stranac, koja me iscupa, a ponekad se nekom magijom iscupam sama.

Da, konstantno imam potrebu da postedim ljude sebe.

Ohh, pa ljudi se biraju
A u mom cenjenon drustvu isto ne moze da uziva svako.
To su fakti.

Štedim druge štedeći sebe

Imam tih momenata, ali jako retko.

Vise mi se desava da zelim da ja budem taj koji je postedjen.

Uglavnom znam, na zalost ima momenata kada to nije izvodljivo

ljude zelim d apostedim sebe samo onda kada zelim sam sebe da postedim sebe

Ovih dana zelim da me niko ne vidi, jer stvarno nisam za ljude.....em smaram, em sam sjebana, nikom dobro ne mogu doneti...

Ma beže sami. Nema potrebe.
Toliko se, bar, znamo. To počinje i mojim ignorisanjem... svega!
Kad se smirim, vrate se. Funkcioniše već godinama.
Mada, što sma starija...

ponekad. al jbt pa umeju sami da se postede, ak im je heavy ne moraju da me gledaju.

stalno

Ozbiljnija 'pošteda' se od mene može dobiti samo kad su prijatelji i sestra u pitanju. Trudim se da ih ne povrijeđujem izjavama/postupcima proisteklim iz mog egocentrizma i uopćeno nezgodnog karaktera.

Uglavnom ne. Kod najblizih i nema tih zastita. Kod ostalih - imam ili potrebu da postedim sebe njih a istovremeno i njih sebe, ili sebe stitim od njih pa silom prilika su i oni zasticeni od mene.

Ovo drugo je kod prijatelja. Ako sam na primer opterecena ispitom, u stresu, nije mi do vidjanja, ali stoji i da ja njima ne bih bila prijatno drustvo. Takodje kad sam opterecena na primer pricama o detetu, necu videti prijatelja koji na decu misli koliko i na lanjski sneg. Niti bi ta prica bila zanimljiva njemu, niti su meni zanimljive druge price. Pre da vidim neku prijateljicu koja je zainteresovana za tu pricu pa celo vece pricamo o tome A tog prijatelja vidim kad me to opterecenje prodje pa sam zainteresovana za teme koje i njega interesuju.

Ovo trece se odnosi na energetske vampire sa kojima uopste ne zelim da budem u drustvu sem koliko mora, npr ako smo vezani sa poslom. Ali gledam da ih sto pre izbacim iz zivota i preorijentisem se na nesto pozitivno...

Iskljucivo kad sebe zelim da postedim drugih; tada i oni svakako treba da budu postedjeni mene.

rijetko razmisljam o drugim ljudima.

kad sam jako lose volje imam potrebu da budem sama, sto zbog sebe sto zbog drugih, jer sam u takvom raspolozenju nepodnosljiva.

Nikad ih nisam nesto posebno ni opterecivala.
A imam i faze kada zelim samo sa sobom da se druzim.

jako retko.

Trenutno osećam potrebu da ih ne poštedim...


Štedio sam ih jako dugo i sada sam ja na redu...