Gay-Serbia.com | Diskusije

Dakle? Kako doživljavate pojam iz naslova? Da li ste se susreli sa emocionalnom zavisnošću i sa koje strane? Da li je ona pokazatelj ljubavi?

suviše smo svi socjalna bića, vaspitavana na način da zavisimo od drugih, od stimulansa koje dobijamo - pažnja, dodir, mišljenje, ljubav... (dodati dalje po izboru).
na taj način se lako stvara emocionalna zavisnost.

ali

ona nije pokazatelj ljubavi, jer često vrlo lako preraste u emocionalnu opsesiju, jer niko od nas nije oslobođen od ega, koji voli da nas zarobljava.

ne mora svaki odnos to da ima, ali moje je mišljenje da su mnogi odnosi isprepletani prisustvom ove "patologije ljubavi".

Originally posted by Galateja

Dakle? Kako doživljavate pojam iz naslova? Da li ste se susreli sa emocionalnom zavisnošću i sa koje strane? Da li je ona pokazatelj ljubavi?

Dozivljavam ga kao nesto (u najmanju ruku) krajnje odbijajuce.

-Nisam licno, ali jesam u okruzenju.

-Mene licno asocira na sebicnost i na jos mnogo toga sto ja ne dozivljavam kao ljubav

Verujem medjutim da u posebnim prilikama (kao sto je bolest) osoba moze da voli partnera ali i da postane emocionalno zavisna kada je izuzetno ranjiva.

Valjda

Svidja mi se tema. Susrela sam se. Nije pokazatelj ljubavi.

Emocionalna zavisnost je kada dopustis nekom da skrusi taj emotivni zid koji je postavio prema ljudima generalno, i onda taj isti ocekuje od tebe da mu se nekondicionalno te oslobodjene emocije i vrate u zamenu za svoje, samo zato jer ti je dao tu privilegiju da kroci izvan tog zida ka tebi.

Naravno, na te emocije nisi uvek spreman da odgovoris na nacin na koji se od tebe ocekuje, ne barem na neki instant, brzi nacin i onda dodje do nesporazuma i neprijatnosti.
Ovaj se razocara, izblamira pred sobom i vrati da ponovo sazida jos veci zid, gotovo ne mareci za tebe koji si se takodje u nekoj meri otvorio prema njemu i ostajes na suvom.

Emocionalna zavisnost je, dakle, dosta sebicna stvar, jer i ako je spreman da daje, poenta je uvek u onom sto zeli da uzme tj. onom sto ocekuje za uzvrat, a to moze biti veoma opterecavajuce za tebe. Onda nije ni cudo sto cini da do prekida te veze dolazi odjednom, bilo da je ljubavna ili prijateljska, jer u startu nije postojao pravi balans izmedju vas koji je kljuc za srecno i dugovecno prijateljstvo i ljubav.

op se si ja


ooopsednut sam jaaaa

dec diskasting end hjumiliejting

slažem se sa iris

Originally posted by Drakche

Emocionalna zavisnost je kada dopustis nekom da skrusi taj emotivni zid koji je postavio prema ljudima generalno, i onda taj isti ocekuje od tebe da mu se nekondicionalno te oslobodjene emocije i vrate u zamenu za svoje, samo zato jer ti je dao tu privilegiju da kroci izvan tog zida ka tebi.

Naravno, na te emocije nisi uvek spreman da odgovoris na nacin na koji se od tebe ocekuje, ne barem na neki instant, brzi nacin i onda dodje do nesporazuma i neprijatnosti.
Ovaj se razocara, izblamira pred sobom i vrati da ponovo sazida jos veci zid, gotovo ne mareci za tebe koji si se takodje u nekoj meri otvorio prema njemu i ostajes na suvom.

Emocionalna zavisnost je, dakle, dosta sebicna stvar, jer i ako je spreman da daje, poenta je uvek u onom sto zeli da uzme tj. onom sto ocekuje za uzvrat, a to moze biti veoma opterecavajuce za tebe. Onda nije ni cudo sto cini da do prekida te veze dolazi odjednom, bilo da je ljubavna ili prijateljska, jer u startu nije postojao pravi balans izmedju vas koji je kljuc za srecno i dugovecno prijateljstvo i ljubav.

hmmm, inčrsting.

Originally posted by IriS

suviše smo svi socjalna bića, vaspitavana na način da zavisimo od drugih, od stimulansa koje dobijamo - pažnja, dodir, mišljenje, ljubav... (dodati dalje po izboru).
na taj način se lako stvara emocionalna zavisnost.

Yep, to bi bilo to. Bez društva čovek bi bio ništa. Međuljudski odnosi nas definišu i zapanjujuće je koliko su duboko utkani u naše biće, čak i ako toga ponekad nismo svesni ili odbijamo da prihvatimo. Individua je vrlo maglovit pojam. Gde prestajem ja, a počinješ ti?

Mislim da svi u nekoj meri i u nekom trenutku i u nekom odnosu emocionalno zavisimo od druge/drugih osoba... Problem, uslovno receno, nastaje kada krenemo da stupamo u zrelije odnose i kad se ta mera predje a da smeta toj drugoj osobi. Nesto bas ne mogu da se setim da sam imala takve partnere...

Kako bi se vi postavili da shvatite da vaš partner pod plaštom ljubavi krije slabost u vidu emocionalne zavisnosti, da je ovisan o vaše postojanje?

Originally posted by Galateja

Kako bi se vi postavili da shvatite da vaš partner pod plaštom ljubavi krije slabost u vidu emocionalne zavisnosti, da je ovisan o vaše postojanje?

зависи од дубине везе коју имамо.
уколико ми је стало до те особе, и волим је, потрудићу се да се решимо те емоционалне зависности, јер је то, као што већ претходно рекох, патологија љубави. али за то је потребна воља обе особе.

ако је веза површнија, онда немам живаца да се цимам и то сечем, јер ме такво понашање тера да газим по тој особи, а тако се не осећам лепо. и уосталом, такво понашање нико не заслужује.

дешавало ми се и једно и друго. ово друго мало чешће

Ljudima su potrebni ljudi, ali ako ne znaš da budeš sam sa sobom, onda ne možeš zaista da budeš ni sa drugima. Po meni je zrela ljubav kada su obe osobe ostvarene i nezavisne, sa sopstvenim zanimanjima i ciljevima koji se mogu, ali i ne moraju poklapati. Uvek mora da postoji određeni stepen emotivne zavisnosti, u smislu da si emotivno angažovan u vezi, i da bi te povredio eventualni raskid jer ti ta druga osoba ipak nešto znači u životu, ali ta zavisnost ne valja ako je preterana ili životno-definišuća ("ti si mi sve, ti si moj svet, režem vene zbog tebe..") jer ako nemaš pored te osobe ništa drugo što ti je bitno u životu, ako ti partner određuje egzistenciju, onda ne samo da osiromašuješ sebe, već takođe stavljaš preterani pritisak na tu drugu osobu, sve dok na kraju ne ugušiš celu vezu.

emocionalna zavisnost? pa ljudi su bića sa višim umnim delatnostima, te dakle nisu zavisni od osećaja već je to ljudska priroda... nemam pojma, lupetam. Loše stojim sa svim ovim novim kovanicama ( mislim rečima ).
A, čitajući postove, shvatih da se radi o onom sindromu - jao, mene proganjaju, ne daj bože da ja druge proganjam, ccc. Sa tim se nisam susretala

Ne dopada mi se bilo kakav oblik zavisnoti, pa ni emocionalna.. Podseca me na simibiozu, od nje se jezim...

simbioza je čudo prirode

Originally posted by Dear Lucy

simbioza je čudo prirode

Neka je...

Originally posted by Dear Lucy

simbioza je čudo prirode

Da, simbioza jeste, ali emocionalna zavisnost nije simbioza.

Originally posted by Oziris

Originally posted by Dear Lucy

simbioza je čudo prirode

Da, simbioza jeste, ali emocionalna zavisnost nije simbioza.

Mhm, nije.. Ali mi imaju tu zajednicku nit, pa se jezim.

Originally posted by Oziris

ali emocionalna zavisnost nije simbioza.

moze da bude

Odbojno.

Čim više nemam ni najmanju sumnju da sam u kontaktu s osobom s tim (vrlo ozbiljnim) problemom, iščezavam u vidu lastinog repa. Nije to validan pokazatelj ljubavi, nego slabosti i neizgrađenosti te osobe.

nisam ja rekla da je emocionalna zavisnost simbioza! ne stavljajte mi u usta tuđe reči
i simbioza je divna, iako nema veze sa temom ( na koju sam već odgovorila kako sam znala i umela )

Lucy kako simbioza moze biti divna?

pa može... nesavršenost prirode koja opstaje suživotom, u kome svako ulaže svoj deo da bi život i dalje tekao. Naravno, ja ovde forsiram samo onu pozitivnu simbiozu i svesno ignorišem npr. parazitizam

E konacno da odgovorim na ovu temu...
I meni se to desilo.. bila sam zavisna o necije postojanje, i nije mi drago zbog toga...
uspem sebi lepo da obasnim..osvestim se..
Mucenje, bar za mene.. i bilo mi je potrebno dosta vremena, da dodjem do te faze...
Srecom pa mi se to desilo dva puta i nadam se vise ni jednom

ONT: Ne zelim to kod drugih, ne svidja mi se... ne zelim ni kod sebe ni kod drugih

Najgori vid emocionalne zavisnosi je uzajamni. Teze se pobegne.

Meni nije najjasnije sta je to. Mislim nisam dozivela da je neko emocionalno zavisan o meni ni ja o njemu u nekoj ozbiljnijoj i primetnoj meri. Al kapiram da bi mi onda smetalo. Mislim u nekoj meri u vezama stvari ejsu sistem spojenih sudova, al ne mora biti rec o emocionalnoj zavisnosti.

Originally posted by Orlando the Lady

Najgori vid emocionalne zavisnosi je uzajamni. Teze se pobegne.

E, upravo ovo je simbioza!
Sama pomisao da sam emocionalno zavisna, odnosno da sam uopste, na bilo koji nacin, zavisna od neke osobe mi izaziva neprijatnu jezu.
Cesto se simbioza i neki oblik emocionalne zavisnosti poistovecuje sa ljubavlju i bliskoscu.
Nazalost, Mage lepo rece: ako se ne zna gde prestajem ja, a pocinjes ti, odnosno ako postajemo "jedna dusa, a dva tela" i nemamo jasne granice, to svakako nije blizak odnos, vec simbioza, a u praksi se to uvek jako ruzno zavrsi po jednu ili po obe.

Originally posted by Galateja

Kako bi se vi postavili da shvatite da vaš partner pod plaštom ljubavi krije slabost u vidu emocionalne zavisnosti, da je ovisan o vaše postojanje?

Ovde moram reci da zavisi od nivoa njene emocionalne pismenosti i spremnosti da radi na tome. Ako nema te kapacitete, onda bolje zavrsavati odnos dok ne predje u neku ozbiljniju patologiju.

Voleo bih da sam umeo da volim manje simbiotski. Nije to dobro.

Sada ne znam koliko znam da volim. Znam. Valjda. Ne znam.

Zavisnost? Necu drogu.

Volim kad me ne vole. Lakse je tako. Hocu da posmatram kako vole nekoga i kako njih neko voli. Da gledam.

Divim se ljudima koji znaju, koji zive.

Ja samo znam da posmatram, dobro uocavam.


I to je valjda nesto.

Originally posted by alexandermagic

Odbojno.

Čim više nemam ni najmanju sumnju da sam u kontaktu s osobom s tim (vrlo ozbiljnim) problemom, iščezavam u vidu lastinog repa. Nije to validan pokazatelj ljubavi, nego slabosti i neizgrađenosti te osobe.