Zanimaju me veze koje se tesko raskidaju. Odnosi koji su toliko jaki, isprepletani da pobede nasu volju da ih prekinemo. Razlozi za kraj nastanu, nekako se jezivo iskristalisu I ne mogu se zanemariti, unistavaju zdrav odnos. Tada uslede razgovori, konflikti i taj fiktivni kraj, kratkog daha, koji traje dok vaznost problema ne izbledi, dok dobre stvari u secanju ne nadjacaju.
I nisu u pitanju lake varijante kada tas sa problemima neosporno prevagne, vec “nepremostive razlike” , male stvari koje preuzmu vlast nad celim odnosom koji vas inace ispunjava. Prosta racunica ne daje resenje. U mom slucaju, razum me usmeri nazad u vezu, jer ne dam glupostima da me pobede, ali ubrzo skoro nagonski bezim iz nje. Tu “male stvari” pokazu svoju snagu.
I opet sa vremenske distance na sebe gledam kao na razmazenu devojcicu, koje je mogla da se potrudila umesto da je odustala i osecam krivicu, a opet mogla sam i sebe vise ispostovati i otici... Nisam nacisto sa sobom po tom pitanju i otud i ova tema.
Da li se borite sa sobomo ili je zivot previse kratak za to i ima TOLIKO riba u moru plavom?
Da li u vezama po pravilu pratite razum ili bez mnogo osvrtanja bezite kada vam se bezi?
Da li i koliko cesto dolazite u takve sitacije? Kako se borite dok ste u njima?
Da li verujete da su takve veze retke i u sustini posebne ,a ako ne, da li su pre posledica navike, slabosti, zablude, zivotne filozofije, cega?
Kako se mirite sa nepremostivim razlikama?
Mislim da cu pitati sve o svemu kako sam krenula, stoga stajem ovde.
Poslato: 30 Jan 2011, 04:13
od Orlando the Lady
Moram reci da prvi put na Forumu imam potpuno suludi osecaj da te mnogo-dobro-poznajem.
Da li se borite sa sobomo ili je zivot previse kratak za to i ima TOLIKO riba u moru plavom?
"Sto se bore misli moje",a ko se,ko voli,ne bori sa samim sobom?
Zivot je isuvise kratak za "ribe u moru plavome",a znatno duzi kad si pored jedne jedine osobe koju volis i zelis da to TRAJE,naprosto ruseci svaki zid koji se ispreci,svaku rec koja poljulja,i uopste sve te reci,reci,reci..Ljude.
Da li verujete da su takve veze retke i u sustini posebne ,a ako ne, da li su pre posledica navike, slabosti, zablude, zivotne filozofije, cega?
Ne znam zasto ljudi dozivljavaju svaku ,pa i takve veze posledicom slabosti,zablude i sl.Sve ono sto me nadahnjuje i u cemu uzivam nikako ne moze biti slabost.Pribegao bih pre Frommovom "Umecu ljubavi".I recimo da bih nazvao to zivotnom filozofijom.
Isto kao sta se mirim i sa slicnostima.Da ne postoje,ne bi ni opstajala.Koliko mi je to ranije bilo nedopustivo,nerazumljivo,neprihvatljivo,toliko je sada esencija bivstvovanja razlika neophodna za opstajanje iste.Ucenje po modelu.Volim da se menjam.
Zivot je isuvise kratak za "ribe u moru plavome",a znatno duzi kad si pored jedne jedine osobe koju volis i zelis da to TRAJE,naprosto ruseci svaki zid koji se ispreci,svaku rec koja poljulja,i uopste sve te reci,reci,reci..Ljude.
Zanimaju me veze koje se tesko raskidaju. Odnosi koji su toliko jaki, isprepletani da pobede nasu volju da ih prekinemo. Razlozi za kraj nastanu, nekako se jezivo iskristalisu I ne mogu se zanemariti, unistavaju zdrav odnos. Tada uslede razgovori, konflikti i taj fiktivni kraj, kratkog daha, koji traje dok vaznost problema ne izbledi, dok dobre stvari u secanju ne nadjacaju.
Prvo da kazem da mislim da sve sto se lako raskida i nije veza.
Dalje, mozes ti se vrteti ovako u krug kolko oces puta: , ali to nece naciniti tvoj odnos sa nekim nista vrednijim, uzvisenijim ili potpunijim u odnosu na bilo koji drugi. Samo ce znaciti da ste kao jedinke nemocniji. Da zastitite sebe, nastavite dalje, umirite svoj ego, strast osecanja, ...
Jer kada se vrtis u krug s nekim, i istorija se ponavlja, koliko puta treba da se ponovi pre nego sto shvatis da vas na okupu ne drzi ljubav nego strast, navika, strah, zavinost, ...
U svakoj vezi postoje nepremostive razlike u vezi sa nekim stvarima ali to nije ništa strašno. Prihvatite to i nastavite dalje. Ako ne možete - onda ne nastavite.
Zanimaju me veze koje se tesko raskidaju. Odnosi koji su toliko jaki, isprepletani da pobede nasu volju da ih prekinemo. Razlozi za kraj nastanu, nekako se jezivo iskristalisu I ne mogu se zanemariti, unistavaju zdrav odnos. Tada uslede razgovori, konflikti i taj fiktivni kraj, kratkog daha, koji traje dok vaznost problema ne izbledi, dok dobre stvari u secanju ne nadjacaju.
I nisu u pitanju lake varijante kada tas sa problemima neosporno prevagne, vec “nepremostive razlike” , male stvari koje preuzmu vlast nad celim odnosom koji vas inace ispunjava. Prosta racunica ne daje resenje. U mom slucaju, razum me usmeri nazad u vezu, jer ne dam glupostima da me pobede, ali ubrzo skoro nagonski bezim iz nje. Tu “male stvari” pokazu svoju snagu.
I opet sa vremenske distance na sebe gledam kao na razmazenu devojcicu, koje je mogla da se potrudila umesto da je odustala i osecam krivicu, a opet mogla sam i sebe vise ispostovati i otici... Nisam nacisto sa sobom po tom pitanju i otud i ova tema.
Da li se borite sa sobomo ili je zivot previse kratak za to i ima TOLIKO riba u moru plavom?
Da li u vezama po pravilu pratite razum ili bez mnogo osvrtanja bezite kada vam se bezi?
Da li i koliko cesto dolazite u takve sitacije? Kako se borite dok ste u njima?
Da li verujete da su takve veze retke i u sustini posebne ,a ako ne, da li su pre posledica navike, slabosti, zablude, zivotne filozofije, cega?
Kako se mirite sa nepremostivim razlikama?
Mislim da cu pitati sve o svemu kako sam krenula, stoga stajem ovde.
Zanimaju me veze koje se tesko raskidaju. Odnosi koji su toliko jaki, isprepletani da pobede nasu volju da ih prekinemo. Razlozi za kraj nastanu, nekako se jezivo iskristalisu I ne mogu se zanemariti, unistavaju zdrav odnos. Tada uslede razgovori, konflikti i taj fiktivni kraj, kratkog daha, koji traje dok vaznost problema ne izbledi, dok dobre stvari u secanju ne nadjacaju.
Prvo da kazem da mislim da sve sto se lako raskida i nije veza.
Dalje, mozes ti se vrteti ovako u krug kolko oces puta: , ali to nece naciniti tvoj odnos sa nekim nista vrednijim, uzvisenijim ili potpunijim u odnosu na bilo koji drugi. Samo ce znaciti da ste kao jedinke nemocniji. Da zastitite sebe, nastavite dalje, umirite svoj ego, strast osecanja, ...
Jer kada se vrtis u krug s nekim, i istorija se ponavlja, koliko puta treba da se ponovi pre nego sto shvatis da vas na okupu ne drzi ljubav nego strast, navika, strah, zavinost, ...
Tačno tako. Za istrunuto tkivo jedino rešenje je hirurgija.
Plavo more i duzina zivota nemaju veze jedno sa drugim. Borila bih se za sebe (a govorim o nim danima kada sam pametna i hrabra) u svakom slucaju, potpuno nezavisno od tebe, sebe, ili plavog mora ili bilo koga.
U vezama po pravilu nerazumno bezim. Razumski osvestim od cega bi se to moglo i zasto pobeci, i onda napravim glupost i sklonim se. Osim, naravno, u poslednjem slucaju. :ubijse:
Da, te veze prema mom dubokom uverenju jesu i retke, i posebne, i dragocene, i nadnaravne... i jedino do cega u konkluziji treba doci jeste da NISTA OD TOGA NIJE BITNO.
Lepo je i zavodljivo misliti da ti se nesto ekskluzivno, onceinalifetime desava u zivotu. I lepo je misliti da si nekim ljudima neponovljivo poseban. Ali to nije tako. A i da jeste, nije ni bitno, jer, da zakljucim: jesu posebne, ali to ne treba da te gurne u neki drugi filozofski sistem.
Sa nepremostivim razlikama se ne mirim, umirem zbog njih. A onda otvorim oci i, pazi, molim te,- i dalje sam ziva.
Plavo more i duzina zivota nemaju veze jedno sa drugim. Borila bih se za sebe (a govorim o nim danima kada sam pametna i hrabra) u svakom slucaju, potpuno nezavisno od tebe, sebe, ili plavog mora ili bilo koga.
U vezama po pravilu nerazumno bezim. Razumski osvestim od cega bi se to moglo i zasto pobeci, i onda napravim glupost i sklonim se. Osim, naravno, u poslednjem slucaju. :ubijse:
Da, te veze prema mom dubokom uverenju jesu i retke, i posebne, i dragocene, i nadnaravne... i jedino do cega u konkluziji treba doci jeste da NISTA OD TOGA NIJE BITNO.
Lepo je i zavodljivo misliti da ti se nesto ekskluzivno, onceinalifetime desava u zivotu. I lepo je misliti da si nekim ljudima neponovljivo poseban. Ali to nije tako. A i da jeste, nije ni bitno, jer, da zakljucim: jesu posebne, ali to ne treba da te gurne u neki drugi filozofski sistem.
Sa nepremostivim razlikama se ne mirim, umirem zbog njih. A onda otvorim oci i, pazi, molim te,- i dalje sam ziva.
Zanimaju me veze koje se tesko raskidaju. Odnosi koji su toliko jaki, isprepletani da pobede nasu volju da ih prekinemo. Razlozi za kraj nastanu, nekako se jezivo iskristalisu I ne mogu se zanemariti, unistavaju zdrav odnos. Tada uslede razgovori, konflikti i taj fiktivni kraj, kratkog daha, koji traje dok vaznost problema ne izbledi, dok dobre stvari u secanju ne nadjacaju.
Prvo da kazem da mislim da sve sto se lako raskida i nije veza.
Dalje, mozes ti se vrteti ovako u krug kolko oces puta: , ali to nece naciniti tvoj odnos sa nekim nista vrednijim, uzvisenijim ili potpunijim u odnosu na bilo koji drugi. Samo ce znaciti da ste kao jedinke nemocniji. Da zastitite sebe, nastavite dalje, umirite svoj ego, strast osecanja, ...
Jer kada se vrtis u krug s nekim, i istorija se ponavlja, koliko puta treba da se ponovi pre nego sto shvatis da vas na okupu ne drzi ljubav nego strast, navika, strah, zavinost, ...
Tačno tako. Za istrunuto tkivo jedino rešenje je hirurgija.
Nepremostiva razlika nije istrunuto tkivo, meni je to pre odsustvo bilo kakvog tkiva.
Poslato: 30 Jan 2011, 13:53
od Madonna
ma može da se palamudi do sutra, nikome to neće koristiti.
Poslato: 30 Jan 2011, 13:56
od Mars
Mislim da je najvažnije prvo ustanoviti da li se zaista radi o vezi ili zajebanciji i zavaravanju i samozavaravanju.
Pa tek posle histološki nalazi.
Poslato: 30 Jan 2011, 15:39
od Kragi
Leave the cobwebs in the closet, 'cause tearing them out is just not right.
Zivot je isuvise kratak za "ribe u moru plavome",a znatno duzi kad si pored jedne jedine osobe koju volis i zelis da to TRAJE,naprosto ruseci svaki zid koji se ispreci,svaku rec koja poljulja,i uopste sve te reci,reci,reci..Ljude.
Dirljivo, tačno, zrelo, na mestu.
U osnovi se slazem sa vama, ranije bih rekla potpuno se slazem, ali… Valjda je pocetna premisa za takvo razmisljanje, da ljubav i posvecenost mogu pobediti sve.
Je odrastanje kapiram kao proces u kome kada nesto zaboli, znaci das mo pogrsili, treba da se menjamo. Odrastanje me odaljilo od ideje o srodnim dusama, savrsenim partnerim.
Bilo bi mi teze da se sada upustim u neki tako bajkoviti odnos. Nedostaje kljucan detalj:” ziveli su srecno, sve do kraja svog zvota.” Sada je tesko, prebrodimo to I bice opet sjajno, je parola koja radi u osnovi. Te pobede su poseban ukras veze, divno je setiti se “preskocenih zidova”, e onda naletis na kamen preko koga ne mozete preci. Sa tim sam se se tesko mirila. Mene su kamencici skrenuli od romantike ka prakticnosti I ne svidja mi se gde sam sad.
Verujem da neka iskustva uticu na korekciju stavova, ovo moje je valjda dovoljno sveze da mi je promuckalo celu zivotnu filozofiju, pa sve opet sredjujem. Proci ce.
Originally posted by Tungi
Ne znam zasto ljudi dozivljavaju svaku ,pa i takve veze posledicom slabosti,zablude i sl.Sve ono sto me nadahnjuje i u cemu uzivam nikako ne moze biti slabost.Pribegao bih pre Frommovom "Umecu ljubavi". I recimo da bih nazvao to zivotnom filozofijom.
Hm, i ja se to pitam. Smatram da sam kroz najteze medjuljudske odnose najvise sazrela i bila najjaca, baz zato sto su znacili mnogo i bili vredni borbe. Ipak, cini mi se da su brojni ljudi koji se ne slazu i otud takvo pitanje. Zanima me sta je u korenu nasih razlicitih stavova?
Prvo da kazem da mislim da sve sto se lako raskida i nije veza.
Dalje, mozes ti se vrteti ovako u krug kolko oces puta: , ali to nece naciniti tvoj odnos sa nekim nista vrednijim, uzvisenijim ili potpunijim u odnosu na bilo koji drugi. Samo ce znaciti da ste kao jedinke nemocniji. Da zastitite sebe, nastavite dalje, umirite svoj ego, strast osecanja, ...
Jer kada se vrtis u krug s nekim, i istorija se ponavlja, koliko puta treba da se ponovi pre nego sto shvatis da vas na okupu ne drzi ljubav nego strast, navika, strah, zavinost, ...
Osecaj nemoci kod mene budi prkos(kao kod zigonke ), pa se razulareno vratim u masinu sa novom snagom. I trebalo je dosta puta da se ponovi i dugo se ponavljalo. Valjda sam se vise bavila racionalizacijama nego kreativnim misljenjem. Tesko je odustati od ljudi koje volis, nisam imala nedoumicu da li je tako.
Kod mene sve vazne stvari jure ka komplikaciji. Gube si sustina ako se uproste... I onda ko mi je kriv
Poslato: 30 Jan 2011, 16:54
od harlequin
Originally posted by Orlando the Lady
Plavo more i duzina zivota nemaju veze jedno sa drugim. Borila bih se za sebe (a govorim o nim danima kada sam pametna i hrabra) u svakom slucaju, potpuno nezavisno od tebe, sebe, ili plavog mora ili bilo koga.
Izgleda da se moze i tako gledati na stvar. Ja ne mogu da ne mislim o pazljivom odabiru ljudi sa kojima cu deliti zivot, bas zato sto je ogranicen. Opet, koliko je pravi izbor zabluda i da li je lezerniji pristup odabiru partnera, sa manje drame i kompromisa i laksim raskidima, nastavljenjem dalje bez mnogo osvrtanja, bolji nacin da se to vreme utrosi. Sve sam sigurnija da se i ne pitamo mnogo o tom pitanju. Da li idemo na sve ili nista ili preko gomile pokusaja, je pre odlika onoga sto jesmo, nego pitanje odluke.
Originally posted by Orlando the Lady
Da, te veze prema mom dubokom uverenju jesu i retke, i posebne, i dragocene, i nadnaravne... i jedino do cega u konkluziji treba doci jeste da NISTA OD TOGA NIJE BITNO.
Lepo je i zavodljivo misliti da ti se nesto ekskluzivno, onceinalifetime desava u zivotu. I lepo je misliti da si nekim ljudima neponovljivo poseban. Ali to nije tako. A i da jeste, nije ni bitno, jer, da zakljucim: jesu posebne, ali to ne treba da te gurne u neki drugi filozofski sistem.
Sa nepremostivim razlikama se ne mirim, umirem zbog njih. A onda otvorim oci i, pazi, molim te,- i dalje sam ziva.
Citam, klimam glavom, trepcem, klimam glavom. Svasta bih rekla, ne mogu da krenem.
Naravno! Kada nogu zahvati gangrena, seces je da ne bi ostao bez ostatka tela i zivota.
Prosto. Nisam uspela da izmislim drugi nacin.
Volim te, zelim ti lep zivot. Kraj
A vreme koje je bilo potrebno da se dodje do hirurgije, odpisati kao kolateralnu stetu i ne cekati rezulate patologa, sta smo odsekli i sta bi bilo da nismo. Dodjosmo na prosto.
Poslato: 30 Jan 2011, 17:42
od Blond Brat
Da li se borite sa sobom ili je zivot previse kratak za to i ima TOLIKO riba u moru plavom?
Borim se.
Da li u vezama po pravilu pratite razum ili bez mnogo osvrtanja bezite kada vam se bezi?
Razum.
Da li i koliko cesto dolazite u takve sitacije? Kako se borite dok ste u njima?
Kao i sve, veza ima uspone i padove, normalno je da se nadajemo u takvoj situaciji, ja se retko nadjem posto znam sta zelim.
Da li verujete da su takve veze retke i u sustini posebne ,a ako ne, da li su pre posledica navike, slabosti, zablude, zivotne filozofije, cega?
Verujem da su retke i posebne, tesko da se nadju i spoje dve osobe istog misljenja povodom veze, ljubavi... Tako nesto treba cuvati i gajiti. Svako je u nedoumici, ponekad pomisli da se radi o navici, boji se da ostane sam ili sta vec...
Ne znam...ja sam svesna svojih osecanja i ako sam vec nasla nekog ko mi odgovara potrudila bih se da predjem sve prepreke koje nam zivot namece. Zivot je surov, ne desava se prava ljubav sto puta, ili uopste ljubav...
Kako se mirite sa nepremostivim razlikama?
Nemoguce je naci dve potpuno iste osobe, razlike su neizbezne...pokusavam da predjem preko tih istih razlika, kompromis, covek sam, nisam zivotinja...
Poslato: 30 Jan 2011, 17:51
od Tungi
Meni je potpuno besmisleno pitanje,u uvodnom postu.
"Vredi li se rastajati ako se ne umete rastati"(?!)
Ili je bolje reci,"ako ne mozete,ne zelite"?Al' cemu zelja za raskidom,ako ne umes,ne zelis,ne mozes da raskines,zasto raskidati?Po mom misljenju TO je slabost,pobeci iz veze,stremiti ka nekoj slobodi,koja zapravo i ne postoji.Svugde ces se osetiti sputanom,nezadovoljnom i uvek ces traziti ono sto si ispustila,ono sto si imala i propustila.
Meni je potpuno besmisleno pitanje,u uvodnom postu.
"Vredi li se rastajati ako se ne umete rastati"(?!)
Ili je bolje reci,"ako ne mozete,ne zelite"?Al' cemu zelja za raskidom,ako ne umes,ne zelis,ne mozes da raskines,zasto raskidati?Po mom misljenju TO je slabost,pobeci iz veze,stremiti ka nekoj slobodi,koja zapravo i ne postoji.Svugde ces se osetiti sputanom,nezadovoljnom i uvek ces traziti ono sto si ispustila,ono sto si imala i propustila.
Bilo bi mi teze da se sada upustim u neki tako bajkoviti odnos. Nedostaje kljucan detalj:” ziveli su srecno, sve do kraja svog zvota.” Sada je tesko, prebrodimo to I bice opet sjajno, je parola koja radi u osnovi. Te pobede su poseban ukras veze, divno je setiti se “preskocenih zidova”, e onda naletis na kamen preko koga ne mozete preci. Sa tim sam se se tesko mirila. Mene su kamencici skrenuli od romantike ka prakticnosti I ne svidja mi se gde sam sad.
Neverovanje.A kako ces iskusiti tu srecu "do kraja zivota" kada te spoticu kamencici?
Osecaj nemoci kod mene budi prkos(kao kod zigonke ), pa se razulareno vratim u masinu sa novom snagom. I trebalo je dosta puta da se ponovi i dugo se ponavljalo. Valjda sam se vise bavila racionalizacijama nego kreativnim misljenjem. Tesko je odustati od ljudi koje volis, nisam imala nedoumicu da li je tako.
Ti si u kontradiktornosti sa samom sobom.Zapinjes kod nekih kamencica i prepreka,"tesko se miris sa tim"(dakle "ne bih se vracala tome,odustajem"),da bi potom pogazila receno i podlegla konfliktu dvostrukog odbijanja.
"Vredi li se rastajati ako se ne umete rastati"(?!)
Ili je bolje reci,"ako ne mozete,ne zelite"?Al' cemu zelja za raskidom,ako ne umes,ne zelis,ne mozes da raskines,zasto raskidati?Po mom misljenju TO je slabost,pobeci iz veze,stremiti ka nekoj slobodi,koja zapravo i ne postoji.Svugde ces se osetiti sputanom,nezadovoljnom i uvek ces traziti ono sto si ispustila,ono sto si imala i propustila.
Slazem s u potpunosti.
Postoji bar jedan korak od nedefinisanog osecaja, nemoci I zbunjenosti, do konkretizovanja razloga za tu nemoc I “neumenje”. Ovo pitanje je zaostavstina proslih vremena kada sam se osecala veoma zbunjeno I mozda ne definise problem precizno. Ipak ono je pocetna tacka mog razmisljanja I zato je tu gde jeste.
Originally posted by harlequin
Bilo bi mi teze da se sada upustim u neki tako bajkoviti odnos. Nedostaje kljucni detalj:” ziveli su srecno, sve do kraja svog zvota.” Sada je tesko, prebrodimo to I bice opet sjajno, je parola koja radi u osnovi. Te pobede su poseban ukras veze, divno je setiti se “preskocenih zidova”, e onda naletis na kamen preko koga ne mozete preci. Sa tim sam se se tesko mirila. Mene su kamencici skrenuli od romantike ka prakticnosti I ne svidja mi se gde sam sad.
Neverovanje.A kako ces iskusiti tu srecu "do kraja zivota" kada te spoticu kamencici?
Ne znam koliko se kapiramo. Pokusala sam da objasnim da nisam neko ko bezi na prvu naznaku problema, naprotiv. U tom slucaju mi ovakva tema ne bi lutala po glavi. Ali paradoksalno je da posle upoznavanja, iznenadjujuceg poklapanja, gradjenja poverenja, nebrojeno teskih prevazidjenih situacija, iskrenog i posvecenog odnosa, naletim na problem koji deluje mizerno u odnosu na dobre strane… i shvatim da to ipak nije. Ironicno sam rekla kamencic, to je veliki problem koji je doveo do kraja, ali i sada mu ne bih dala toliko zasluga. Jedino me secanje na bol dok sam se pravila da ga ne vidim ili se trudila da ga resim podseca koliko je zapravo veliki I bitan.
Mislim da sam otkrila neke svoje granice, vazne detalje kojih nisam bila svesna, upoznala sebe, svakako ne bezanjem. Nece mi se dogoditi da opet ispitujem istu stvar kod sebe, bez debelo dobrog razloga I vec sam srecnija. Kao sto je Blond Bart rekla, znati sta zelis ili poznavati sebe pomaze da se izbegnu teske situacije.
Originally posted by harlequin Osecaj nemoci kod mene budi prkos(kao kod zigonke ), pa se razulareno vratim u masinu sa novom snagom. I trebalo je dosta puta da se ponovi i dugo se ponavljalo. Valjda sam se vise bavila racionalizacijama nego kreativnim misljenjem. Tesko je odustati od ljudi koje volis, nisam imala nedoumicu da li je tako.
Ti si u kontradiktornosti sa samom sobom.Zapinjes kod nekih kamencica i prepreka,"tesko se miris sa tim"(dakle "ne bih se vracala tome,odustajem"),da bi potom pogazila receno i podlegla konfliktu dvostrukog odbijanja.
veoma cesto sam sebi skocim usta, ali nemam osecaj da je sada tako.
Osecaj nemoci da se prebrodi problem koji u startu smatram malim, me vrati u ring. Tesko mi je da ma pobedi nesto sto smatram gluposcu, glupo je, ne mogu to da dozvolim.
Dala sve od sebe, na hiljadu nacina, mnogo puta skupljala snagu, pokusavala da resim problem, dolazila do iste tacke, vrtela se u krug. Na kraju, skupis snage da odustanes, jer ne moze dalje prelazi u mazohizam, ne iz slabosti.
, ali to nece naciniti tvoj odnos sa nekim nista vrednijim, uzvisenijim ili potpunijim u odnosu na bilo koji drugi. Samo ce znaciti da ste kao jedinke nemocniji. Da zastitite sebe, nastavite dalje, umirite svoj ego, strast osecanja, ...
), pa se razulareno vratim u masinu sa novom snagom. I trebalo je dosta puta da se ponovi i dugo se ponavljalo. Valjda sam se vise bavila racionalizacijama nego kreativnim misljenjem. Tesko je odustati od ljudi koje volis, nisam imala nedoumicu da li je tako.
veoma cesto sam sebi skocim usta, ali nemam osecaj da je sada tako.