Gay-Serbia.com | Diskusije

da ste neko drugi, da ne znate kako dalje, bez necije ljubavi...

Ne verujem, mozda u nekim trenucima neopisive bespomocnosti. Ali kazem ne verujem jer logicno postoji covek i pre svake ljubavi a i posle.

Ljubav je prolazna, a Krashovi proizvodi su uvek tu

nope

ne. kako to mislis ,,neko drugi"?

Pa recimo da je ta ljubav vremenom postala deo licnosti, i posle nje ostane neka praznina. Zjapi.

Ne...cak i nekim proslim hiper romanticnim mojim fazama...
nikada nisam smatrao nekoga,pa ni ljubav,delom sebe koji bi mogao da nestane i da se zbog toga osecam manje ja...

Sto rece unicorn...
ljubav je prolazna, internet je zauvek

et toq!

Originally posted by Banana

Pa recimo da je ta ljubav vremenom postala deo licnosti, i posle nje ostane neka praznina. Zjapi.

Mislim da razumem šta hoćeš da kažeš: kada si dugo sa nekom osobom i kada su emocije jake, vi na neki način postajete "jedno biće" pa se kada ta osoba nestane osećaš kao da nedostaje deo tebe.

Da naravno, makar što se tiče mene. Ljudi su društvena bića i društvo i socijalne interakcije oblikuju veliki deo našeg postojanja. Meni je to na neki način slično simbiozi iako bi ljudi trebalo da mogu da prežive razdvajanje.

Teško je to zaista, ali zato imamo regenerativne sposobnosti bez kojih bi smo davnih dana izumrli.

Razumeo si

jok. mada teshko mogu da zamislim svoj zivot bez nekih ljudi.

Jesam, vise puta.
I naravno, nisam bila u pravu
Stavise, kada nestane taj neki deo licnosti koji je prilagodjen nekoj drugoj osobi, nastaje prostor za moju sopstvenu nadogradnju ili za posvecivanje drugima.

Da, Πάντα ῥεῖ...

Originally posted by Banana

Pa recimo da je ta ljubav vremenom postala deo licnosti, i posle nje ostane neka praznina. Zjapi.

meni je ovakva situacija prosto neminovna kod svakog od nas, pritom naravno ne mislim na one koji se zaljubljuju svakih mesec i po ...
e sad sto rece mina, obicno je rano 'osecaj' u pitanju i nema veze sa stvarnoscu. valjda se covek u nekim momentima oseti suvise slabim i bespomocnim

Originally posted by Banana

da ste neko drugi, da ne znate kako dalje, bez necije ljubavi...

Dešavalo mi se kad sam bila mlađa, tačnije jednom, kada nisam znala šta ću sa posledicama neuzvraćene ljubavi, kada sam se osećala dezorijentisano i dezintegrisano, kao da sam koračala po oblacima... Trebalo mi je dve godine da se povratim. Ta strast usmerena ka strejt koleginici je bila ujedno i samoautovanje, imala sam 19 godina . Jeste bilo bolno, ali i neophodno za odrastanje.

Originally posted by Banana

da ste neko drugi, da ne znate kako dalje, bez necije ljubavi...

Dok je meni mog GPS-a uvek ću da znam kako dalje...

Verujem da je to strašno i iskreno se nadam da mi se nikad neće desiti...

jako dugo sam u vezi i potpuno sam se navikao da je moja druga polovina uvijek tu - i kad treba i kad ne treba.. Tako da bi mi, pretpostavljam, bilo veoma teško ići dalje bez njega.. Mislim, sigurno bih nastavio život dalje, ali bi mi trebalo dugo vremena da se naviknem na novi suroviji samački zivot..

U prilog temi ide i izreka koja kaže: Nikada se ne vezuj za ono što ne možeš da ostaviš.

Osećaji nezadovoljstva, usamljenosti, očaja, teskobe, straha, paranoje, bespomoćnosti, inferiornosti, besa i tuge me prate kroz ceo život.
Trpno sam biće.
Zato držim da je svaka moja veza unapred bila osuđena na propast, a kako vreme prolazi, biće sve gore i gore.
Već sam sad isceđen kao limun.
To mora da je neko prokletstvo.

Jeste, deni. Prokletstvo pametnih i osećajnih.

Ostali nemaju tih problema.

Ali, gledaj ovako...ionako je jedino što je izvesno na ovom svetu dva kubna metra koja nas čekaju, negde.

[offtopic](u slučaju kremacije odnos površine/zapremine je drugi, ali poenta konstantna)[/offtopic]

Originally posted by Mars
...Ali, gledaj ovako...ionako je jedino što je izvesno na ovom svetu dva kubna metra koja nas čekaju, negde.

[offtopic](u slučaju kremacije odnos površine/zapremine je drugi, ali poenta konstantna)[/offtopic]

Jeste.
To me jedino, ali dovoljno teši...
Smrt doneće konačno izbavljenje i spas...

Originally posted by burak-BL

na novi suroviji samački zivot..

Ne mora da znaci da je samacki zivot obavezno suroviji. Zapravo, dosta zavisi kakva je veza bila, ali drzim da se kvalitetne veze gde su oba partnera ili partnerke zadovoljne ne prekidaju. Kada sada pogledam unazad, za neke od svojih veza sam apsolutno srecna sto su se zavrsile i pomislim da su mogle da traju i manje. Koliko sam vremena i zivaca potrosila na ljude koji to ne zasluzuju, ccc..

Originally posted by Mage

Originally posted by Banana

Pa recimo da je ta ljubav vremenom postala deo licnosti, i posle nje ostane neka praznina. Zjapi.

Mislim da razumem šta hoćeš da kažeš: kada si dugo sa nekom osobom i kada su emocije jake, vi na neki način postajete "jedno biće" pa se kada ta osoba nestane osećaš kao da nedostaje deo tebe.

Da naravno, makar što se tiče mene. Ljudi su društvena bića i društvo i socijalne interakcije oblikuju veliki deo našeg postojanja. Meni je to na neki način slično simbiozi iako bi ljudi trebalo da mogu da prežive razdvajanje.

Teško je to zaista, ali zato imamo regenerativne sposobnosti bez kojih bi smo davnih dana izumrli.

What he said

Originally posted by *deni*

Originally posted by Mars
...Ali, gledaj ovako...ionako je jedino što je izvesno na ovom svetu dva kubna metra koja nas čekaju, negde.

[offtopic](u slučaju kremacije odnos površine/zapremine je drugi, ali poenta konstantna)[/offtopic]

Jeste.
To me jedino, ali dovoljno teši...
Smrt doneće konačno izbavljenje i spas...

A šta ako se reinkarniraš? Onda opet sve iz početka, a nećeš toga biti ni svesan...

Ima jedan tekst pesme koji me lepo opisuje:
"...Živim za sve, svakoga, svaki tren

Veliki je cilj da u sebi sad
Savladam sve jače od sebe
Veliki je cilj da u sebi sad
Savladam sve "


''


Inače kada se prava ljubav rodi ona zauvek ostaje, sebi dopuštam da volim, a da li sam ikada ostao bez ičije ljubavi...odgovor je negativan. Uskratio sam manifestaciju iste i obrnuto onda kada je tako bilo suđeno. Ali jednom rođena ljubav mi zauvek ostaje u srcu, i to mi je dovoljno.

Originally posted by Mage

Originally posted by *deni*

Originally posted by Mars
...Ali, gledaj ovako...ionako je jedino što je izvesno na ovom svetu dva kubna metra koja nas čekaju, negde.

[offtopic](u slučaju kremacije odnos površine/zapremine je drugi, ali poenta konstantna)[/offtopic]

Jeste.
To me jedino, ali dovoljno teši...
Smrt doneće konačno izbavljenje i spas...

A šta ako se reinkarniraš? Onda opet sve iz početka, a nećeš toga biti ni svesan...

To je isuviše komplikovano pitanje, pa predlažem da ga za sada, u ovoj temi i ne razmatramo.