Gay-Serbia.com | Diskusije

Neko vas je recimo razocarao kao covek, smatrate da nije kvalitetna osoba, nije imao obzira prema drugima ili prema vama kada ste to ocekivali i to se tako ponavlja i ponavlja. Da li i dalje nastavljate da volite tu osobu, bilo kao prijatelja ili kao partnera? I da li je takva emocija ili "ljubav" zaista iskrena i cista ili je vise rezultat potrebe da ne ostanete sami?

Kod mene je to jako povezano. Onog trenutka kada me neko razocara u smislu da ga vise ne postujem kao coveka, prestajem da imam bilo kakve emocije prema toj osobi.

Ne treba da gajis iluzije o ljudima i da ocekujes bilo sta. A sa sobom treba da rascistis koliko si spreman/spremna da istolerises necije postupke. Moja najbolja drugarica moze baciti granatu na obdaniste, krasti novac iz crkve ili mi preoteti ribu i apsolutno nista izmedju nas se nece promeniti. Ona je moja srodna dusa, moj Votson, moj Sanco Pansa. Neko drugi, opet, moze biti olicenje vrline a da ga ic ne cenim i ne volim.
Sto se tice emotivnih veza, ne treba da se zasnivaju na postovanju. Ako te riba bas uporno ponizava, sve co to srediti 2-3 samara i malo uvrtanja ruke. Sto bi rekao Bora Corba (dok jos nije bio prolupao): Nece umeti da te cene ako ih tuces na poene.

Originally posted by therealrocknrolla
Moja najbolja drugarica moze baciti granatu na obdaniste, krasti novac iz crkve ili mi preoteti ribu i apsolutno nista izmedju nas se nece promeniti. Ona je moja srodna dusa, moj Votson, moj Sanco Pansa.

U tome je poenta, slepa i nekriticna odanost grupi ili "prijateljima" izmedju ostalog je opasna za drustvo (ali to je druga tema) a za tebe licno moze ili ne mora biti opasna ali za mene bi bila jako ponizavajuca. Takva osoba mi ne moze biti apsolutno nista u zivotu, sve i da je bila nesto odletela bi iz mog zivota kroz prozor nakon takvih stvari. Traba znati i biti sam.

Originally posted by therealrocknrolla
Sto se tice emotivnih veza, ne treba da se zasnivaju na postovanju. Ako te riba bas uporno ponizava, sve co to srediti 2-3 samara i malo uvrtanja ruke. Sto bi rekao Bora Corba (dok jos nije bio prolupao): Nece umeti da te cene ako ih tuces na poene.

Bas smesno.

Meni je u nekoliko slučajeva bilo potrebno i previše vremena da prebrodim tu fazu ljubavi po inerciji i bila sam sklona tome da iznalazim najrazličitija opravdanja za neke nemile postupke pojedinih ljudi iz okruženja mi, te da sagledavam situaciju iz donjeg rakursa, pa iz ptičje perspektive, pa iskosa...

Uvek mi bude teško kad nekog pomislim načisto da ekskomuniciram iz svog prostora + vremena. Na svu sreću, neretko se dešava obostrano povlačenje, jer ipak tu prestaje sva hemija i pored nekih iracionalnih napora da se odnos održi.

Mada, nije da sam baš imala ljubavno-prijateljske veze sa totalnim huljama.

Ljubav nista ne trazi nikada ona prasta, neko nekad rekao . Sto se tice mene medjusobno postovanje je osnov medjuljudskih odnosa. Ljudi nas razocaravaju manje ili vise na razlicite nacine ali postoje granice tolerancije. Nekako je uvek lakse iskljuciti iz zivota partnera/partnerku nego prijatelja, ali tim iskljucivanjem ne prestaje ljubav. Ljudi nam postanu dragi, zavolimo ih i to nema najcesce veze sa nasim zdravim razumom pomocu kojeg ocenjujemo da li je neko po nasim kriterijumima vredan postovanja. Tek primera radi ja odavno ne postujem kao osobu bivseg druga , ali ga i posle nesto vise od 3 godine koliko je proslo od kako sam ga iskljucila iz svog zivota neizmerno volim i radujem se kada cujem da mu se desavaju lepe stvari.

je

njet

Originally posted by J...

Kod mene je to jako povezano. Onog trenutka kada me neko razocara u smislu da ga vise ne postujem kao coveka, prestajem da imam bilo kakve emocije prema toj osobi.

Isto je i kod mene.. A ta razocarenja proizilaze iz toga sto ja zaista ocekujem dosta od ljudi sa kojima sam bliska i sa kojima imam prijateljstvo/ljubav, jer meni polovicni odnosi ne znace nista...

Bas je bio primer sa jednom drugaricom, koja me je uzaaaaaaasno razocarala, bas uzasno, proslo je neko vreme, ona se izvinila, ali nema sanse, to nije to prijateljstvo, to nije taj osecaj kada ja nju vidim, osecam se stegnuto kada sam sa njom, nisam prirodna, a sve je proizislo iz tog razocarenja i nema nazad, zao mi je, ali sama je kriva.. Jbg.

Originally posted by J...


Kod mene je to jako povezano. Onog trenutka kada me neko razocara u smislu da ga vise ne postujem kao coveka, prestajem da imam bilo kakve emocije prema toj osobi.

Slažem se

Uvek sam se pitala kako osoba može da bude u vezi i to dugoj i ozbiljnoj sa nekim ko nije dobar čovek.
Ne samo da nije dobar prema drugima,nego često i prema toj osobi,koja ga toliko "voli".

Možda nisam nikad baš tako ''bezuslovno'' volela,ali mislim da ne bih ni mogla toliko da se zaljubim da toliko idealizujem tu osobu i zanemarim sve njene loše osobine.Možda bih i pokušala prvi put nekako da je odbranim,ali ako bi se ta razočarenja nastavila,sigurno ne bih mogla isto da je gledam.Ne bih imala više lepo mišljenje o njoj,a onda bi i osećanja nestala.Bar se tako dosad pokazalo.

Nadam se da ta "iskrena" i "čista" ljubav nije baš toliko slepa da ne vidi ovako ozbiljne nedostatke.
Po meni,to je ipak rezultat straha od samoće.

Originally posted by J...

Kod mene je to jako povezano. Onog trenutka kada me neko razocara u smislu da ga vise ne postujem kao coveka, prestajem da imam bilo kakve emocije prema toj osobi.

Blago tebi

Hipoteticki je moguce voleti nekoga i u takvoj situaciji, jer emocija ne prestaje pritiskom na dugme Ma koliko neko bio idiot prema vama, ako ste ga voleli ne verujem da mozete prestati da ga volite za minut, dan, dva

Stvar je, ocigledno, vrlo individualna.

...


Ti ne mozes da ne cenis osobu a da je volis.


..

Ja mogu.


..

Razni ljudi verovatno umeju da se ponasaju skroz drugacije.


...


Nemoguc odgovor na nemoguce pitanje.


..





Striktno individualno.

kod mene zavisi od slucaja do slucaja. osecanja su pomesana. ljubav se nastavlja daleko od ociju u svakom slucaju.

ne mogu da nastavim da volim osobu ako izgubim postovanje...

Ne.

Ne,
ne mogu da volim osobu koju ne poštujem...

Imam prijatelja...I dalje..Posle svega..Volim ga.Brisem,sve gumicom..Ne postoji i jednostavno ne funkcionisem,ne mogu da funkcionisem tako.Uzasno sam tolerantan;a to zbog cega ga volim,ni sam ne bih znao da kazem...Citavo nase prijateljstvo,ne moze da pomuti neka losa rec u nekom trenutku/trenucima(ajd' da kazem da ih je bilo vise),jer naprosto nikad ne prevagne kod mene ono ruzno,tu je negde,stoji (podsvesno),ali pamtim samo lepe trenutke i DRZIM se samo takvih.

I zadivljujuce da nikad nisam prestao da ga postujem.

Originally posted by Kragi
ne verujem da mozete prestati da ga volite za minut, dan, dva

oni imaju neko dugme koje mi jos nismo pronasli u nama ili na nama. prEtisnes ga i postanes potpuno indolentan prema osobi koju si do juce voleo.

:smehotres:

Teoretski da, mada je to bolesna ljubav, npr ako osoba voli nasilnika koji je psihofizicki maltretira. (mada je pitanje sta je zdravo i bolesno ali sad da ne komplikujem mnogo pa cu to koristiti). Zdrav odnos, po meni, morao bi da sadrzi postovanje prema sebi i drugoj strani.

Inace, ja ne bih mogla, narocito kad se to lose odnosi prema meni. Ja kad osetim da me neko ugrozava ne mogu to da otrpim, ipak najvise volim sebe. E sad, jedno je tolerancija i da nismo svi isti, da osoba moze ciniti nesto nenamerno ili da se moze razlikovati od mene. Ali i o tome treba razgovarati i videti da li osoba nekako postupa bez lose namere vec je uzrok ta razlika izmedju nas ili ipak ima losu nameru. To sam naucila kroz zivot tj da govorim kada mi nesto smeta. Ranije je bilo, cutim, tolerisem, misleci da svi mi znamo sta je pravedno a sta ne, sta korektno a sta ne i samo jednog dana kad se granica predje mi je dosta i odem. Kasnije kad se desavalo da popricam sa tom osobom ispadalo je da se ponesto ili mnogo toga moglo promeniti da sam govorila i da je osoba sagledavala stvari sa moje strane. Tako da sam napustila ovo sto Tintily kaze, da ljubav nista ne trazi i ne zahteva. To je mnogo lepa ideja i meni se dopadala, zbog toga sam se tako i ponasala. Ali se kod mene pokazalo kao lose, tako da sada kad mi nesto zasmeta ili me zaboli ili mi ne odgovara ja kazem i pokazuje se kao mnogo bolje...

Originally posted by svejedno

Stvar je, ocigledno, vrlo individualna.

kao i sve na ovom svetu

Originally posted by J...

Neko vas je recimo razocarao kao covek, smatrate da nije kvalitetna osoba, nije imao obzira prema drugima ili prema vama kada ste to ocekivali i to se tako ponavlja i ponavlja. Da li i dalje nastavljate da volite tu osobu, bilo kao prijatelja ili kao partnera? I da li je takva emocija ili "ljubav" zaista iskrena i cista ili je vise rezultat potrebe da ne ostanete sami?

Meni je kljucna stvar u ovom boldovanom delu. Ako se ta razocarenja ponavljaju i ponavljaju, sjaj u ocima ce biti sve manji i manji dok sa tim nekim to prestane da bude TO.
Nece ljubav nestati tek tako, ali ce izbledeti... A to je fenomenalno jer ne verujem da iko zeli da ima uz sebe nekvalitetnu osobu.

partnere ne.
prijatelje da. (mnogo ih pa ima)

edit1.text: a kad čitam sve ovo sad..
zaista ne znam šta mi neko mora uraditi da bih prestala da ga poštujem. eto samo se o tome radi.
još ako je prijatelj.. ali onaj jedan jedini..
ma, nema teorije isključiti.
preapstraktno.

hebiga, zbunih se.

Znam za samo jedan slucaj. Doduse, smatram to svojom sopstvenom bolescu, tolerisanje takvog ponasanja... no, kao sto je neko vec rekao, mozes imati jako puno strpljenja za neke ljude, ali u nekom momentu to prestaje da bude i prijateljstvo i ljubav i naklonost, jednostavno - dosadi.

Sigurno necu prestati voleti zbog (niza) dela pocinjenog od strane voljene osobe. Diskutabilno je da li cu ostati u vezi sa tom osobom, ali sasvim sigurno necu prestati da volim.

Na žalost da.
Vrednosni sud i poverenje su podložni oscilacijama (kod mene), dok su emocije vrlo stamene, te jako teško mogu da prestanem da nekog volim. Čak i kada prođu godine, kad se setim izvesnih persona imam određenu dozu pijeteta, možda ne pema njima, ali prema uspomenama svakako.
Ovo govorim u nekom 'opšteljudskom' smislu.
Ono što ja mogu u trenucima spoznaje lošeg da uradim je da se distaciram po diktatu racija, ali to ne znači da emocije prestaju.

ja ili volim ili mrzim kod mene nema sredine niti bilo kakvog foliranja....

Originally posted by Fantasy

ja ili volim ili mrzim kod mene nema sredine niti bilo kakvog foliranja....

To mu dođe kao onaj žarkovački grafit:

"Il' si muško, il' si Boško."

Ne bih rekao, cini mi se da je postovanje samo jedan od "ljubavnih sastojaka".

Mislim da treba razlikovati ljubav od pozude, zaljubljenosti, itd.


Opet dodajem, ...

Zavisi od slucaja do slucaja.

Postoje ljudi sa kojima vise nisam u kontaktu i koji su me razocarali, a opet kako je neko gore napisao, radujem se kad cujem da im se desava nesto lijepo.

Ja mislim da ovde svako u svoju darabuku lupa.

Definisite prvo o kakvoj ljubavi govorite, onoj ili nekoj drugoj... Drugo, o cemu se govori, o kakvoj vrsti razocaranja, i sta je za vas uopste postovanje...

ne