Gay-Serbia.com | Diskusije

I, I long, to be beside of you,
I was wrong, to tell you what I knew
I know I'm a victim of my pride,
I belong, to all that I've been through

I drove for miles in a city trance
I came to ask for a second chance
But I won't dance, no I won't dance
I came for miles on a broken wheel
I came to see whether love can heal
But I won't kneel, no I won't kneel
Cos I can't bend, can't hold, can't lend, can't fold, can't lose, won't cry, can't choose, cos I know why I...

I, I want, to always be with you
What's wrong, to tell you what I knew
Cos I know, I know I'm a slave to lonely pride
I belong to all that I've been through

prica mog zivota. rigidan sam i neprilagodljiv. (zlo)pamtilo i moralizator. niti mogu oprostiti niti zaboraviti. nikada se ne borim do kraja za bilo koji znacajan emotivni odnos. i sto je najgore, nije da se plasim intime i slicne oprah-stvari, nego nikako i nikada ne mogu preci preko sebe samog. svaki ustupak i kompromis znam i nosim kao teret. nikada nista nije jednostavno. konstantan sam u interesu za osobu ali ne i u raspolozenju prema njoj. ubi me ponos.

e sad, nije da trazim pomoc or something, nego se navodim kao primjer, that's all, za ovaj topic.

a topic je o tome koliko i kako i zasto vam je vlastiti ponos bio/jest prepreka u ljubavi?

Mislim da isuviše osuđuješ ljude i smeta ti kada je neko manje od idealnog ili savršenog. Toliko sam mogao da skontam po tvojim postovima. Svakog nazivaš autohomofobom jer se plaši za svoj život što je sasvim normalno. Malo spusti loptu, prizovi se realnosti i shvati da je svet u kome živimo surov i nemilosrdan, pogotovo prema onima koji su "drugačiji". Nisam hteo da te kritikujem, samo da ti dam objašnjenje zašto verovatno imaš taj problem sa ponosom: Jer isuviše očekuješ i zahtevaš. Ponekad se čovek mora staviti u situaciju drugih da bi skontao kroz šta prolaze...

Nikom od nas nije lako što smo to što jesmo, tu gde jesmo. Nisu svi ni podjednako hrabri ni ludi ni pametni. Nemoj toliko da sudiš drugima jer nisi na njihovom mestu

Izvini ako sam rekao nešto što nisam trebao. Peace

Originally posted by Mage


Nemoj toliko da sudiš drugima..

...da ti Mage sudio ne bi:lol:

Da ovo je ispalo dobro

Dosta često me to ufaćalo, zapravo. Sad shvaćam da sam zapravo previše vremena proveo sam zbog toga što sam jednostavno bio glup.

Ja sam mnoge dobre stvari propustio zato sto sam previse razmisljao... ili bio pijan

ne konzumiram bas alkohol.

Ne doživljavam ljubav te vrste vrednom truda i vremena.

Usamljen jesam, ponekad, ali to retko ima veze što nemam partnera, već što sam budala koja se često zatvara u kuću kad nema redovnih dnevnih obaveza.

Originally posted by Popeye

ne konzumiram bas alkohol.

onda je ono drugo...

elem, OT, nema goreg od ponosne pasivuše*...

*nikao ne treba shvatiti da ta tvrdnja ima ikakve veze sa autorom teme ili da se na neki način negativno izjašnjava suprotiva pasivuša i/ili pasivnosti kao takve. U pitanju je jednostavna tvrdnja koja problematizira kompleksni odnos ponosa kao aktivnog principa i submisivnog habitusa pasivnosti kao takve.

Ako se nagazis kajaces se, ako se ne nagazis kajaces se.

Poenta je valjda ne poregaziti se.

Kod mene se to manje vishe iskljuchuje, dok drmaju emocije ponos se tu minimalno mesha, a kada vec krene da drma ponos emocije nestaju svetlosnom brzinom.

Ja sam ranije smatrala da sam zbog ponosa i sujete izgubila ovog pa onog... Sad mislim da je to tako i trebalo da bude i da to nisu bile osobe sa kojima sam ja mogla da funkcionisem. Nije bio razlog ponos i sujeta vec razlicito gledanje na zivot... Mislim da nekog kompromisa i cene ima uvek i kad je osoba u partnerstvu i van njega, vazno je cini mi se da ih nema u sustinskim stvarima za osobu.

Ja smatram da je ponos sam po sebi paradoksalan. Ni jedan čovek nema čega da se stidi ili ponosi. Svi se mi samo ponašamo u skladu sa svojom prirodom i tu nema ničeg ni dobrog ni lošeg. Stvari koje smo preživeli nas ne čine ništa boljim od drugih, samo drugačijim.

mene je moj ponos spasio od puno sranja u zivotu. bilo je hiljadu situacija koje sam izbjegao i hiljadu situacija u kojima sam nesto bas napravio jer mi je ponos sugerirao da tako trebam postupiti, i fakat sam donio prave odluke.

Pa to je dobro, znači da ipak imaš neke vajde od njega. Ja samo mislim da je ponos maska za nešto drugo: ljubav prema sebi, želja da budemo veliki u svojim očima ili jednostavno želja za očuvanjem sopstvenog integriteta, a to je sve samo posledica prirode naše ličnosti i situacije (okruženja) u kome se nađemo. Postoji prioritet motiva i on je sličan za većinu ljudi. Glad ili žeđ veoma efikasno ubijaju bilo kakav osećaj ponosa npr.

Svako od nas ima neku svoju karakteristiku koju ceni jer se ona pokazala kao efikasna za opstanak, ali to ne znači da je ta osobina "zaslužena". Ona je jednostavno ili urođena ili stečena kao odgovor organizma na stimulans sredine. Da ponos ne služi nekoj svrsi, ne bi ni postojao.

Originally posted by Mage
Ja samo mislim da je ponos maska za nešto drugo: ljubav prema sebi, želja da budemo veliki u svojim očima ili jednostavno želja za očuvanjem sopstvenog integriteta, a to je sve samo posledica prirode naše ličnosti i situacije (okruženja) u kome se nađemo.

slazem se. meni je najnepodnosljivije pasti u vlastitim ocima.